Giht
Giht je izuzetno bolan oblik artritisa. Bolest je uzrokovana stvaranjem kristala mokraćne kiseline u zglobu, najčešće nožnom palcu, izazivajući jaku bol, crvenilo i oticanje.
Iako vam određeni uzročnici poput genetike ili poremećaja bubrega mogu predisponirati giht, vaša ishrana, alkohol i gojaznost takođe mogu pridoneti ovoj bolesti.
Bez pravilnog lečenja, napadi gihta obično se pogoršavaju svaki put kad se dese. Lečenje može uključivati lekove bez recepta, koje možete dobiti u apoteci i lekove na recept za ublažavanje bola i smanjenje nivoa mokraćne kiseline.
Učestalost napada može se dodatno umanjiti gubitkom kilograma, redovnim vežbanjem i izbegavanjem određene hrane, koja se smatra okidačkom.
Giht simptomi
Simptomi mogu biti iznenadni i jaki, uzrokujući bol, crvenilo i oticanje zahvaćenog zgloba, najčešće nožnog palca. Napadi se javljaju najčešće noću ili u ranim jutarnjim satima, a ukoliko se ne leče, ponovljeni napadi mogu dovesti do deformacije zgloba i progresivnog ograničenja pokreta.
Iako težina simptoma može varirati, giht se s vremenom pogoršava, pa ranim prepoznavanjem i lečenjem simptoma možete izbeći mnoge dugotrajne komplikacije i poboljšati ukupni kvalitet života.
Simptomi gihta mogu se razlikovati u zavisnosti od stadijuma bolesti. Napadi koji se događaju u ranim fazama često mogu biti blagi i njima se može upravljati, ali se obično pogoršavaju sa svakim sledećim napadom.
3 faze gihta
- Asimptomatska hiperurikemija (povišena koncentracija mononatrijum-urata, odnosno mokraćne kiseline u serumu) u kojoj nema simptoma, ali kristali mokraćne kiseline počinju se stvarati oko zgloba;
- Akutni giht kod kojeg se simptomi razvijaju i ponavljaju. Bez lekova, akutni napadi gihta mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko nedelja.
- Hronični giht u kojem se kristali mokraćne kiseline stvaraju u krupne naslage, zvane tofuse, i oko zglobnih prostora. To uzrokuje trajnu upalu i vremenom se zglob može deformisati i ometati pokretljivost i kretanje. Iako će se većina tofusa razviti u nožnom palcu, oko prstiju ili na vrhu lakta, čvorići se mogu pojaviti praktično bilo gde u telu. Takođe se zna da se razvijaju u ušima, na glasnicama ili čak duž kičme.
Najčešći znakovi napada gihta uključuju:
- Iznenadna i jaka bol u zglobovima;
- Oticanje zglobova, crvenilo i toplina izazvana akutnom upalom;
- Ukočenost zglobova i bol kod pokreta;
- Blaga groznica;
- Umor.
Uopšteno govoreći, prvih 36 sati od znaka bolesti biće najbolniji, nakon čega će bol postepeno početi da popušta.
Komplikacija kod gihta
Zglobovi i koža nisu jedini organi na koje giht može uticati. Dugotrajna, nelečena hiperurikemija takođe može dovesti do stvaranja kristala u bubrezima i razvoja bubrežnih kamenaca. U težim slučajevima može se razviti stanje poznato kao akutna nefropatija mokraćne kiseline, što dovodi do oštećenja bubrega i brzog smanjenja bubrežne funkcije. Ljudi s osnovnom disfunkcijom bubrega izloženi su najvećem riziku. Simptomi se mogu razlikovati zavisno od stepena oštećenja, ali mogu uključivati:
- Smanjen izlaz urina;
- Visoki krvni pritisak;
- Mučnina;
- Umor;
- Kratkoća daha;
- Anemija;
- Oticanje tkiva – edem, uglavnom na donjim ekstremitetima;
Kada treba posetiti lekara?
Neće svi sa gihtom osetiti pogoršanje simptoma ili će im trebati terapija za smanjenje urata. Ljudi sa gihtom ponekad će pomisliti da dugotrajno odsustvo simptoma znači da je bolest spontano nestala, ali to je obično zabluda. Ako se ne kontroliše osnovni uzrok visokog nivoa mokraćne kiseline, bolest može tiho napredovati i doneti nepovratnu štetu.
