Bronhitis
Sistem organa za disanje predstavlja jedan od najvažnijih organskih sistema u našem organizmu, jer je njegova uloga razmena gasova između našeg organizma i spoljašne sredine.
U naš organizam, dovode kiseonik, koji iz pluća preuzimaju eritrociti i nose ga do svih ljudskih ćelija. Iz ćelija, eritrociti preuzimaju ugljen dioksid i dostavljaju ga plućima, koji isti izbacuju u spoljnuu sredinu putem donjih i gornjih disajnih puteva.
Kada dođe do zapaljenski procesa na nekom delu tih disajnih kanala ovaj vitalni proces prenosa gasova je otežan.
Šta je Bronhitis?
Bronhitis konkretno predstavlja upalu donjih disajnih puteva, preciznije sluzokože bronhija ili dušnika.
Bronhitis predstavlja zapaljenje sluzokože gornjih disajnih puteva.
Karakterističan simptom upale je iskašljavanje sluzi, koja može biti ili providna ili u nekoj boji. Ponekad u ovom sluzavom sadržaju može biti i tragova krvi.
Ovo stanje neće proći samo od sebe i zahteva blagovremeno i adekvatno lečenje. Ukoliko se ne leči na vreme, može da dovede do razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća.
Zimski period je najpogodniji za javljanje upala disajnih puteva. Tako je i sa bronhitisom, koji je često praćen i upalom gornjih disajnih puteva (grla, nosa) ili sinusa ili samo prehladom.
Bronhitis se može javiti kao akutni i kao hronični zdravstveni problem.
Na sreću, mnogo češće se javlja akutni. On traje kraće (do desetak dana) i ne ostavlja posledice iako neadekvatno lečenje, koje nije započelo na vreme može da dovede do upale pluća.
Akutni bronhitis se najčešće javlja zimi, kada spoljašnji uslovi pogoduju javljanju prehlade, pa i upale gornjih i donjih disajnih puteva.
Hronični oblik bronhitisa je teža varijanta ove vrste upalnog procesa i izazvana je iritacijom sluzokože bronhija ili dušnika u dužem vremenskom periodu. Najpoznatiji izazivač jeste duvanski dim (kako kod aktivnih pušača, tako i kod onih koji su dugotrajno i učestalo izloženi duvanskom dimu). Svaka vrsta zagađenja vazduha u životnom ili radnom okruženju, takođe može biti okidač za razvoj hroničnog bronhitisa.
Da bi bronhitis bio dijagnostikovan, potreban je pregled lekara. Ovaj pregled se obalja uz pomoć stetoskopa, kada lekar može po zvuku koji dopire iz grudnog koša, da utvrdi, koji deo disajnih puteva je zahvaćen upalom.
Pored toga, mogu se raditi i neki drugi pregledi – rendgenski snimak pluća, spirometrija (ispitivanje funkcije pluća) ili analiza sluzi koja se iskašljava.
Lečenje antibioticama kod bronhitisa ne deluje, osim ako nije došlo do udružene infekcije sa bakterijama, što bi trebalo da proceni lekar.
Najčešće se u terapiji daju lekovi koji olakšavaju stanje bronhitisa (lekovi za iskašljavanje, melemi za sluzokožu disajnih puteva i sl). Kako su virusi najčešći izazivači bronhitisa, korisno je posebno za hronične plućne bolesnike da se vakcinišu protiv gripa, pre početka sezone ovog virusa.
Akutni bronhitis se najčešće javlja u zimskom periodu, zahvatajući jesen i proleće. Tada su i najučestalije infekcije disajnih puteva, prehlade i sve bolesti koje izazivaju virusi, a kojima ovaj deo godine naročito pogoduje.
Hronični bronhitis s druge strane zavisi od iritanasa koji ga provociraju, a to može biti i van perioda u kome se javlja akutni oblik (proleće, jesen).
Koliko je učestala pojava hroničnog bronhitisa?
Postoje određene procene o učestalosti hroničnog bronhitisa u populaciji, ali neki pouzdani podaci za sada ne postoje. Postoji studija koja se bavi ovim oboljenjem u SAD, koja kaže da svaki četvrti ili peti muškarac ima problem sa hroničnim bronhitisom, što je na primeru ove zemlje oko dvanaest i po miliona osoba muškog pola.
Najugroženija grupa u populaciji svakako su radnici koji su svakodnevno izloženi neorganskim i organskim prašinama ili štetnim gasovima. Svakako, za brže opadanje plućne funkcje zaduženo je radno okruženje u kakvom rade rudari, radnici u livnicama ili postrojenjima kao što je predionica pamuka. Ukoliko je ovo kombinovano i sa pušačkim navikama radnika, onda govorimo o višestrukom riziku.
Što se tiče sklonosti ka hroničnom bronhitisu u smislu pola, može se reći da su ovoj bolesti podložnije osobe muškog. Čak i kada postoje ravnomerno postojanje pušačkih navika, muškarci imaju veću prevalencu respiratomih simptoma od osoba ženskog pola.
Važan faktor za razvoj hroničnog bronhitisa ima i starost. Podrazumeva se da su starije osobe podložnije, a pre svega zato što se dejstvo štetnih agenasa tokom života koji su malo po malo oštećivali sluzokožu donjih disajnih puteva, akumulira tokom vremena i onda ispoljava u poznijim godinama.
Pušači (i bivši pušči) su u najvećem riziku. Za statističko povećanje obolelih u grupi starijih odgovoran je pre svega duži životni vek i smanjena smrtnost od kardioloških oboljenja, koja se adekvatno leče savremenom terapijom.
Vrste bronhitisa
Kao što smo već rekli svi su tipovi ili oblici bronhitisa prema dužini trajanja – akutni i hronični oblik.
Akutni oblik traje kraće od hroničnog i trebalo bi da prestane za desetak dana, ukoliko se pravilno leči ili tretira preporučenim medikamentima i naravno ukoliko je sprečena izloženost organizma uzročnicima koji su doveli do upalnog procesa donjih disjanih puteva, ali i onih koji mogu biti izazivači istog stanja.
Hronični bronhitis može se javiti i van perioda koji se prepoznaje kao sezona prehlada i upala, a to je zimski period. Njega izazivaju štetni agensi iz neposrednog okuženja, kojima je pacijent bio izložen ili je i dalje izložen duži vremenski period. To može biti duvanski dim, zagađenje vazduha, prašina, neki agensi koje neko udiše na poslu i sl.
Da bismo bronhitis nazvali hroničnim potrebno je da on traje najmanje tri meseca, a da se ovo stanje ponovi dve godine uzastopno.
Za razliku od akutnog oblika, koji se javi, pa prođe, hronični bronhitis se nikada ne izleči do kraja.
Kako i jedan i drugi oblik mogu biti uzročnici hronične opstruktivne bolesti pluća, važno je da se ova stanja stručno isprate i kontrolišu, kako ne bi dobila svoj neželjeni tok.
Kao što smo već naglasili bronhitis se najčešće javlja u hladnijem delu godine (zima) ali i tokom godišnjih doba kada ima najviše izazivača (jesen i proleće).
Ukoliko se bronhitis izazvan virusom ne udruži sa bakterijskom infekcijom, trebalo bi da ne traje duže od dve nedelje, a najčešće traje nedelju dana.
Ono što uporno traje nakon izlečenja virusne infekcije je kašalj. On može da se zadrži i do dva meseca. Tegobe se produžavaju u slučaju superinfekcije bakterijama.
Bronhitis simptomi
I akutni i hronični bronhitis prate gotovo isti simptomi.
Osobe koje pate od hroničnog bronhitisa iz svog više puta ponoljenog iskustva mogu i da prepoznaju kada se bronhitis “budi”, dok kod akutnog stanja bronhitis može da prepozna samo lekar.
Da budemo jasni, oba stanja zahtevaju stručni nadzor lekara. Neka stanja prehlade ili upale gornjih disajnih puteva možemo da prepoznamo kao upalu i donjih puteva, ali pregled lekara (najčešće samo stetoskopom) dovoljan je da razreši ovu dilemu.
Kašalj i to produktivni kašalj, je najkarakterističniji simptom bronhitisa, kako akutnog, tako i hroničnog. Produkt kašlja je sluzav i može biti:
- providan
- beličast
- zelenkasto-sivkast
- žućkast
- a u nekim ređim slučajevima, može sadržati i tragove krvi.
Kod obolelih je neprestano prisustan osećaj nedostatka vazduha i neprijatnog osećaja u grudnom košu, kao i drhtavica i grozničavo stanje ukoliko se javi i temperatura. Umor je takođe jedan od simptoma, a kod akutnog bronhitisa može se javiti glavobolja, kao i bolovi u celom telu.
Sam kašalj, može potrajati i nekoliko nedelja, nakon što nestanu svi ostali simptomi.
Kod hroničnog bronhitisa kašalj traje najmanje tri meseca, a u tom periodu postoje periodi pogoršanja nekih simptoma.
Hronični pacijenti bi morali da se jave lekaru, ukoliko kašalj ne prestaje nakon tri nedelja, ali i ako se javlja temperatura iznad 38 stepeni ili osećaju pogoršanje simptoma – otežano, bolno disanje, bol u grudima ili iskašljavanje sluzi koja ima neku boju, a svakako najozbiljnije je ako u njoj ima krvi. Gubitak telesne težine, takođe prati hronični bronhitis.
Bronhitis uzroci
Akutnu upalu donjih disajnih puteva najčešće izazivaju virusi (najčešće adenovirusi). Zbog toga je vakcinacija protiv gripa za osetljive osobe veoma značajna.
Ova osetljivost odnosi se kako na osobe koje često imaju zdravstvenih problema sa sistemom za disanje, ali i na osobe koje imaju druge zdravstvene probleme, kod kojih bi stanje primarne bolesti bilo dodatno kompromitovano obolevanjem nekog dela sistema za disanje.
Takođe, u rizične grupe spadaju i osobe koje su češće od drugih u prilici da budu izložene virusima – lekari u prvom redu, ali i svi ljudi koji rade sa velikim brojem ljudi u zatvorenoj prostoriji, ili dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi u toku dana (radnici na uslužnim šalterima, profesionalni vozači, radnici u obrazovnom sistemu i drugi).
Što se tiče hroničnog bronhitisa, on je najčešće izazvan duvanskim dimom, koliko god aktivni pušači to osporavali.
Naravno, ne treba zaboraviti ni druge uzročnike, kao što je zagađenje vazduha sa kakvim smo sve više suočeni, rad u prašnjavim prostorijama ili čak i na otvorenom, ali u direktnom kontaktu sa velikim količinama prašine (posebno mineralne prašine kakve su azbestna, ugljena, silicijumska, aluminijumska ili prašina oksida gvožđa), rad u okruženju u kom smo izloženi raznim agensima koji mogu izazvati upalu disajnih puteva.
Izazivači mogu da budu i otrovni gasovi kakvi su amonijak ili hlor. Takođe kod nekih hirurških zahvata kao što je transplatacija organa – koštane srži, pluća, srca ili bolesti kao što je reumatski artritis.
Bronhitis može biti izazvan i nekom drugom vrstom akutne bolesti koja napada disajni trakt – kao što je prehlada ili neko hronično stanje koja pogađa imuni sistem organizma.
Ne treba da posebno objašnjavamo zašto osobe koje su istovremeno izložene dejstvu nekoliko uzročnika istovremeno imaju veće šanse da obole od bronhitisa.
U tome leži i objašnjenje zašto su pušači veoma ugrožena grupa, ali i oni koji duvanski dim unose pasivno – konstantno i u dužem vremenskom periodu.
Takođe hronični bronhitis može biti i genetski predodređen, ali i posledica izloženosti deteta u prenatalnom periodu i tokom prvih meseci života agensima koji su poznati kao izazivači bronhitisa.
Najugroženije osobe nezavisno od uticaja sredine su svakako starije osobe, mala deca, a svakako odojčad. Preporučujemo vam da pročitate i tekst bronhitis kod dece.
Bronhitis lečenje
Za adekvatno lečenje bronhitisa važno je postavljanje dobre dijagnoze. Pored pregleda stetoskopom, uz pomoć koga lekar može ustanoviti koji deo disajnog trakta je zahvaćen, mogu se sprovesti i detaljnije pretrage, kako bi se zasigurno potvrdio bronhitis.
Akutni bronhitis se dijagnostikuje na osnovu podataka koje pacijent daje o svom stanju lekaru, slušanjem pluća, a poželjna je i laboratorijska analiza krvi, na osnovu koje se može videti da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Ukoliko pregled preko stetoskopa zvuči “sumnjivo” može se zarad isključivanja sumnje na upalu pluća, uraditi i rendgen pluća.
Treba naglasiti da informacije koje pacijent daje u prvim danima bolesti mogu uputiti na prehladu, jer bronhitis u početku nalikuje ovom stanju. Tek stetoskopski pregled može potvrditi da je reč o upali donjih disajnih puteva.
Kod dugotrajnog kašlja, veoma je važan rendgentski pregled kojim se može isključiti ili potvrditi eventualno postojanje upale pluća, ili drugih bolesti koje mogu izazivati dugotrajni kašalj. Ovo je posebno važno kod aktivnih, ali i bivših pušača, pa i kod onih koji su izloženi duvanskom dimu kao pasivni pušači.
Ponekad, ukoliko stanje pacijenta to zahteva, radi se i spirometrija. Ovo je metoda kojom se ispituje plućna funkcija, odnosno meri se kapacitet pluća. Konkretno, meri se koju količinu vazduha neko može da udahne i koliko brzo može da izdahne vazduh iz pluća. Ovaj dijagnostički metod važan je kod utvrđivanja astme, emfizema, ali i kod utvrđivanja bronhitisa.
Kod superinfekcija bakterijama koje se kombinuju sa bronhitisom i usled čega sadržaj koji pacijen iskašljava bude prebojen, mogu se raditi i mikrobiloška istraživanja kako bi se utvrdila baketija koju treba tretirati antibioticima.
Ovakva istraživanja rade se i kod utvrđivanja uzročnika alergijskog bronhitisa.
Samo lečenje bronhitisa svodi se na mirovanje i ukoliko nisu kombinovane virusna i bakterijska infekcija, ne koriste se antibiotici u lečenju. To je veoma važno u slučaju da neko naumi da se leči kod kuće bez konsultacije sa lekarom.
Veoma je pogrešno koristiti antibiotike onda kada ne treba, a bez analiza i stručnog pregleda laik ne može znati da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Pa čak i da raspozna, ne može znati koja terapija je najadekvatnija.
Terapija se uglavnom zasniva na ishrani i preparatima koji podižu imunitet. Dakle mnogo voća i povrća, dodatak vitamina ili nekih sirupa za jačanje imuniteta, koje možemo praviti sami ili kupiti u apoteci.
Lekovi za iskašljavanje su takođe mogući u terapiji, takođe prema preporuci lekara.
Inhalacija je jedan od metoda lečenja, a čime će se neko ihalirati zavisi od stanja pacijenta.
Naravno, bronhitis je najbolje sprečiti, a to je pre svega moguće izbegavanjem iritanasa koji nadražuju parenhim disajnih organa.
Redovna sezonska vakcinacija je takođe jedan od delotvornih metoda prevencije, koji može sprečiti pojavu ili dati lakšu kliničku sliku ukoliko do bolesti dođe. Ovo je veoma važno za ljude osetljivog zdravlja, za one koji su već podložni bronhitisu ili ljude starije dobi.
Pušenje ili konstantan boravak u prostoriji gde se konzumiraju cigarete spadaju u faktore rizika kojih se treba kloniti, a ne treba zaboraviti ni zaštitu u vidu adekvatnih maski (za svaki tip izloženosti štetnim materijama postoji prava maska) kada boravimo u zatvorenoj postoriji ili otvorenom prostoru gde je očekivano visoka zagađenost vazduha, odnosno, tamo gde je visok sadržaj otrovnih ili čestica koje iritiraju disajni trakt.
Ako razmišljate o prirodnom lečenju bronhitisa preporučujemo vam da pročitate i tekst guščija mast za bronhitis.
