Antibiotici za heliko bakteriju
Heliko bakterija (H. pylori) je bakterijski patogen u ljudskom želucu, koji inficira oko 50% svetske populacije. Sposobna je živeti i preživeti u želucu uprkos kiseloj sredini zbog prisutnosti želudačnih sokova. Najverovatnije se prenosi kontaminiranom hranom i vodom. Obično se prenosi u detinjstvu, a u nedostatku lečenja antibioticima dolazi do doživotne kolonizacije.
Ovaj organizam može oštetiti sluznicu želuca uzrokujući gastritis, kao i povećati rizik od komplikacija i razvoja drugih težih bolesti kao što je rak želuca.
Za uklanjanje H. pylori možete delovati na dva fronta prema uputstvu lekara, promeniti ishranu i započeti terapiju koja uglavnom uključuje antibiotike i gastroprotektivne lekove – inhibitore protonske pumpe.
Iako je terapija efikasna u velikoj većini pacijenata, u nekim slučajevima, oko 1% njih, ova bakterijska infekcija može se ponoviti.
Infekcija ne nestaje prirodno, ali većina ljudi nikada ne razvije simptome. Nije poznato zašto neki ljudi imaju problema s bakterijom, a drugi ne. Može uzrokovati probavne probleme oštećujući zaštitnu sluznicu želuca i izazivajući upalu. To može povećati mogućnost razvoja:
- Dispepsije – loše probave,
- čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu,
- akutnog i hroničnog gastritisa,
- raka želuca.
Nemaju svi ljudi s čirom H. pylori. Određeni lekovi za ublažavanje bolova, kao npr. aspirin, ibuprofen, takođe mogu uzrokovati čireve. Čirevi su takođe češći kod pušača.
Infekcija H. pylori u početku uzrokuje gastritis i, ako se dopusti da potraje, može izazvati niz patologija. Upalni odgovor na infekciju varira zbog genetske predispozicije za bolest i faktora okoline.
Osnova lečenja H. pylori su antibiotici.
Simptomi infekcije Heliko bakterije
Iako većina ljudi nema nikakve simptome, infekcija H. pylori može uzrokovati:
- bol u gornjem delu stomaka,
- mučninu ili povraćanje,
- gorušicu,
- nadutost,
- loš apetit,
- osećaj sitosti nakon malog obroka.
Ukoliko se pojave neki znaci upozorenja, potrebno je da se hitno javite lekaru, a oni uključuju:
- tamnu stolicu ili stolicu boje katrana što može biti znak mogućeg krvarenja u želucu,
- povraćanje krvi,
- povraćanje,
- nagli gubitak težine,
- otežano gutanje,
- simptome anemije kao što je ošamućenost.
Kako se dijagnostifikuje Heliko bakterija?
Vaš lekar vas može uputiti na testiranje na bakteriju H. pylori analizom krvi ili testiranjem stolice. Test se ne može napraviti ako ste nedavno bili na antibioticima ili lekovima za suzbijanje želudačne kiseline.
H. pylori se takođe često dijagnostifikuje uzimanjem biopsije želuca tokom gastroskopije.
Test izdisaja još je jedna metoda dijagnoze.
Vaš lekar može tražiti da uradite test ako smatra da je verovatnost zaraze visoka, odnosno ako se vaši simptomi nastavljaju uprkos lečenju.
Kako se leči infekcija Heliko bakterije?
Infekcija Heliko bakterije leči se lekovima koji uključuju antibiotike i lekove koji inhibiraju izlučivanje želudačne kiseline. Antibiotici se uzimaju 10-14 dana.
Osam nedelja nakon lečenja, vaš lekar će proveriti da li je lečenje koje ste imali uspelo iskoreniti infekciju H. pylori. Uobičajena metoda koja se koristi u tu svrhu je test izdisaja.
U većini slučajeva infekcija H. pylori izleči se prvim tretmanom. Moguće je, međutim, da je mikrob razvio otpornost na antibiotike koje ste uzimali u prošlosti iz drugog razloga, a nije iskorenjen lečenjem koje ste primili. U takvom slučaju, krenuće se na drugu liniju lečenja drugim antibiotskim režimom.
Otpornost Heliko bakterije na antibiotike dosegla je alarmantne tačke u celom svetu, što značajno utiče na efikasnost lečenja. Drugim rečima bakterije su sposobne preživeti izloženost lekovima čiji je cilj eliminisati ih ili zaustaviti njihov rast. To znači da lečenje nije efikasno čak i ako ga pacijent pravilno uzima.
Budući da je infekcija H. pylori povezana s komplikacijama, kao što je rak želuca, važno je smanjiti otpornost na antibiotike što je više moguće, uključujući razvoj novih tretmana koji su takođe efikasni protiv rezistentnih sojeva.
Bakterija H. pylori može se lečiti uzimanjem 2 antibiotika i druge vrste leka koji se zove inhibitor protonske pumpe (PPI). Antibiotici ubijaju bakterije, a PPI smanjuje želudačnu kiselinu tako da antibiotici mogu dobro da deluju. Ova kombinacija lekova često se naziva eradikacijska terapija.
Eradikacijska terapija za lečenje heliko bakterije
Eradikacijska terapija uklanja Heliko bakteriju kod 9 od 10 osoba ako se pravilno uzima tokom celog ciklusa.
Drugi ciklus eradikacijske terapije, koristeći različite antibiotike, obično će delovati ako prvi ciklus nije rešio infekciju.
Uspeh lečenja može biti povezan s različitim faktorima:
- Pušenjem cigareta i prisutnost dijabetes melitusa mogu smanjiti efikasnost terapije.
- Izborom lekova, kao i pridržavanjem doziranja od strane pacijenta.
- Prisutnost rezistentnih sojeva ograničava efikasnost antibiotika i predisponira osobu za povratak simptoma uzrokovanih Heliko bakterijom.
Stoga će biti veoma važno slediti uputstva lekara.
Postoje li nuspojave lečenja eradikacijom?
Oko 3 od 10 osoba ima neke nuspojave kada uzimaju terapiju eradikacije. To uključuje probavne smetnje, mučninu, poremećaje ukusa, proliv i glavobolje. Ove nuspojave obično prolaze nakon nekoliko dana.
Možete li se ponovno zaraziti heliko bakterijom?
Nakon uspešnog lečenja H. pylori, verovatnost ponovne infekcije veoma je mala. Ako imate simptome koji se ponavljaju, to je najverovatnije zato što lek za uklanjanje bakterije nije delovao, a ne da ste ponovno bili zaraženi bakterijom.
Ako se prva terapija koju je propisao lekar ne pokaže efikasnom u eliminaciji H. pylori, jedino rešenje je da se postavi nova terapijska strategija, a zatim proceni koje druge antimikrobne lekove koristiti kako bi pokušali da iskorenite bakteriju iz želuca.
U kombinaciji s antibioticima, probiotici se takođe mogu predložiti kao pomoćno lečenje, budući da pomažu u ograničavanju rasta bakterija, ali ne i eliminisanju H. pylori i podstiču izlečenje gastritisa.
Kako se može sprečiti infekcija Heliko bakterijom?
Tačan način na koji se bakterija H. pylori širi među ljudima nije u potpunosti razumljiv, ali dobra higijena može smanjiti širenje. Ovo uključuje:
- pranje ruku sapunom i vodom nakon odlaska u toalet i pre jela,
- jesti samo dobro opranu i pravilno kuvanu hranu,
- vodu za piće koristiti samo iz čistog, sigurnog izvora.