Ljudi će svoj prvi napad uglavnom doživeti između 30-te i 50-te godine. Iako je verovatnije da će muškarci više imati giht nego žene, rizik kod žena može se značajno povećati nakon menopauze.
Uzroci gihta i faktori rizika
Uzrok ishrana
Rizik od gihta povezan je sa više faktora – genetskim, medicinskim i životnim stilom, koji zajedno doprinose porastu nivoa mokraćne kiseline u krvi.
Hrana koju jedemo može igrati značajnu ulogu u razvoju simptoma gihta. To je velikim delom posledica organskog spoja koji se nalazi u mnogim namirnicama zvanim purin. Kada se konzumira, telo purin razgrađuje i pretvara u otpadni proizvod, mokraćnu kiselinu. U normalnim okolnostima bubrezi bi ga filtrirali iz krvi i urinom izbacili iz tela, ali ukoliko se mokraćna kiselina stvara brže nego što se može izlučiti iz tela, počeće se akumulirati, i na kraju formiraće kristale koji uzrokuju napade. Određena hrana i pića uobičajeni su pokretači za to.
Ne postoji lek za giht. Kao takvo, prihvatanje dijete protiv gihta može biti deo vašeg dugoročnog plana koji će vam pomoći da provodite više vremena u remisiji, a manje vremena za upravljanje bolnim pogoršanjima.
Giht ishrana
Povrće i giht
Nedavni dokazi pokazuju da konzumacija povrća bogatog purinima, poput špargle, spanaća i karfiola, ne utiče na nivo mokraćne kiseline niti povećava rizik od napada gihta, kao što se nekada mislilo. Osim toga, prehrana koja uključuje puno povrća pomaže vam da postignete i održavate zdravu težinu i snabdevate vaše telo važnim vitaminima i mineralima.
Mlečni proizvodi sa niskim udelom masti pomažu kod gihta
Studije su pokazale da proteini u mlečnim proizvodima mogu pomoći u smanjenju nivo mokraćne kiseline. Odabir proizvoda sa niskim udelom masti, poput obranog mleka ili jogurta sa manje masnoće, pomoći će vam i da održite zdravu težinu.
Tofu, integralne žitarice, pasulj, i sočivo za giht
Proteini na biljnoj bazi pomoćiće vam da održavate uravnoteženu ishranu dok upravljate svojim stanjem.
Ulja na biljnoj bazi zaštita od gihta
Postoje neki dokazi da vas proteini na biljnoj bazi i ulja na biljnoj bazi poput maslinovog, suncokretovog i od soje, mogu čak i zaštititi od napada gihta.
Citrusi smanjuju učestalost gihta
Dokazi su pokazali da dnevni unos vitamina C od 500 mg, može biti efikasan način za smanjenje učestalosti pojave gihta. Vitamin C pomaže vašem telu da izlučuje mokraćnu kiselinu, a agrumi su izvrstan izvor ovog esencijalnog hranjivog sastojka.
Trešnje smanjuju rizik od pogoršanja kod gihta
Istraživači su otkrili da konzumacija trešanja smanjuje nivo mokraćne kiseline u serumu i može smanjiti rizik od pogoršanja kod pacijenata sa gihtom. Trešnje i neki proizvodi od trešanja, takođe sadrže visok nivo antocijanina – flavonoida sa protivupalnim i antioksidansnim svojstvima koji pomažu u upravljanju bolovima i upalama povezanim sa napadima gihta.
Hrana koju treba izbegavati kod gihta
Crveno meso i meso od organa: Crveno meso ima više purina od belog mesa. Veća konzumacija crvenog mesa, uključujući govedinu, divljač, i meso od organa (uključujući jetru, bubrege i jezik) povećava rizik od ponavljanih napada gihta.
Ribe i neke školjke: Poznato je da određene vrste riba imaju više purina i trebale bi biti ograničene u jelovniku osoba koje imaju giht. Ribe poput tune, sardina i inćuna sadrže više purina, kao i školjke, uključujući škampe, ostrige, rakove i jastoge.
Ekstrakt kvasca: Određeni namazi, sadrže ekstrakt kvasca i za njih se zna da sadrže puno purina. Izbegavajte ih da bi smanjili nivo mokraćne kiseline.
Pivo, alkoholna pića: Većina alkoholnih pića ne preporučuje se na dijeti protiv gihta. Tačnije, pivo i liker usporavaju izlučivanje mokraćne kiseline. Međutim, studije su pokazale da umerena konzumacija vina nije povezana s većom učestalošću gihta.
Šećerna hrana i pića: Hrana i pića koja sadrže fruktozu ne preporučuju se kada ste na dijeti protiv gihta. Držite niži nivo mokraćne kiseline ograničavanjem ili izbegavanjem konzumacije gaziranih pića i drugih slatkih napitaka, konzervisanog voća ili voćnog soka i drugih proizvoda, uključujući bombone i žitarice za doručak.
Gubitak težine
Mnoga su istraživanja pokazala da je postizanje i održavanje zdrave težine jedan od načina za smanjenje učestalosti pojave gihta.
Da li je giht nasledan?
Genetika može igrati značajnu ulogu u riziku od gihta. Nasledna hiperurikemija jedan je od takvih primera, uzrokovana mutacijama koje dovode do oštećenja bubrežnog izlučivanja mokraćne kiseline. Nemogućnost održavanja ravnoteže između toga koliko se mokraćne kiseline stvara i koliko se izbacuje na kraju će dovesti do hiperurikemije.
Ostali genetski poremećaji povezani sa gihtom uključuju:
- Nasledna intolerancija na fruktozu
- Klinefelterov sindrom
- Leš Nijanov sindrom
- Medularna cistična bolest bubrega
Medicinski uzroci kod gihta
Postoje određena zdravstvena stanja koja vas mogu predisponirati za giht. Neki direktno ili indirektno utiču na bubrežnu funkciju, dok druge karakteriše abnormalni upalni odgovor, za koji neki naučnici veruju da može pospešiti proizvodnju mokraćne kiseline.
Neki od najčešćih medicinskih faktora rizika uključuju:
- Hronična bolest bubrega;
- Kongestivna srčana insuficijencija;
- Dijabetes;
- Hemolitička anemija;
- Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak;
- Hipotireoza, odnosno slaba funkcija štitne žlezde;
- Limfom;
- Psorijaza;
- Psorijatični artritis.
Poznato je da drugi medicinski događaji izazivaju napad gihta, uključujući traumatičnu povredu zgloba, infekciju, nedavni hirurški zahvat; verovatno brzom promenom nivoa mokraćne kiseline u krvi.
Uzroci lekova na giht
Određeni lekovi povezani su s hiperuricemijom, bilo zato što imaju diuretički efekat, povećavaju koncentraciju mokraćne kiseline, ili oštećuju bubrežnu funkciju. Najvažniji su diuretički lekovi, poput Lasix-a ili hidroklorotiazida. Ostali lekovi, poput npr. niacina – vitamin B3, takođe mogu povećati nivo mokraćne kiseline.
Faktori rizika u životnom stilu
Izbori koje donosite u životu mogu imati jednaku ulogu u riziku od gihta kao i faktori koje ne možete kontrolisati, poput starosti ili pola. Možda neće u potpunosti izbrisati vaš rizik, ali mogu uticati na to koliko često i ozbiljno doživljavate napad.
Ostali faktori
Iz perspektive zdravstvenog upravljanja, mnogi isti faktori povezani sa hroničnim bolestima poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti povezani su sa gihtom. To uključuje:
- Višak trbušne masti;
- Visok krvni pritisak;
- Visok LDL i nizak HDL holesterol;
- Visoki trigliceridi;
- Insulinska rezistencija;
- Redovna konzumacija alkohola;
- Neaktivan način života
Kako se dijagnostifikuje giht
Prisutnost gihta na zglobu često se može videti prilično jasno, ali lekar će često hteti da izvrši analize kako bi potvrdio dijagnozu i isključio druge uzroke. U velikom broju slučajeva se dijagnoza gihta može postaviti na temelju pregleda vaših simptoma i istorije bolesti. Osim fizičkog pregleda, lekar će želeti i opis napada, uključujući kako je počeo i koliko dugo je to trajalo, kako bi istražio sve faktore rizika koji su možda pridoneli napadu.
Zlatni standard za postavljanje dijagnoze gihta je vađenje sinovijalne tečnosti iz zgloba i pod mikroskopom traženje dokaze o kristalima mokraćne kiseline, zvani kristali mononatrijevog urata. Sinovijalna tečnost je gusta, svetlo obojena supstanca koja oblaže zglob i podmazuje prostor između zglobova.
Postupak, poznat kao sinovijalna analiza tečnosti, počinje sa ubrizgavanjem lokalnog anestetika, kako bi se umrtvilo tkivo iznad zgloba, a zatim nakon nekoliko minuta, iglom se vadi uzorak tečnosti, koji se zatim šalje u laboratoriju na analizu. Među ostalim laboratorijskim testovima koji se mogu uraditi su:
- Test krvi za ispitivanje količine mokraćne kiseline (iako i osobe sa niskim nivoom mogu imati giht).
- Takođe se mogu sprovesti analize uree i kreatinina u krvi kako bi se utvrdilo doprinosi li smanjena funkcija bubrega gihtu ili hiperurikemija, višku mokraćne kiseline.
- Može se koristiti provera nivoa mokraćne kiseline u urinu i proceniti rizik od kamena u bubregu.
Metode snimanja gihta
Da bi pomogao dijagnozi, lekar može odrediti metode snimanja za procenu karakteristika natečenog zgloba ili za proveru tofusa, taloga kristala, erozije kostiju ili gubitka hrskavice. Mogućnosti ispitivanja uključuju RTG, kompjutersku tomografiju (CT), magnetsku rezonancu (MR) i ultrazvuk.
Svaki test ima svoje prednosti i ograničenja:
- X-zraci mogu otkriti eroziju kostiju i gubitak hrskavice, ali možda neće moći rano otkriti problem.
- CT i MR snimke mogu otkriti oštećenja kostiju i hrskavice, kao i veće tofuse, možda još uvek neće moći otkriti ranu bolest.
- Ultrazvuk je koristan, jer je prenosiv, lako dostupan i ne koristi jonizujuće zračenje. Ultrazvuk može otkriti najranije znakove gihta, uključujući naslage kristala, nakupljanje tečnosti i suženje zglobnog prostora koje dolazi sa gubitkom hrskavice. Sa negativne strane, nisu u stanju vizualizovati dublje strukture zgloba. U praksi se ultrazvuk obično koristi ako ste tek počeli da osećate simptome ili ponavljajuće napade.
Ostale slikovne metode mogu se naručiti na temelju istorije vaših simptoma ili težine vašeg stanja.
Lečenje gihta usmereno je na dve stvari: smanjenje mokraćne kiseline i ublažavanje boli kod gihta.
Kako ublažiti bol kod gihta?
Postoji niz kućnih tretmana i prilagođavanja načina života koji mogu pomoći kod ove bolesti.
Napad gihta obično će trajati od 3 do 10 dana. Bol tokom ranog perioda napada, što je prvih 36 sati, obično će biti najgora.
Među mogućnostima kućnog liječenja:
Obloga sa ledom ili hladni oblog mogu pružiti dovoljno olakšanja blagom napadu. Paket leda zamotajte tankim peškirom i nanesite na zglob samo 15 do 20 minuta, kako bi sprečili promrzline. To možete učiniti nekoliko puta dnevno.
Odmor. Budući da je najčešće zahvaćen nožni palac, podignite stopalo kako bi ublažili otok. Ostanite tako što je više moguće, a ukoliko morate da se krećete koristite štap ili štake.
Uzmite neki lek protiv bolova koji se može kupiti bez recepta, jer se on može koristiti u blažim slučajevima. Iako nema protivupalna svojstva NSAID-a, može pomoći u ublažavanju boli.
Gubitak kilograma kod pacijenata sa gihtom koji imaju prekomernu težinu može pomoći u ublažavanju pritiska na zahvaćene zglobove.
Kako bi se dodatno informisali šta prouzrokuje simptome gihta a šta ublaža, predlažemo vam da pročitate i sledeće tekstove:
