Dijabetes (Šećerna bolest)
Šta je dijabetes ili šećerna bolest?
Dijabetes (Diabetes mellitus) ili narodski, šećerna bolest je bolest ili bolje rečano stanje organizma, predstavlja jedan od poremećaja metabolizma. Problem se javlja kada iz bilo kog razloga pankreas nije u mogućnosti da proizvodi hormon insulin ili kada se već izlučeni insulin ne može iskoristiti.
Kada insulin ne obavlja svoj posao, zbog toga što ga nema dovoljno ili postoji problem u njegovoj funkciji, dolazi do nakupljanja šećera u krvi (jer ne može da uđe u ćelije) i ovo stanje naziva se hiperglikemija.
Povišeni nivoi glukoze (šećera) u krvi kratkotrajno nisu opasni. Nakon obroka (posebno obilnog i bogatog ugljenim hidratima ili drugima materijama koje se lako pretvaraju u glukozu u metaboličkim procesima, ili nakon nekih kratkotrajnih, ali intenzivnih stresnih situacija, nivo šećera u krvi se svakako poveća. Međutim, kod zdravog organizma, sistem regulacije nivoa glukoze u krvi, čiji je insulin najvažniji činilac, vraća stanje u normalu.
Međutim kod dugoročnih smetnji i stanja u kojima je nivo šećera u krvi često ili konstantno povišen, javljaju se razne posledice po čitav organizam. Šećer u krvi dovodi do oštećenja tkiva i organa, a samim tim i do brojnih komplikacija izazvanih poremećajem u funkciji organa (bubrega, očiju i dr).
Sve češće se danas insistira na tome da je dijabetes stanje, a ne bolest. Na ovaj način se naglašava činjenica da se sa šećernom bolešću može živeti i voditi jedan sasvim normalan život, uz primenu modernih metoda lečenja, ali i upražnjavanje zdravih stilova života.
Način ishrane modernog čoveka, koji je baziran na obilnom i neumerenom konzumiranju raznovrsne, ali uglavnom nezdrave hrane dovela su do toga da je dijabetes veoma često stanje kod ljudi u celom svetu, a ono što posebno zabrinjava jeste povećanje broja dece koja živi sa nekim oblikom dijabetesa.
Uz ishranu, koja je raznim metodama prehrambene industrije za sigurnu preradu hrane, dovedena u stanje opasnije po ljudsko zdravlje od onog u kome bi bila bez ikakvih metoda prerade, veliki problem je i smanjena fizička aktivnost ljudi danas. Najzad, jedan od vodećih faktora svih modernih bolesti današnjice jeste i stres, a on se prepoznaje i kao uzrok šećerne bolesti.
Da li je šećer nasledan?
Važnu ulogu u razvoju dijabetesa ima i genetski faktor, pa postojanje bolesti u porodičnom stablu veoma često uzrokuje razvoj bolesti i kod potomaka.
Prema aktuelnim podacima sa dijabetesom živi više od 415 miliona ljudi širom sveta, a kako se ne predviđa da će glavni uzročnici dijabetesa nestati, očekuje se da ovaj broj u budućnosti bude znatno veći (više od 30 posto). Veruje se da će do 2040. godine u svetu biti oko 650 miliona osoba obolelih od dijabetesa.
Prema poreklu i načinu razvoja bolesti razlikuju se dve osnovne kategorije dijabetesa – tip 1 i tip 2.
Tip 1 je dijabetes izazvan nekim autoimunim odgovorom organizma koji vrši destrukcju B ćelija pankreasa. Ovaj tip dijabetesea podrazumeva substitucionu insulinsku terapiju do kraja života.
Tip 2 je najčešće javlja tokom života usled raznih faktora koji uzrokuju smanjeno dejstvo insulina što se naziva insulinska rezistencija ili poremećaj sekrecije insulina što dovodi do smanjenog unosa šećera u ćelije organizma.
Svaka deseta osoba obolela od dijabetesa boluje od dijabetesa tipa 1. Oko devedeset posto dijabetičara boluje od tipa 2, što govori u prilog tome da su spoljašnji faktori i način života čoveka današnjice glavni razlog za povećanje broja obolelih širom sveta.
Pored ova dva tipa dijabetesa, javljaju se i neki drugi specifični tipovi dijabetesa, ali činjenica je da je to veoma retko. Najčešće je reč o genetskim defektima u sekreciji i delovanju insulina zbog bolesti endokrinog dela pankreasa, ali se može javiti i kao posledica uzimanja nekih lekova ili dijabetesa koji se javljaju u sklopu nekih drugih bolesti endokrinog sistema.
Nije redak ni gestacijski dijabetes, koji se javlja kod trudnica, ali koji na sreću najčešće nestaje nakon porođaja. Ipak, kada se javi u trudnoći, predstavlja faktor rizika za trudnoću, ukoliko se ne drži pod kontrolom.
Dijabetes simptomi
Simptomi dijabetesa tip 1 se vrlo brzo manifestuju jer nedostatak (ili izostanak) proizvodnje insulina ima veoma intenzivne simptome koji se brzo manifestuju i stavljaju pod kontrolu insulinskom terapijom.
S druge strane, dijabetes tipa 2 može da se razvija godinama dok ne prijavi prve vidljive simptome. Ovo neprimećivanje otpornosti na insulin može biti veoma opasno i štetno po dalji tok lečenja, jer posledice dijabetesa jesu poremećaji u strukturi i funkcionisanju i drugih organa.
Čak polovina obolelih od dijabetesa tipa 2 ne zna da ima bolest, a kako bi se bolest stavila pod kontrolu na vreme i kako bi se sprečile štetne posledice i veća oštećenja važno je bolest otkriti na vreme.
Veoma je važno da se bolest otkrije rano, u samom začetku bolesti i zbog toga je važno da se od najranijeg uzrasza praktikuju preventivni pregledi.
Takođe, ukoliko se jave neki od simptoma koje ćemo navesti važno je da uradite kontrolni pregled ili da se makar posavetujete sa svojim izabranim lekarom, koji će bez sumnje uraditi dodatne analize potrebne za dijagnozu dijabetesa.
Jedan od veoma ušečatljivih simptoma je konstantna žeđ ili osećaj suvih usta, koji nisu uzrokovani nekim objektivnim okolnostima kakva je vrućina ili stres, ili neka teža vizička aktivnost koju obavljate često i koja uzrokuje ove simptome.
Treba obratiti pažnju i kod češćeg uriniranja, iako niste unosili veće količine tečnosti od uobičajenih. Naravno podrazumeva se da dnevno ne unosite više tečnosti nego što je to uobičajeno.
Jedan od značajnih simptoma jeste i gubitak telesne težine, iako nije došlo do značajnije promene u ishrani i dnevnim fizičkim aktivnostima.
Takođe, na dijabetes može ukazivati i neprestani osećaj gladi ili ne postizanje sitosti uprkos obilnijim porcijama hrane. Osećaj da ste stalno gladni prilično jasno upućuje da postoji problem sa insulinom u vašem telu.
Ukoliko vam se često javlja osećaj umora ili slabosti iako niste imali ili nemate dnevne aktivnosti koji mogu da uzrokuju takav fizički umor, vrlo verovatno da imate začetak dijabetesa.
Ne bi trebalo ignorisati ni zadah iz usta koji podseća na miris voća i šećera, a na dijabetes često upućuju i trnci koji se javljaju na dlanovima i stopalima.
Ukoliko imate česte urinarne infekcije ili zamućan vid, takođe je moguće da imate problem sa metabolizmom šećera.
Jedan od simptoma dijabetesa jeste i sporije zarastanje rana u odnosu na neko uobičajeno vreme koje je potrebno da zaraste neka mala posekotina ili povreda.
Kako nastaje dijabetes?
Već smo rekli da postoje dva najčešća tipa dijabetesa – tip 1 i tip 2, kao i neki drugi specifični oblici koji se javljaju ređe.
Dijabetes tip 1 javlja se kada organizam krene da napada vlastite ćelije pankreasa koje su zadužene za proizvodnju insulina. Ovaj tip je na sreću ređi, ali se brzo otkriva, jer se najčešće javlja u najranijem uzrastu.
Dijabetes tipa 2 javlja se usled raznih okolnosti koje dovode do poremećaja u metabolizmu šećera, pre svega delujući na proizvodnju, lučenje insulina, kao i njegovo delovanje na unos šećera u ćelije organizma.
Uzrokuje ga generalno način života, kao i razne specifične okolnosti koje mogu da dovedu do ovog poremećaja metabolizma.
Na primer, ishrana hranom koja se industrijski prerađuje, a koja je bogata lošim šećerima, koje ne očekujemo u nekoj hrani (slane grickalice, testenina i sl). Takođe razna gazirana i pića zaslađena veštačkim zaslađivačima, bogata pojačivačima mirisa i ukusa i raznim drugim supstancama koje uzrokuju poremećaje u metabolizmu šećera.
Jedan od uzroka pojave dijabetesa je i izuzetno neaktivan život koji vode ljudi današnjice. Ovde se pre svega misli na potpuni nedostatak fizičke aktivnosti, koja je sve izraženija kod dece. Moderna tehnologija decu drži prikovanu za ekrane, a od ove pošasti nisu imuni ni odrasli. Ni najobičnija desetominutna šetnja često nije praksa većini ljudi, koji za odlazak sa jednog mesta na drugo najčešće koriste sopstveni auto, gradski prevoz, a gotovo retko bicikl, što bi bilo preporučljivije za sve osobe koje su u mogućnosti da voze bicikl.
Jedan od glavnih uzročnika poremećaja u organizmu jeste i stres, a ukoliko je on konstantan i na nivou je koji ne prija ni ljudima koji vole atmosferu koja je stalno pod pritiskom, razvoj neke bolesti je neminovan. Dijabetes može biti uzrokovan i kratkoročnim, ali intenzivnim stresovima, koji ostavljaju trajne posledice po organizam.
Dijabetes tip 1
Ovaj tip dijabetesa javlja se u 10 posto slučajeve u ukupnom broju obolelih od dijabetese u svetu. Posledica je autoimunog delovanja organizma na ćelije pankreasa (endokrini deo ovog organa koji je zadužen za lučenje insulina). Na žalost, ovaj tip se javlja često i kod najranijeg uzrasta i brzo se prepozna, a prognoza je često teška i bolna kako za pacijenta tako i za njegove najbliže članove porodice – insulinska terapija do kraja života.
Ipak, dobro je znati da upravo zato što se simptomi pokazuju brzo i terapija se započinje na vreme, pa je zato održavanje vrednosti glukoze u krvi i držanje drugih faktora pod kontrolom uspešnije kod ovog tipa. Najvažnije je ovo stanje adekvatno prihvatiti, a posebno je važno da se osoba koja pati od dijabetesa tipa 1 ne bude tretirana od strane najbližih kao “težak i neizlečiv” pacijent, već kao osoba koja ima zdravstveni problem, sa kojim može voditi jedan sasvim normalan život, koji po svojoj želji, talentima i afinitetima može obogatiti aktivnostima koje god želi, bez ikakvih ograničenja, uprkos svom stanju.
Diabetes tip 2
Dijabetes tipa 2 je daleko češći od tipa 1 i 9 od 10 osoba će imati ovaj tip šećerne bolesti.
Bolest se zbog loše ishrane, stresa, neaktivnosti ili svega toga zajedno, uz genetsku sklonost ka bolestima ednokrinog sistema i problemima u metabolizmu, javlja postepeno. Taj proces može trajati godinama, a manje izraženi simptomi mogu se tumačiti pogrešno.
Tačnije, njihovo značenje pripisivaće se nekim drugim okolnostima, a oni su signal da sa našim organizmom nešto nije u redu. Kada krenu da se ispoljavaju mnogo jasniji simptomi koji se ne mogu objasniti nekim drugim razlozima, onda je često šteta koju je dijabetes učinio u našem telu daleko veća. Zato je važno sve simptome registrovati na vreme i potražiti pomoć stručnjaka. I kod ovog tipa je važno iz korena promeniti životne navike i kontrolisati vrednosti glukoze ali i druge parametre u opsezima koji su prihvatljivi.
Dijabetes ishrana
Ovde je važno najpre naglasiti da je pogrešna ishrana jedan od glavnih uzročnika raznih bolesti, a dijabetes tipa 2 je jedno od tih stanja.
Obilna ishrana, koja sadrži hranu bogatu veštačkim zaslađivačima i generalno šečerima i mastima, vrlo verovatno će posle nekog vremena dovesti vaš organizam u stanje pred pojavu dijabetesa, a nakon toga će vas uvesti i u bolest.
Kada se dijabetes javi, onda je pored terapije, ishrana od presudnog značaja za regulisanje svih parametara koje dijabetes poremeti, a to je na prvom mestu glukoza u krvi. Ne postoji mogućnost da pijete “čarobne lekove” koji regulišu problem sa šećerom, a da nastavite da jedete kako ste to činili i pre nastanka bolesti.
Životne navike u pogledu ishrane moraju se gotovo drastično promeniti, a kontrola onoga šta jedemo i koliko jedemo mora biti svakodnevna i bez pravljenja kompromisa, ili bar ne često.
Dijabetes lečenje
Najvažnija stvar kod lečenja dijabetesa jeste održavanje vrednosti glukoze u krvi na kakvoj takvoj normali ili u opsegu normalnih vrednosti. Takođe, važno je da se spreče sve one negativne posledice koje dijabetes uzrokuje oštećujući druge organe i izazivajući poremećaje u njihovoj funkciji.
Na ovaj način se čuva vitalnost organizma i održava i produžava život i kvalitet života osobe obolele od šećerne bolesti.
Važne su dakle normalne vrednosti glikemije (glikoze pre i posle jela) ali i normalne vrednosti HbA1c, lipida, kao i krvnog pritiska.
Važna stvar u vezi dijabetesa da je to stanje, kao i svaka bolest koje niko ne želi, niti je osobi koja je obolela svejedno kada čuje dijagnozu. Međutim ono što treba da zna svaka osoba obolela od dijabetesa tipa 1 ili tipa 2, da je normalan život sa šećernom bolešću ipak moguć. Naravno, potrebno je voditi računa o svom zdravlju, o tome da se zdravo hranimo i budemo u dovoljnoj meri aktivni kako bismo održavali svoju vitalnost, ali je činjenica da oni koji žive sa dijabetesom mogu da vode jedan ispunjen život, bez uskraćivanja sebi najvažnijih životnih zadovoljstava.
Važno je znati da su mnogi vrhunski sportisti, brojne javne ličnosti (glumci, pevači, političari i dr.) osobe koje žive sa dijabetesom i koje ovo stanje nije sprečilo da postižu izuzetne rezultate u oblastima koje su izabrale za svoj životni poziv.
Naravno, ovo stanje ne treba shvatiti ni olako, niti opustiti se do nemara za svoje zdravlje, jer takav stav vodi u nepotrebno propadanje organizma i drastično smanjenje kvaliteta života jedne osobe.
Važno je da ne dozvolimo da ova bolest utiče na našu psihu i da znamo da je moguće i studirati, i napredovati u karijeri, i formirati porodicu, rađati decu, baviti se vrhunskim sportom, pa čak i najekstremnijim aktivnostima, ukoliko prihvatimo svoje stanje i radimo na kontroli mogućih štetnih posledica bolesti.
Ostale teme koje vam mogu pomoći kod lečenja dijabetesa:
