Heliko bakterija
Šta je Heliko bakterija?
Iako u ljudskom organzmu Heliko bakterija – Helicobacter pylori postoji oduvek, tek pre par decenija je otkriveno njeno postojanje u želucu, ali i sluzokoži drugih organa. Ovo je bilo toliko revolucionarno otkriće da su naučnici koji su je izdvojili 1982. godine dobili i Nobelovu nagradu za to.
Veličina ovog otkrića je u tome što se dugo verovalo da u izrazito kiseloj sredini želuca, ne može da opstane nijedan virus ili bakterija, pa se uzročnik nekih stanja kao što su simptomatski gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca ili MALT limfom, tražio isključivo u pojačanom dejstvu želudačne kiseline, a ne u nekom živom izazivaču.
Heliko bakterija je veoma sitan gram negativan bacil, oblika zareza, koji je veoma pokretan. To je spiralna bakterija, koja je najpre nađena u sluzokoži želuca i kako je do sada poznato, to je jedina bakterija koja može da preživi u izrazito kiseloj sredini želudačnog sadržaja. Njena idealna temperatura za rast i razmnožavanje je 37 C, a njena dodatna snaga je u tome što joj nije potrebno mnogo kiseonika da bi preživela.
Pored želudačne sluznice, ona se može naći i na drugim mestima u organizmu, koja su deo digestivnog trakta. Njeno prisustvo otkriveno je i u ranicama koje se formiraju u sluzokoži usne duplje, u pljuvački, pa čak i u zubnim naslagama, a dokazano je i njeno prisustvo u stolici.
Ova bakterija je veoma otporna i ona u organizmu, ukoliko se dogodi infekcija, može opstajati godinama. Ukoliko se ne leči ili ukoliko stanje organizma ne bude na adekvatnom nivou da odgovori na delovanje ove bakterije, mogu se razviti simptomi raznih bolesti.
Može se takođe dogoditi, što se zapravo događa kod većine inficiranih ovom bakterijom, da simptomi izostanu i da osoba jednostavno bude inficirana, a da toga nije svesna. Ovo je verovatno uzrok velikog prenošenja ove bakterije i činjenice da se procenjuje da bi gotovo polovina svetske populacije mogla biti zaražena bacilom Helicobacter pylori.
Heliko bakterija simptomi
Infekcija Heliko bakterijom je praćena kako humoralnim, tako i ćelijskim imunskim odgovorom.
To međutim nije dovoljno da se ova bakterija izbaci iz organizma.
Kada se dogodi infekcija, a pri tom se ne leči, jer najčešće domaćin ove bakterije i ne zna da je ima, onda ona ostaje u organizmu godinama, pa i decenijama. Kod većine inficiranih simptomi se ne javljaju, ali se kod manjeg broja razviju simptomi gastritisa, peptične ulkusne bolesti (čireva na želucu), pa čak i karcinoma želuca i MALT limfoma.
Kakvi će se simptomi razviti i da li će, zavisi od količine infekcije, ali i stanja organizma inficirane osobe.
Simptomi koji se najčešće javljaju jeste ravnomeran i tup bol, koji se može javljati sa razmacima od nekoliko dana, pa na nekoliko nedelja.
Kada je heliko bakterija izazvala čir na dvanaestopalačnom crevu, bol se javlja nekoliko sati pre jela ili na prazan stomak usred noći i prestaje sa unosom hrane.
Kod čira na želucu situacija je drugačija i tu se najčešće bol javlja odmah nakon uzimanja hrane.
Od drugih simptoma javljaju se i gubitak telesne težine zbog gađenja prema hrani ili anoreksije, kao osećaj nadutosti, mučnina, podrigivanje, pa i povraćanje. Kod svake četvrte obolele osobe može se javiti i krvarenje.
Svi navedeni simptomi mogu se javiti kako u blažoj formi, tako mogu i izostati uprkos infekciji heliko bakterijom.
Kada bi se simptomi otkrivali na vreme Heliko bakterija ne bi bila ni neprijatna, a ni opasna, ali kako se na dijagnozu bolesti čeka tek kada se razviju teže bolesti i kada se simptomi razviju, onda ni organizam pacijenta ne može da bude saveznik kakav bi bio da nije dodatno oslabljen infekcijom u poodmaklom stadijumu.
Kako se prenosi Heliko bakterija?
Iako još uvek nije preciziran način prenošenja infekcije Heliko bakterijom, dosadašnja istraživanja upućuju na to da je reč o direktnom prenošenju sa obolele na zdravu osobu i to na tri poznata načina.
Prvi je kada sadržaj želuca obolele osobe dospe u direktan kontakt sa ustima zdrave osobe (povraćeni sadržaj koji sadrži veliku količinu Heliko bakterije dođe u kontakt sa ustima zdrave osobe).
Drugi način je kada se iz usne duplje zaražene osobe, bakterija prenese direktno u usnu duplju zdrave osobe, što je i najčršći i najlakši način prenosa,
Treći način prenosa najčešće se javlja zbog loše higijene, kada se bakterije iz stolice zaražene osobe, prljavim rukama prenesu u usta zdrave osobe.
Za sada nema čvrtste potvrde da se zaraza može preneti i putem vode ili kućnih ljubimacam ali postoje sumnje da je i ovo potencijalni vid prenosa infekcije.
Deca koja žive u lošim uslovima su najčešće na udaru infekcije heliko bakterijom i najbrže se zaraze,a takođe su potencijalno najviše na udaru deca koja spavaju sa roditeljima ili drugom decom ili ona kojima majka najpre prožvaće hranu pa je onda daje deci ili na neki drugi način dolazi do kontakta usta na usta. Pod rizikom su i deca koja su smeštena u socijalnim ustanovama.
Testovi za dijagnostikovanje infekcije heliko bakterijom
Postoje dve grupe dijagnostičkih postupaka. Prvi su invazivni kakav je pregled sondom uz ciljano uzimanje uzorka na kome se radi brzi test ureaze, histologija ili kultura i drugi koji je neinvazivni, kada se prisutnost heliko bakterije dokazuje bez sonde, izdisajnim testom, pregledom krvi i pljuvačke i pregledom stolice.
Lečenje infekcije heliko bakterijom
Nakon postavljene dijagnoze terapiju treba da odredi lekar. Koji god vid lečenja da se odabere, složen je i zahteva neprestanu kontrolu lekara, a neki slučajevi zahtevaju i hiruršku intervenciju. Dobra stvar je što na tržištu postoji dovoljan broj raspoloživih lekova, koji se ne smeju uzimati na svoju ruku.
Ishrana kod postojanja infekcije heliko bakterijom
Najpre iz ishrane kod Heliko baterije treba izbaciti alkohol, kafu, gazirane sokove i slatkiše i sve poznate industrijske proizvode za koje se zna da štete organizmu.
Treba ograničiti i količinu unete soli, a svakako grickalice i konzervirana hrana ne treba da budu deo vaše svakodnevne ishrane.
Blagotvorno dejstvo imaju crni i zeleni čaj, a svakako se preporučuju i drugi čajevi, posebno onaj od koprive, majčine dušice ili žalfije.
Preporučuju se obroci sa grilovanim povrćem, kao i nemasna riba, piletina, teletina, junetina, blago začinjene čorbe i supe, a dobrodošli su i kiselo mleko, mladi sir, meko kuvana jaja, dvopeci od integralnog hleba, dok treba izbegavati svež kukuruzni i pšenični hleb.
Važno je i da se pacijent uobroči da praktikuje doručak, ručak i večeru u približno isto vreme i to u razmacima od tri do četiri sata.
Neke od tema koje vam takođe mogu biti interesantne:
