Astma kod dece: koji su simptomi, kako nastaje i kako se leči?
Astma je bolest која se svrstava u najčešća oboljenja disajnih puteva.
Predstavlja hroničnu alergijsku upalu bronhija.
Astma se ne može u potpunosti izlečiti, ali se može držati pod kontrolom uz pomoć adekvatne terapije.
Mnogi stručnjaci iz oblasti pulmologije smatraju astmu sindromom koji se ispoljava u više pojavnih oblika određenih kako genetskim faktorima, tako i spoljašnjim faktorima koji utiču na ispoljavanje astme.
Astma je alergijska upala disajnih puteva, kod koje se simptomi javljaju kao reakcija na izloženost alergenima, nekom emocionalnom stresu, duvanskom dimu, hladnom vazduhu ili određenoj fizičkoj aktivnosti.
Kod dece se astma smatra najčešćom hroničnom bolešću, a prema neki procenama oko 8 posto dece pati od astme.
Ovo hronično oboljenje može se ispoljiti već u periodu dojenja, ali se najčešće prvi simptomi javljaju u predškolskom uzrastu.
Na razvoj simptoma astme veliki uticaj imaju alergeni, kakvi su prašina, grinje, neke namirnice, životinje (dlaka, perje i sl.).
Genetski faktor je isto tako važan, pa je postojanje porodične anamneze kod jednog ili oba roditelja vrlo verovatan faktor za razvoj astme kod deteta.
Na razvoj simptoma astme veliki uticaj mogu imati i česte respiratorne infekcije, kao i izloženost duvanskom dimu (tokom prenatalnog perioda kada majka konzumira duvan ili je izložena duvanskom dimu tokom trudnoće ili ukoliko dete raste u okruženju pušača.
Astma kod dece simptomi
Ne postoje primeri potpunog izlečenja od astme.
To je jedno od onih zdravstvenih stanja sa kojim se čovek nauči da živi, a kvalitet života pre svega zavisi od toga da li se primenjuje adekvatna terapija i da li je se pacijent dosledno pridržava, kao i od toga da li životne navike pacijenta nemaju negativan uticaj na njegovo zdravstveno stanje.
Kod odraslih kontrola astme je najčešće odraz njihove disciplinovanosti, kao i mogućnosti da sebi obezbede što normalniji život sa astmom.
Kada se sa astmom, međutim, suočavaju deca, onda je na celoj porodici, a pre svega na roditeljima ili starateljima, da detetu omoguće normalan život uprkos astmi.
To zaista nije mali izazov za jednu porodicu, posebno u svetlu toga, što je važno da dete i samo stekne važne uvide u to kako da i samostalno brine o sebi i kontroliše astmu, onoliko koliko se ona može kontrolisati.
Simptomi astme mogu da variraju od blagih do onih koji mogu biti opasni po život.
Najčešći simptomi astme kod dece su napadi kašlja i otežanog disanja sa karakterističnim “sviranjem” u grudima.
Takođe, javlja se i nedostatak vazduha prilikom nekih fizičkih aktivnosti ili tokom noći, kada se napadi astme najčešće i javljaju.
Javlja se i osećaj pritiska u grudima, koji deca opisuju kao da ih u grudima peče.
U osnovi simptoma astme jeste preosetljivost bronhija izazvane čestim upalama bronhijalne sluzokože, koje se uporno ponavljaju.
Sama reč astma, koja potiče od grčke reči asthma, koja aznači “otežano disanje” prikazuje suštinu akutnog napada koji se javlja kod astmatičara.
Sluzokoža bronhija je otečena, u sitnijim bronhijama se nakuplja sekret, a zbog grčenja mišića u u zidovima većih disajnih puteva, protok vazduha je otežan.
To je naročito izraženo tokom izdisaja, kada se čuje i za stmu karakteristično “šištanje” u plućima.
Kako nastaje astma kod dece
Neke studije pokazale su da je u proteklim decenijama veliki broj pacijenata lečen od astme iako nije bilo potrebe za tim, dok je za veliki broj slučajeva ostala nedijagnostikovana astma, ili otkrivena sa zakašnjenjem u prilično zapuštenom stanju.
Interesantno je da se simptomi astme mogu lako pripisati i drugim respiratornim problemima, ali da je uprkos tome, iskusnim lekarima u ovoj oblasti potrebno malo vremena da nakon uvida u stanje pacijenta potvrdi postojanje astme.
Brojni su faktori koji utiču na razvoj astme kod dece.
Preosetljivost bronhija, pa tako i razvoj astme, najčešće uslovljavaju alergijski faktori.
Moglo bi se reći da oni spadaju u najznačajnije okidače bolesti.
Ta povezanost astme i alergije kod dece u najmleđem uzrastu objašnjava se genetskom predodređenošću, koja se ogleda kroz nasleđivanje zajedničkih gena koji utiču na osetljivost na neke alergene ili sklonost ka astmi.
Najčešći vid ispoljavanja alergijskih sklonosti kod dece jeste pojava atopijskog dermatitisa ili ti dečjeg ekcema.
Ova pojava kod dece koja može posebno da uznemiri roditelje i koja se javlja već kod odojčeta u prvim danima života, trebalo bi da se spontano povuče do druge, ili najkasnije do četvrte ili pete godine života deteta.
Međutim, studije su pokazale da pojava atopijskog dermatitisa nosi veliki rizik za pojavu astme.
Studije su pokazale da će troje od četvoro dece sa ekcemom najverovatnije imati astmu.
Veliku ulogu u razvoju simptoma astme kod dece, pored genetskih predispozicija, igra i delovanje nadražaja iz spoljne sredine.
Faktori rizika koji izazivaju zapaljenje sluzokože disajnih puteva mogu biti razni alergeni u okruženju (prašina, posebno grinje u nameštaju, posteljini, poleni trava, biljaka, drveća, životinjske izlučevine ili dlake, perje i sl. i mnogi drugi alergeni koji su više ili manje poznati svima).
Takođe, izazivači ili okidači za astmu mogu biti i virusne infekcije.
Specifično je da virusne infekcije kod osoba sa astmom ili sklonosti ka astmi, teže prolaze i traju duže od 15 dana za koliko bi trebalo da infekcija spontano prođe kod osoba koje nemaju alergijske sklonosti.
U razvoju i ispoljavanju astme važnu ulogu kao podstrekivači mogu imati i spoljni faktor kao što je pasivno pušenje (izloženost duvanskom dimu u prenetalnom periodu ili konstantna izloženost dece duvansko dimu u kući) ili velika zagađenost vazduha (koja se javlja tokom cele godine), pomažući faktori (aerozagađenje, pasivno pušenje, i drugo).
Svi ovi faktori kod dece sa sklonosti ka astmi prolongiraju stanje koje oštećuje disajne puteve, jer reakcija u vidu alergije polako prelazi u hronično stanje koje dovodi do dva ili više puta većeg zadebljanja zida bronhija, nego što bi to bio slučaj kod dece bez sklonosti ka astmi,
Česta i intenzivna izloženost dece sa sklonošću na astmu i alergije dovodi bronhijalno stablo deteta u stanje preosetljivosti, pa se dešava da čak i dete koje je alergično na jednu vrstu alergena, odreaguje burno i na drugu vrstu alergena ili negativnog spoljnog faktora (respiratorni virus, ali i hladan vazduh, jaki mirisi, duvanski dim, fizički napor, magla, stres i sl).
U našoj zemlji izazivač alergijske astme u skoro devedeset posto slučajeve su grinje, dok su okidači za astmu na otvorenom poleni i to ponajviše poleni trave.
Kako navode stručnjasti iz ove oblasti, ne treba se nadati navikavanju na alergen, jer će organizam osobe osetljive na neki alergen odreagovati i burnije nego svaki prethodni put.
Pitanje koje izaziva velike kontroverze među trudnicama koje su pušači jeste pitanje pasivnog pušenja kojem je dete izloženo u prenatalnom periodu ukoliko majka konzumira cigarete ili često boravi u sobi u kojoj se puši.
Kod stručnjaka, međutim, kontroverze ne postoje – pasivno pušenje je izuzetno štetno za zdravlje respiratornog sistema deteta i pušenje tokom trudnoće može da ostavi teške posledice po zdravlje deteta.
Prema rezultatima nekih kliničkih studija potvrđeno je da se npr. muška deca koja su u maminom stomaku bila izložena uticaju duvana, imaju celog života hronične probleme sa disajnim putevima jer se rađaju sa uskim disajnim kanalima.
Dijagnostika astme kod dece
Već smo istakli važnost genetskih faktora za razvoj simptoma astme, ali smo istakli i da se u prošlosti dešavalo (a nije isključeno ni danas) da se dijagnostikuje astma i kad simptomi sami podsećaju na ovo stanja, ali i da se previdi astma, pa se usled toga javlja progresija bolesti do stanja kada se astma više ne može prevideti (u zapuštenoj fazi boleti).
Zato je važno da se dijagnostici pristupi veoma temeljno.
Najpre ja važna detaljna anamneza, a zatim se mora veoma egzatno preosetljivost disajnih puteva kod dece.
Ovo se radi objektivnim dijagnostičkim postupcima, kao što su testovi kojim se utvrđuje plućna funkcija, a pre svega spirometrijom, koja može jasno da ukaže na otežano disanje (a pre svega izdisanje).
Takođe, važno je videti kakva je reakcija deteta na lekove za astmu, jer osoba koja nema astmu, neće reagovati na ovakvu terapiju.
Ako testovi plućne funkcije pokazuju normalne vrednosti, a dete pokazuje simptome astme, radi se test provokacije, odnosno, ispitivanje dejstva faktora koji su poznati kao okidači za simptome astme.
Preosetljivost bronhija se na ovaj način procenjuje na osovu brzine i stepena reakcije na alergen.
Veliku ulogu u dijagnnostici igraju i alergološka ispitivanja, alergološki testovi krvi ili kožne probe na alergene.
Ova ispitivanja su jako važna da bi se predupredili teži napadi koji su svojstveni kod alergijske astme.
Nealergijski izazvana astma predstvavlja lakši oblik astme, sa kojim se organizam deteta može izboriti i koji vremenom može biti prevaziđen, ali je ovaj oblik astme ređi kod dece.
Zato su sva nabrojana istraživanja jako bitna, upravo zbog prevencije teže kliničke slike kod dece usled delovanja alergijskih okidača.
Velike omaške u dijagnostici astme mogu se desiti ako se “preskoči” test spirometrije, kojim se veoma jasno stiče uvid u stanje disajnih puteva pacijenta.
Ova metoda dijagnostike ne radi se kod sasvim male dece jer deca tek posle šeste godine mogu da ovladaju tehnikom pravilnog duvanja u spirometar.
Međutim, postoje i aparati koji su prilagođeni mlađoj deci, kao što je tzv. pik floumetar, koji mogu da koriste i trogodišnja deca.
Veliki problem u tačnoj dijagnostici predstavlja i ograničavanje starosti deteta u kojoj se može testirati na alergiju.
Ova granica je za neke stručnjake 3, a za neke i 5 godina života.
Prema preporukama u svetu, alergijske probe bi mogle da se rade već od 4 meseca života, dok se testovi iz krvi, mogu raditi odmah po rođenju.
Jedan od simptoma astme, ali i stanja izazvanog prehladama ili virusnim infekcijama jeste tzv. pištanje u grudima.
Koliko god ovo bio prepoznatljiv simptom napada astme ne može i ne sme biti dovoljan za konačnu dijagnostiku, baš zato što se javlja i kod onih koji ne boluju od astme.
Posebno je važno da se dijagnostici astme kod dece do druge godine pristupa sa velikim oprezom.
U ovom periodu, čak i kada se ne dijagnostifikuje astma, za stanja respiratornih infekcijama sa otežanim disanjem, pristupa se prilično nekontrolisanoj upotrebi inhalatornih steroidnih medikamenata, koje ne bi trebalo davati pacijentima mlađima od dve godine.
Pre svega zato što željeno dejstvo izostaje, a neželjenih dejstava ima dosta, a njima su posebno izložena muška deca, kod kojih su u prve dve godine života, kosti posebno osetljive na kortikosteroidne lekove.
Tipovi astme kod dece
Kod dece postoji nekoliko tipova astme i to su alergijska astma, nealergijska astma sa čujnim disanjem i prolazno zviždanje u plućima kod male dece
Alergijska astma
Alergijska astma predstavlja reakciju organizma na određene alergene na koje dete može odreagovati burno (krzno, grinje, polen, buđ ili neka vrsta hrane).
Ovaj tip astme javlja se često u ranom životnom dobu.
Nealergijska astma sa čujnim disanjem
Ovaj tip astme se može javiti u ranom detinjstvu, trajati do prvih nekoliko godina školovanja, a zatim može postepeno i sasvim nestati.
Može prvi put da se pojavi u ranom detinjstvu i da se nastavi tokom prvih nekoliko godina školskog uzrasta, nakon čega simptomi mogu postepeno nestati.
Ovaj tip karakteriše zviždanje u plućima bez očiglednog prisustva alergena.
Prolazno zviždanje u plućima kod male dece
Ovo prolazno zviždanje u plućima može se javiti između prve i druge godine života.
U vezi je sa virusnom infekcijom.
Kod većine dece ovakva stanja mogu se javiti nekoliko puta, a posle 2, 3 godine simptoma više neće biti.
Lečenje astme kod dece
Potpuno izleženje hronične astme nije moguće.
No postoje tipovi koji posle nekog vremena mogu da nestanu u potpunosti.
Astma se kod dece ispoljava u mnogo fenotipova, u težim i lakšim oblicima i povremenim i hroničnim stanjima preosetljivosti.
Svaki tip astme kod dece zahteva maksimalnu pažnju, kontrolu lekara i veliko i presudno učešće roditelja.
Principi lečenja astme isti su za sve tipove astme, a podrazumevaju pre svega smirivanje preosetljivosti bronhija lekovima.
Jedan od principa lečenja astme je primeniti više lekova, kako bi simptomi potpuno nestali.
Ovo je važno zato što svaki napad astme ima negativan uticaj na zapaljenje u zidu bronhija, pa je zato bitno da napada bude što manje ili makar da što kraće traju, ako se jave.
Pravilnim lečenjem dece makar i od najblažih tipova astme, sprečavaju se oštećenja pluća kod draslog čoveka.
Takođe, ukoliko se astma do puberteta dovede do lakšeg stanja, velike su šanse da će astma u pubertetu ili potpuno nestati ili biti znatno ublažena.
Za lečenje astme koriste se dve grupe lekova – za brzo proširenje bronhija kod akutnih napada i za smirivanje preosetljivosti bronhija koji se koriste kao inhalatori lekovi.
U lečenju astme antibiotici nemaju opravdanost, a isto važi i za lekove za iskašljavanje.
Strogo su zabranjeni lekovi za suzbijanje kašlja.
Iako je astma hronična bolest, ako se na vreme počne sa primenom terapije i preventivnih mera, kod većine dece se može kontrolisati i obezbediti život bez simptoma ili sa retkim i blagim tegobama koje ne ometaju svakodnevne aktivnosti.
Bavljenje sportom se posebno preporučuje, a plivanje ima posebno blagotvoran učinak.
Pored iskusnih lekara i dobre terapije prepisane na osnovu ispravne dijagnoze, najvažniju ulogu u lečenju, ali i normalnom životu deteta sa astmom igraju roditelji.
Roditelji su ti, koji će nakon prirodnog prvobitnog šoka, preduzeti potrebne korake kako bi njihovo dete, pa i oni sa njim, vodili ispunjen, aktivan i u svakom smislu kvalitetan život, uprkos astmi.
