Cimet protiv Ešerihije koli
Bakterije Ešerihija koli (E. koli) normalno žive u crevima ljudi i životinja i većina je bezopasna, zapravo važan su deo zdravog ljudskog crevnog trakta. Međutim, neke su E. koli patogene, što znači da mogu uzrokovati bolest, bilo proliv ili bolest van crevnog trakta. Vrste E. koli koje mogu izazvati proliv mogu se preneti kontaminiranom vodom ili hranom ili kontaktom sa životinjama ili ljudima.
Ešerihija koli velika su i raznolika grupa bakterija, od kojih neke vrste mogu uzrokovati proliv, dok druge uzrokuju infekcije mokraćnog sistema, respiratorne bolesti i upalu pluća i druge bolesti.
Koji su simptomi Ešerihije koli
Simptomi infekcija razlikuju se od osobe do osobe, ali često uključuju jake grčeve u želucu, povraćanje i proliv, koji je često krvav. Ako postoji temperatura, ona obično nije jako visoka, manja je od 38,5˚C. Većini ljudi bude bolje u roku od 5-7 dana, što pokazuje da su neke infekcije blage, ali druge mogu biti veoma ozbiljne, pa čak i opasne po život.
Urogenitalne infekcije su bakterijska stanja koja utiču na mokraćni sistem i u većini slučajeva to je bakterija Ešerihija koli, poreklom iz probavnog sistema koja je odgovorna za infekciju. Simptomi su peckanje i bol tokom mokrenja, a u ekstremnim slučajevima bolovi u stomaku i temperatura. Stoga treba izbegavati predugo čekanje i reagovati kod prvih simptoma.
Urogenitalna infekcija u velikoj meri zavisi od starosti i pola. Žene su puno povoljnije tlo za ove bolesti, što je direktno povezano sa njihovom anatomijom. Zapravo je ženska mokraćna cev gotovo deset puta kraća od one kod muškarca, što olakšava ulazak bakterija u mokraćni mehur.
Cimet se vekovima koristi za pojačavanje ukusa hrane, ali nova istraživanja pokazuju da bi začin mogao pomoći i u tome da hrana bude sigurnija, odnosno prema istraživanju drevni začin za kuvanje mogao bi sprečiti neke od najozbiljnijih bolesti koje se prenose hranom uzrokovane patogenim bakterijama.
Cimet se smatra jednim od najstarijih začina. U prodaji se može naći u obliku komada kore smotane u cev ili finog praha.
Dve su glavne vrste cimeta kao začina: cejlonski cimet, koji je plemenit ili pravi cimet, i kineski cimet, koji je istovremeno i kasija, i koji se najčešće nalazi u prodavnicama.
Prvi ima slatkast, pomalo opor ukus i nežnu aromu, dok drugi poreklom iz Kine, oštrijeg je ukusa.
Cimet je najbolje čuvati u staklenoj posudi sa čvrstim poklopcem na tamnom i suvom mestu. Mleveni začin ne sme se čuvati duže od šest meseci, jer vremenom gubi sve svoje korisne supstance, ali zato cimet u obliku štapića zadržava lekovita svojstva i aromu celu godinu.
Cimet deluje antibakterijski, protivupalno, pomaže u lečenju gastritisa, prehlade, jača imunitet, ublažava bolove u zglobovima i što je najvažnije, snažan je antioksidans.
U određenom smislu, to je doslovno lek.
Zdravstvene prednosti cimeta
Hemijski sastav cejlonskog cimeta uključuje tanine, smole, fenolne kiseline, vitamine i minerale. Sadrži i isparljivo jedinjenje eugenol koji začinu daje ugodnu i bogatu aromu. Cimet sadrži i kalijum, mangan, gvožđe, bakar, selen, cink, vitamine A, B1, B2, B9, C, E, K.
Cimet jača imunološki sistem, ima protivupalna i hemostatska svojstva, poboljšava pamćenje i pomaže u borbi protiv Alchajmerove bolesti. Takođe, pozitivno utiče na rad kardiovaskularnog sistema, jer snižava nivo LDL holesterola i triglicerida, dok “dobar” HDL holesterol ostavlja stabilnim; razređuje krv i snižava krvni pritisak.
Cimet je efikasan kao antivirusno i antibakterijsko sredstvo. Uz to, povećava koncentraciju i poboljšava vid.
Cimet može poboljšati sposobnost učenja, a može biti efikasan i kod Parkinsonove bolesti. Osim toga, cimet štiti od raka debelog creva.
Za šta se sve koristi cimet
Činjenicu da je uz pomoć cimeta moguće lečiti razne bolesti, ljudi su znali još u davnim vremenima. Pre nekoliko hiljada godina orijentalni mudraci i iscelitelji preporučivali su piti cimet sa dodatkom meda kao lek za sve bolesti, ali ovaj je začin bio najpopularniji u kineskoj medicini, gde je bio prisutan u gotovo svim receptima.
U tradicionalnoj indijskoj medicini cimet se u kombinaciji sa semenkama crnog bibera i nara koristi kod otežanog disanja, promuklosti, bolesti jetre i probavnih smetnji.
U današnje vreme lekovita svojstva aromatičnog začina proučavali su stručnjaci koji su potvrdili ispravnost drevnih lekara i dokazali da se cimet može uspešno koristiti u modernoj medicini.
Dokazano je da cimet deluje antimikrobno, antiseptički, diuretički, pročišćavajuće i antipiretički. Uz pomoć ovog aromatičnog začina možete dezinficirati hranu koja ima Ešerihiju koli.
Cimet blagotvorno deluje na funkcionisanje probavnog sistema, pospešuje lučenje želudačnog soka. U medicinskoj praksi koristi se kao baktericidno i dezinfekcijsko sredstvo. Zahvaljujući tim svojstvima sprečava rast patogenih gljivica, uključujući vrlo čestu kandidu.
Kada se cimet koristi u prehrani, a može se koristiti umesto šećera ili soli, postoje pozitivne promene u radu jetre, bubrega i žučnog mehura.
Naučnici su još otkrili da aroma cimeta povećava aktivnost mnogih receptora, da podstiče moždanu aktivnost, poboljšava pamćenje i povećava efikasnost. Ako čaju, kafi ili nekom drugom piću dodate malu količinu začina, pojačava se koncentracija, vizualna percepcija i njuh. Postoje dokazi da dugotrajna upotreba cimeta pomaže zaceljivanju čira na želucu.
Tokom godina i iskustva, ljudi su shvatili efikasnost esencijalnog ulja cimeta na bakterijske infekcije. Pored svojih vrlina u borbi protiv probavnih poremećaja, esencijalno ulje cimeta pokazalo je svoju efikasnost i kod urogenitalnih infekcija.
Eterično ulje cimeta priznati je antiseptik. Svojim širokim baktericidnim spektrom esencijalno ulje cimeta posebno je efikasno protiv mnogih sojeva bakterija Ešerihije koli, pa je stoga izvrstan saveznik u borbi protiv ponovljenih infekcija mokraćnog sistema na siguran i prirodan način.
Studija sprovedena u Nemačkoj pokazala je da cimet ima agresivna svojstva protiv Candida albicans i bakterije zvane E. koli, obe odgovorne za infekcije mokraćnog sistema. Iz nemačke studije proizlazi da začin u potpunosti suzbija bakteriju E. koli koja uzrokuje infekcije mokraćnog sistema i gljivicu Candida albicans, odgovornu za vaginalnu infekciju.
Šteta od cimeta i kontraindikacije
Kao i svaki drugi proizvod, cimet treba pravilno dozirati, budući da preterana upotreba začina može izazvati jake glavobolje i depresiju. Uz to, kumarin u velikim dozama može oštetiti jetru i bubrege. Kineski cimet sadrži puno više kumarina od cejlonske sorte.
Cimet ne smeju konzumirati:
- deca mlađa od 3 godine;
- doilje, jer utiče na ukus mleka;
- trudnice, jer utiče na stezanje maternice i može izazvati prerani porođaj;
- osobe sa peptičkim ulkusom i pankreatitisom;
- osobe sa lošim zgrušavanjem krvi;
- pri visokoj temperaturi i krvnom pritisku;
- osobe sa hemoterapijom;
- ako postoji alergijska reakcija na proizvod.
Zdravstvene koristi i šteta cimeta nakon 50 godina života
Za ljude starije od 50 godina cimet je koristan u malim dozama, jer u velikim dozama može dovesti do negativnog efekta.
Začin je koristan za prevenciju srčanog udara, protiv krvnih ugrušaka i nesanice. Takođe pomaže u borbi protiv artritisa i kod normalizacije krvnog pritiska. Osim toga, cimet je koristan za starije osobe sa oštećenjima pamćenja.
Najbolji način upotrebe cimeta
Da bi pripremili napitak, upotrebite pola kašičice cimeta u prahu za šolju kipuće vode, ostavljajući da odstoji 10-20 minuta. Maksimalna doza je tri šolje dnevno. Nemojte davati deci mlađoj od 2 godine.
Za više informacije o Ešerihiji koli kao i namirnicama koje vam mogu pomoći ili odmoći u borbi protiv iste, predlažemo vam da pročitate i ostale teme:
