Hemoroidi ishrana: koju hranu treba izbegavati, a koja hrana je dobra za lečenje hemoroida
Do 50-te godine života jedna od dve odrasle osobe pogođena je ovim neugodnim stanjem. Iako se simptomi kod svakog pacijenta razlikuju (svrab, osetljivost ili rektalno krvarenje) mogu biti neugodni, i ponekad čak i alarmantni.
O hemoroidima se obično razgovara u tajnosti, ako se uopšte i razgovara, budući spadaju u onu kategoriju zdravstvenog stanja koje je više neugodno nego bolno ili možda jednako neugodno koliko i bolno.
Kod mnogih, hemoroidi mogu biti toliko neugodni da ljudi možda neće ni otići do lekara, iako je to u startu greška.
Hemoroidi najčešće nestaju sami, međutim, ponekad ih je potrebno lečiti, a ako se ne leče, mogu prouzrokovati neka ozbiljna stanja koja su opasna po život, poput raka debelog creva.
Srećom, hemoroide nije previše teško lečiti, zapravo lečenje možete početi sami već kod kuće.
Međutim, poslušajte savete svog lekara, jer neki tretmani pomažu u ublažavanju simptoma odmah. Drugi uključuju promene u ishrani, što može olakšati zatvor i sprečiti povratak simptoma hemoroida.
Hemoroidi nastaju kada se male vene u donjem delu rektuma ili oko otvora anusa upale i oteknu. Povećani pritisak u venama pritiska i iritira živce u ovom području uzrokujući nelagodnost.
Hemoroidi koji se razvijaju unutar rektuma nazivaju se unutrašnji hemoroidi, za razliku od onih koji utiču na vene na spoljašnjoj strani vašeg anusa i nazivaju se spoljašnji hemoroidi. Obe vrste hemoroida bole, međutim, unutrašnji hemoroidi obično uzrokuju manje boli i nelagodnosti od spoljašnjih hemoroida.
Kako se hemoroidi mogu lečiti kod kuće
- Prvenstveno ostanite hidrirani
Voda čini gotovo 60% naše telesne težine. Budući se ona iz našeg organizma konstantno gubi, mora se i konstantno nadoknađivati.
Istraživanja pokazuju da ljudi ne uzimaju dovoljno tečnosti i većina poseže za vodom tek kada oseti žeđ.
Sam osećaj žeđi se javlja kada je organizam već izgubio mali procenat tečnosti, odnosno kada gubitak iznosi 1 do 2% telesne mase. Vodu treba unositi tokom čitavog dana u pravilnim vremenskim intervalima, a to se smatra na dva do tri sata.
Potpuna hidratacija obezbeđuje optimalne mentalne i fizičke funkcije organizma, što utiče na sporije starenje i smanjuje opasnosti od raznih patoloških stanja, kao npr. hronične opstipacije.
Najvažnija stvar koju trebate učiniti kada imate problema zbog hemoroida je, da pripazite da ostanete hidrirani. Voda uklanja toksine i pomaže u smanjenju upale, izvor vaših hemoroida. A budući da je glavni simptom hemoroida zatvor, važno je da znate da je uzimanje dovoljne količine vode tokom dana neophodno. Uzimanjem više vode i uz ishranu bogatu vlaknima olakšaćete zatvor.
Iako je preporučeno pijenje vode tokom celog dana, i pijenje voćnih sokova, npr. soka od šljive ili soka od jabuke, takođe će vam pomoći u prevenciji zatvora. Zatvor se javlja kad vam stolica postane tvrda ili “kamena” zbog dehidracije ili drugog uzroka, te vas prisiljava na jače napore i duže naprezanje kako bi ispraznili creva.
Budući da hemoroidi i zatvor mogu uzrokovati krvarenje, bol i osetljivost na rektumu i anusu, važno je pronaći efikasan tretman za ta stanja.
- Jedite hranu bogatu vlaknima
Čini se da ishrana bogata vlaknima smanjuje rizik od razvoja različitih stanja, uključujući bolesti srca, dijabetes, zatvor, rak debelog creva i dr.
