Čuvarkuća za štitnu žlezdu: Čuvarkuća kao lek

cuvarkuca za stitnu zlezdu

Štitna žlezda je mala žlezda, i u proseku teži između 20 i 60 grama. Ukoliko je normalne veličine ne može se videti na vratu i jedva se oseća. Tek kada dođe do povećanja štitne žlezde (poznato stanje kao gušavost), izbočina se može videti ili osetiti.

Štitna žlezda igra glavnu ulogu u metabolizmu, rastu i razvoju ljudskog tela.

Bolesti štitne žlezde u određenoj meri su nasledne. Ukoliko u vašoj porodici ima slučajeva disfunkcije ili gušavosto, dobro je napraviti preventivni pregled, čak iako nema akutnih simptoma.

Hormoni štitne žlezde

Štitna žlezda stvara dva glavna hormona; trijodotironin (T3) i tiroksin (T4). Da bi štitna žlezda mogla stvarati hormone potrebne su odgovarajuće količine joda, hemijskog elementa koji je važan deo naše ishrane.

U štitnoj žlezdi proizvodi se još jedan hormon – kalcitonin, koji je uključen u regulaciju nivoa kalcijuma i fosfata u krvi.

Glavni hormoni štitne žlezde izlučuju se direktno u krvotok i idu u sve delove tela, utičući na brzinu metabolizma, kao i na regulaciju mnogih telesnih funkcija poput otkucaja srca, disanja, probave, telesne temperature, i brzine sagorevanja kalorija.

Količina hormona koju stvara vaša štitna žlezda obično je strogo regulisana. Deo mozga nazvan hipotalamus signalizira vašoj hipofizi, da proizvodi hormon koji stimuliše štitnu žlezdu – TSH, a on tada signalizira štitnoj žlezdi da stvara T3 i T4.

Nivo hormona štitne žlezde u vašem telu zatim se vraća nazad u hipotalamus i hipofizu, što zauzvrat prilagođava oslobađanje TSH.

Što uzrokuje probleme sa štitnjačom?

Disfunkcija vaše štitne žlezde kreće onog momenta kada se stvara previše ili nedovoljno hormona, što može biti uzrokovano:

  • problemom u samoj štitnoj žlezdi  – primarni poremećaji štitne žlezde; ili
  • središnji poremećaji štitne žlezde – problemi s hipofizom ili hipotalamusom.

Najčešći uzrok bolesti štitne žlezde je neadekvatan unos joda, međutim, ponekad problemi sa štitnom žlezdom započnu i nakon trudnoće, ili u samoj trudnoći.

Šta je čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum).

Čuvarkuća, čini se, oduvek živi na krovovima kuća, a mnogi će poželeti da tu i ostane, jer postoji verovanje ukoliko ju odatle ukloni stranac, uslediće loša sreća! Biljka, veruje se, štiti kuću od vatre i groma i čuva članove porodice sigurnim i prosperitetnim.

Ova biljka ne treba puno zemlje i odlično podnosi sušu. Veoma je korisna kod uboda insekata, jer ima vrhunska protivupalna svojstva i praktično odmah ublažava bol.

Sok i lišće vekovima se koriste u narodnim lekovima zbog svojih rashladnih, protivupalnih, adstrigentnih i diuretičkih svojstava. Napuknuti listovi sveže biljke ili sok od biljke mogu se koristiti kao oblog za opekotine, čireve i bilo kakve upale, jer se bol brzo smanjuje.

Takođe, sok može ukloniti bradavice. Sok je dobar za sve upalne probleme, a ukoliko se od njega napravi vrući napitak sa medom, sniziće temperaturu obolelom.

Ako se kap ili dva soka stave u uši, izlečiće uvobolju.

Prema modernim medicinskim istraživanjima očigledno je dobar i za lišajeve. Takođe, olakšava bol kod gihta.

Nanošenjem soka na čelo ili slepoočnice, ublažićete glavobolje.

Čuvarkuća kao lek za štitnu žlezdu

Napravite od čuvarkuće preparat kod kuće koji će vam pomoći da normalizujete funkciju štitne žlezde:

  • Sameljite oko 750 g listova čuvarkuće i pomešajte ih sa 1 kg prirodnog meda.

Ujutro na prazan želudac uzimajte po jednu kašiku ove mešavine, a onda tokom dana jednu do dve kašike.

Čuvarkuća kao prirodni lek za mnoge bolesti!

Savremena medicinska istraživanja pokazala su da čuvarkuća sadrži ugljeno hidrate, limunsku kiselinu, jabučnu kiselinu, izocitronsku kiselinu, malonsku kiselinu, slobodne aminokiseline – asparagini, fenol karbonsku kiselinu, flavonoide i sluz. Flavonoidi koje sadrži doprinose protivupalnim svojstvima čuvarkuće.

Još jednom, moderni naučnici mogu potvrditi ono što su drevni znali vekovima. Može se reći da upotreba čuvarkuće kao biljnog leka datira još iz davnina.

Moderna medicina potvrđuje da čuvarkuća ima protivupalna svojstva, da sadrži flavonoide, ugljeno hidrate i esencijalne kiseline korisne za ljudsko zdravlje.

Korišćenje čuvarkuće za lečenje na koži smatra se sigurnim, jer gotovo nema nuspojava. U slučaju kožnih problema, sok od lišća biljke nanosi se na zahvaćenu kožu.

Čuvarkuća može lečiti opekline, ugrize insekata, ozebline, otekline, crvenilo, ogrebotine, rane i dr. upale kože.

Još od vremena naših predaka, čuvarkuća se koristi za lečenje upala uha i za popravak gubitka sluha i oštećenja.

Ogromno nakupljanje ušne masti može uzrokovati infekciju uha. Iako je funkcija ušne masti zaštita slušnog kanala od bolesti i pomoć u podmazivanju ušiju, prekomerno nakupljanje može pritisnuti bubnu opnu i dovesti do gubitka sluha.

Sok od čuvarkuće može otopiti cerumen i ublažiti bolove u uvu. Iscedite sok iz lišća biljke i stavite nekoliko kapi u uvo.

Dokazano je da sok čuvarkuće sadrži polisaharide i druge antibakterijske sastojke koji štite imunološki sistem. Sveže isceđeni sok od čuvarkuće efikasan je u lečenju poremećaja u nervnom sistemu. Takođe je koristan u izbeljivanju mrlja od sunca i lečenju otvorenih rana.

Mešanje meda i soka čuvarkuće čini ga efikasnim lekom za bol, protiv čira na ustima i bronhitisa. Mešanje soka s medom i toplom vodom takođe će pomoći u snižavanju temperature tela.

Osim blagodati kod pijenja soka od čuvarkuće, pijenje čaja od čuvarkuće korisno je i za ublažavanje čira i menstrualnih grčeva. Evo kako pripremiti čaj od čuvarkuće:

  • Dodajte 12 gr svežeg lišća u četiri litre vode
  • Kuvajte 15 minuta
  • Procedite i ostavite da se ohladi

Popijte jednu šolju čaja svako jutro pre doručka, na prazan stomak, a zatim pijte jednu kašiku čaja svakih sat vremena, ali pazeći da doziranje i dalje zavisi o dobi i zdravstvenom stanju osobe. Ne treba uzimati čuvarkuću ukoliko ste trudni ili dojite.

Kako se brinuti o čuvarkući!

Za kućne čuvarkuće lako je brinuti se, pa su savršene za uzgoj. Otporne su na sušu, pa im ne treba puno vode. Ako je tamo gde živite velika temperatura vazduha, možda ćete trebati češće zalivati. Povećajte zalivanje leti, a u hladnijim mesecima to radite ređe, budući je prekomerno zalivanje verovatno jedan od glavnih problema.

Kod štitne žlezde mogu vam pomoći i obloge, pa vam predlažemo da pročitate i tekst o obloge za štitnu žlezdu!

Preporučujemo vam da pogledate i prirodni preparat na bazi meda i ekstrakta zelenih oraha koji se pokazao odlično u regulisanju rada štitne žlezde!