Anemija smrtnost: da li je opasna, šta je anemija sideropenica?
Šta je anemija
Malokrvnost ili anemija je stanje našeg organizma koje izaziva smanjeni broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u krvi ili smanjenom količinom ukupnog hemoglobina u organizmu.
Ovo stanje može biti izazvano najčešće nedovoljnim unosom najčešće gvožđa, ali i drugih supstanci kao što su vitamin B12 ili folna kiselina, koji su važni za sintezu hemoglobina, a samim tim i crvenih krvnih zrnaca.
Takođe, prečesto konzumiranje nekih namirnica, kao što je kravlje mleko na primer, može izazvati smanjenu apsorpciju gvožđa iz unete hrane, pa izazvati anemiju na ovaj način, bez obzira na dovoljan unos gvožđa u organizam.
Srećom, ovo su najčešći oblici anemije i stanje malokrvnosti sa ovim uzrokom, može se relativno lako “popraviti”.
Složeniji je problem kada anemiju izaziva neki drugi uzročnik, koji može delovati na apsorpciju gvožđa iz hrane, na proces sinteze hemoglobina ili ukoliko izazivaju pojačano raspadanje (izumiranje) eritrocita.
Stanje malokrvnosti pogađa celokupan organizam, upravo zbog toga što naše telo trpi kada je broj eritocita smanjen.
To je zato što crvena krvna zrnca obavljaju jednu od najvažnijih vitalnih funkcija u našem organizmu.
Uz pomoć hemoglobina eritrociti vezuju kiseonik iz pluća i transportuju ga do svih ćelija u našem telu.
Istovremeno, iz ćelija preuzimaju ugljen dioksid i nose ga do pluća, odakle se izbacuje napolje putem izdaha.
Prve simptome anemije, najčešće ignorišemo ili pripisujemo, umoru, nekom težem fizičkom radu i sl.
Ta prva faza je kada su vrednosti hemoglobina i broj eritrocita nešto malo ispod donjih graničnih vrednosti.
Takvo stanje zaista može biti kratkoročno, posebno kod žena pre i posle ciklusa, moguće je da varira ova vrednost.
Takođe, postoji i fiziološka anemija koja se javlja kod novorođenčadi, odnosno kod dece u prvih nekoliko meseci života.
Anemija je veoma često stanje, pa je prema nekim procenama skoro svaka treća osoba anemična.
U pogledu polova, žene su daleko više pogođene.
Njihove potrebe (zbog mesečnog ciklusa, trudnoće, porođaja, dojenja i drugih napora organizma) gotovo dvostruko veće od onih koje imaju muškarci.
Jednoj ženi je potreban unos od 15 mg gvožđa, dok je muškarcima dnevno potrebno 8 mg.
Kod žene koja je u drugom stanju sa jednim detetom, potreba se udvostručuje, a povećava kod trudnoće sa dvoje ili više dece.
Na žalost i anemija kod dece je prisutna, a osetljive grupe spadaju deca do pete, a naročito do druge godine života, mladi u razvoju, sportisti (posebno profesionalni), starije osobe, vegetarijanci.
Iako postoji nekoliko tipova anemije, gotovo sve imaju iste simptome.
Jedan od najupečatljivijih jeste osećaj neprestanog umora, malaksalosti, generalno opšte slabosti, a zatim vrtoglavica ili nesvestica, ubrzan rad srca ili otežano disanje (kada vam je teško da udahnete).
Takođe se javljaju i glavobolja, smanjena koncentracija i poremećaji pažnje.
Opšta slabost se može prokazati i kroz drhtanje tela, ruku i nogu.
Posebno prepoznatljiv znak, koji i roditelji najčešće primete jeste bledilo kože i vidljivih sluzokoža.
Takođe, telesna temperatura može biti smanjena, a šake i stopala mogu biti neprekidno hladna.
Veoma je česta pojava suve i ispucale kože, posebno lica i ruku, kao i lomljivi nokti i opadanje kose.
Bez sve sumnje, organizam je u stanju anemije vitalno ugrožen.
Dugotrajnost ovog stanja uzivaće i na posledice koje će anemija ostaviti po organizam.
Svakako, kada stanje anemije traje dugo, to ugrožava ne samo kompletno zdravlje čoveka, već ugrožava i njegov život.
Anemija posledice
Svako stanje organizma koje odstupa od fizioloških okvira negativno utiče na organizam.
Anemija koja je akutno stanje organizma, izazvano nekom povredom, ili fiziološkim stanjem koje je očekivano (kod dece ili kod žena tokom neki izazovnih perioda života), jesu stanja koja budu i prođu, a posledice koje ovo stanje ostavi nisu trajne u smislu daljeg funkcionisanja organizma.
Kod urođene sklonosti organizma prema anemiji, ili kod stanja jednog organizma koje je neprestano pod opterećenjima ili pod rizikom od ulaženja u stanje anemije, situacija je drugačija.
Anemija, koja se ne leči, na koncu svega izaziva stanje opšte iscrpljenosti organizma, a usled odsustva bilo kakvog poboljšanja u toku dugog perioda moguć je i smrtni ishod.
Ipak, to je veoma retko, posebno ako govorimo o anemijama koje ne izazivaju neke nasledne bolesti, koje spadaju u retke i gotovo neizlečive.
Kod takvih bolesti smrtni ishod je očekivan već u mlađem uzrastu, a za sada nisu poznate metode, koje mogu da potpuno izleče ove tipove anemija.
Ipak, čak i one koje su izazvane manjkom gvožđa, jer ga ne unosimo u dovoljnoj meri, štete organizmu.
U tom smislu važno je delovati preventivno i unositi za početak dovoljno gvožđa, ali i dovoljno namirnica koje pomažu apsorpciju gvožđa.
Važno je raditi i preventivne kontrole krvne slike s vremena na vreme, kako bi se eventualne promene registrovale na vreme i u začetku problema, kada se relativno lako može rešiti problem.
Najzad, ako dođemo u situaciju da anemiju moramo postepeno da lečimo, važno je da u primeni terapije budemo dosledni.
Jer terapija lečenja anemije zaista ume da dosadi.
Pre svega traje najmanje od 3 do 6 meseci, a zatim, mnogi je i ne podnose najbolje.
Koliko se saveti lekara (a oni nikada nisu da se preveremeno prekine sa terapijom) moraju poštovati često je potrebno istaći upravo kod lečenja anemije.
To je zato što se poboljšanje oseti prilično brzo i pacijent stiče utisak da mu dalje lečenje nije potrebno, posebno zato što bi ono trebalo da traje gotovo nekoliko puta duže od perioda posle kod je osetio prvo poboljšanje.
Ovo privremeno poboljšanje, može da zavara i da dovede do toga da vrlo brzo moramo početi sve iz početka.
Takođe, postoji opasnost i od toga, da oni koji imaju sklonost ka anemiji, procene da bi mogli da se leče i bez pomoći lekara.
To može biti vrlo opasna odluka, s obzirom da se preparatima za lečenje anemije mora postupati veoma oprezno i koristiti ih strogo dozirano.
Svaka prekomerna upotreba tih lekova na bazi gvožđa, može da dovede do ozbiljnih posledica po organizam.
Da li je opasna anemija
Na osnovu simptoma koji mogu drastično da umanje kvalitet našeg života, jasno je da je anemija stanje koje ne možemo da ignorišemo, bar ne u trenutku kada simptomi postanu naročito izraženi.
Osnovna posledica po organizam je što tokom anemije ne prima dovoljne količine kisonika, a kao što znamo iz biologije – čoveku bez kiseonika nema života.
Zato znamo da u stanju anemije, naš organizam ozbiljno trpi, na svim nivoima i ukoliko to stanje dugo traje i posledice će biti vidljive duže vreme nakon izlečenja.
Na kraju, ukoliko se lečenju ne pristupi blagovremeno, ili uopšte, to može voditi i u latentni ishod.
U globalu, svi tipovi anemije su opasni – ukoliko se ne leče na vreme, adekvatno ili ukoliko se uopšte ne leče.
Neki tipovi su ipak manje opasni od drugih.
Kod anemija izazvane nedostatkom gvožđa, razlog je najčešće nedovoljan unos gvožđa ili nedostatak supstanci koje pomažu u njegovoj apsorpciji ili onih koje onemogućavaju njegovo iskorišćavanje iz hrane.
Lečenje ovog tipa anemije najčešće podrazumeva uzimanje suplemenata gvožđa, ali zahteva i jednu sveopštu promenu načina ishrane, ne samo tokom primene terapije, već i nakon lečenja, te vam predlažemo da pogledate i naš tekst jelovnik za anemiju.
Ovo je najmanje opasna situacija izazvana anemijom.
Ako je gubitak krvi izazvao nedostatak gvožđa, onda je situacija opasna u onoj meri koliko brzo je otkriven uzrok gubitka krvi.
Ukoliko je to zbog neke povrede koja se sanira, onda je opasnost od količine izgubljene krvi.
Može se dogoditi i da je neko stanje, npr. mesečni ciklus kod žena, porođaj ili hirurški zahvat izazovu gubitak krvi.
Ova stanja je moguće i prevenirati, ali i odgovoriti na stanje anemije koje mogu da izazovu.
Kada je uzrok gubitka krvi nepoznat, npr. čir na želucu, hemoroidi ili neko drugo stanje koje treba dijagnostikovati, onda opasnos leži u tome koliko dugo se čeka do trenutka kada se otkrije uzrok, sanira se, a onda otpočne i sa lečenjem anemije.
Jedan od blažih oblika je nedostatak vitamina koji su važni kako zbog toga što ulaze u sastav hemoglobina, odnosno važni su za njegovu apsorpciju, tako i zbog toga što neki od njih utiču na apsorpciju gvožđa iz hrane.
Deluje banalno, ali velike štete može napraviti prost nedostatak, vitamina B12, ili folne kiseline ili vitamin C, koji je jako važan za apsorpciju gvožđa.
Ako je anemija posledica hroničnih bolesti, onda je situacija složenija.
Na primer može postojati neka hronična bolest ili upalni proces koji izaziva anemiju.
Najveći izazov je izlečiti bolest koja izaziva anemiju, a istovremeno delovati na suzbijanju anemije.
Kod ozbiljnijih stanja lekar može da preporuči i transfuziju krvi.
Veoma složena stanja kao što su anemija srpastih ćelija ili srpasta anemija, ili talasemija, izazivaju anemiju, ali izazivaju i druge komplikacije i ovo su ta posebna stanja koja izazivaju najveću bojazan.
Srpasta anemija može da zahteva i uključivanje kisonika u terapiju, pa i drugu terapiju koja ima za cilj da spreči dalje komplikacije.
Kod ove anemije važni su kako suplementi u vidu folne kiseline, tako i delovanje antibioticima na infekcije koje mogu da se jave.
Kada je reč o ozbiljnijim oblicima talasemije i oni zahtevaju pored lekova i suplemenata, povremeno i transfuziju krvi.
U svakom slučaju anemija je u bilo kom obliku opasna ako se ne leči uopšte, a svakako veliku štetu može uzrokovati ako se ne leči na vreme.
Takođe opasno je lečiti anemiju neadekvatno, što se dešava ako u proces lečenja nije uključen i stručni nadzor lekara.
Čak i kada postoje neke “narodne” metode ili neki alternativni oblici lečenja za koje ste čuli, važno je da se konsultujete sa lekarom, jer ukoliko nije upućen u “dodatne” metode lečenja, neće biti u mogućnosti da odredi tačan tok vašeg daljeg lečenja, da ne govorimo o negativnim posledicama lečenja po metodama koje ste čuli iz neprverenih izvora.
Anemija Sideropenica
Sideropenična anemija javlja se kada postoji nedostatak gvožđa u organizmu.
Mnogo je urzoka za ovaj nedostatak, a neke smo već naveli.
Ipak, svakako nedovoljan unos gvožđa hranom je jedan od glavnih “krivaca” za ovu anemiju.
U suštni gvožđe je veoma dragoceno organizmu, pa ga on skladišti u svojim depoima, kada ga ima u višku.
Gotovo da svaki čovek granično zadovoljava dnevne potrebe za gvožđem.
Zato se i najmanji nedostatak, odnosno gubljenje gvožđa oseti.
Ovaj tip anemije izaziva i smanjena apsorpcija gvožđa, koja je izazvana kako konzumiranjem namirnica koje sprečavaju apsorpciju (mleko), tako i nedostatkom onih koje imaju pozitivan uticaj na ovaj proces (vitamin C).
Ovaj tip anemije može da izazove i povećana potreba organizma za Fe (gvožđem) – period intenzivnog rasta i razvoja u puberetu, trudnoća.
Anemija u trudnoći se javlja jer je potreba za gvožđem duplo veća nego kod ostalih žena.
Sideropenična anemija je veoma često izazvana hroničnim gubitkom krvi.
Najveći izazov ovde je otkriti izvor krvarenja, posebno ako on nije očigledan – povreda, operacija, porođaj, obilan mesečni ciklus ili učestalo javljanje ciklusa kod žena u reproduktivnom dobu.
Lečenje je ovde usmereno pre svega u tome da se nadomesti nedostatak gvožđa, koje u zavisnosti od vrste i količine krvarenja koje ga izaziva, može biti veće ili manje, kao i u suzbijanju daljeg krvarenja.
Kada znamo da nije po sredi neka vidljiva povreda koja uzrokuje gubitak krvi, onda kod muškarca najčešće sumnjamo na krvarenja u digestivnom traktu.
Kod žena je veoma često uzrok krvarenje tokom ciklusa.
Kod devojčica on može biti neuređen, obilan ili učestao, kao i kod žena koje su pred klimaksom.
Nije uzročnik, ali je važan, može da doprinese ovom tipu anemije – nedostatak vitamina C, pre svega jer izaziva fragilnost kapilara, pa samim tim i hemolizu i krvarenje.
Anemija i sedimentacija
Sedimentacija eritrocita predstavlja važnu komponentu dijagnostike anemije, odnosno njenog uzročnika.
Sedimentacija predstavlja brzinu taloženja crvenih krvnih zrnaca, odnosno količinu eritrocita koja se nataloži u epruveti za sat vremena.
Kada postoji neki upalni proces u organizmu neki proteini velike molekularne mase čine da se eritrociti drže zajedno i zbog toga na dno padaju brže nego uobičajeno.
Za proizvodnju ovih proteina zadužena je jetra, kao odgovor imunog sistema našeg organizma u slučaju nekih tumora, autoimunih bolesti ili bilo kakvih infekcija.
Podatak o sedimentaciji je važna informacija kada želimo da utvrdimo da li je neka upala ili drugi problem zadužen za pojavu anemije, ali čak i kada se sedimentacija crvenih krvnih zrnaca odvija normalnom brzinom (ili bar tako pokaže rezultat analize krvi) ne znači da u organizmu nema upalnog procesa.
Međutim, u slučaju da se vrednost sedimentacije razlikuje od uobičajene vrednosti, važno je odrediti njen uzrok.
Sedimentacija erotrocita nije dovoljna za kompletnu dijagnostiku, već se moraju raditi i dodatne pretrage kako bi se utvrdio uzrok ubrzane sedimentacije.