Zašto su vlakna važna u ishrani kod hemoroida?
- Pomažu u regulisanju probave i poboljšanju zdravlja,
- Smanjuju rizik od nekoliko oblika raka, uključujući i rak debelog creva,
- Regulišu stolicu,
- Pomažu vam da se osećate sito, tako da imate potrebu da jedete manje,
- Poboljšavaju holesterol i krvni pritisak,
- Smanjuju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Hrana bogata vlaknima nudi brojne prednosti. Čineći stolicu mekšom, pomažu u zaceljivanju otečenih hemoroida. Najbolje od svega je što obično imaju malo kalorija i izvrsnog su ukusa.
Šta su to vlakna?
Da bi potpuno razumeli njihovu ulogu, trebate znati da postoje dve vrste prehrambenih vlakana – topiva i netopiva.
Topiva vlakna se u dodiru s vodom razgrađuju, dok netopiva nabubre i ne razgrađuju se.
Topiva preovladavaju u voću, povrću i žitaricama, dok netopiva u mahunarkama, nekim žitaricama i u kori povrća i voća. O tome jesu li vlakna topiva ili ne, zavisiće i njihova uloga u vašem organizmu.
Topiva vlakna pomažu kod problema sa hemoroidima
Topiva vlakna u dodiru s vodom stvaraju želatinastu masu koja privlači mnoge štetne materije. Ova masa takođe privlači šećere i masnoće iz hrane. Istraživanja su pokazala da ljudi koji unose velike količine topivih vlakana su vitkiji i manje podložniji nakupljanju suvišnih kilograma.
Činjenica da topiva vlakna privlače šećere i masnoće znači da ona snižavaju nivo šećera i triglicerida u krvi. Dobre bakterije u našim crevima hrane se topivim vlaknima, stoga je veoma važno da jedete hranu koja njima obiluje da bi vaš probavni sistem bio uravnotežen.
Da bi trajno smršali ipak je potrebno, uz prilagođavanje ishrane, baviti se i fizičkom aktivnošću.
Namirnice bogate topivim vlaknima
Ječam pomaže u lečenju hemoroida
Ječam je bogat vlaknima zvanim β-glukan, koje se razgrađuju i stvaraju visokozni gel u debelom crevu i omekšavaju stolicu. Istraživanja pokazuju da konzumacija ječma može pomoći u održavanju dobrog zdravlja debelog creva.
Zob pomaže u pražnjenju creva
Zob ne samo što blagotvorno deluje na regulisanje nivoa holesterola, kao i šećera u krvi, već pomaže i pri snižavanju krvnog pritiska i pražnjenju creva. Odličan je u dijetama, a veruje se i da redovnom konzumacijom možete produžiti životni vek.
Zob je dugo vremena smatran dobrom hranom samo za životinje, dok je danas u mnogome promenjeno mišljenje. Osobama sa osetljivim organima za varenje savetuje se kaša od zobenih pahuljica.
Uz njihovu pomoć reguliše se rad želuca, kao i sindrom nervoznih creva. Jedna šolja kuvane zobene kaše sadrži oko 4 g vlakana, a vlakna u zobi mogu poboljšati zdravlje creva, pomažu omekšati stolicu, olakšavajući njen prolazak i smanjujući rizik od naprezanja.
Sočivo pomaže u varenju
Veoma važna informacija koja ide u korist svima onima koji brinu o svojoj liniji, a to je da su ova zrna pravi bogati izvor lako probavljivih vlakana, koja povoljno utiču na varenje i daju osećaj sitosti.
Jabuka sadrži veliku količinu vlakana
Jabuke su izvrstan izvor dijetalnih vlakana. Srednja jabuka sa korom sadrži oko 4,4 g vlakana, što je čini voćem sa velikom količinom vlakana.
Pomorandža pomaže u omekšanju stolice
Unutrašnja koža koja prekriva meso citrusa, kao kod limuna i grejpa, sadrži puno vlakana. Kao i paradajz, i citrusi sadrže naringenin, spoj koji deluje laksativno, pa pomaže da se ublaži zatvor i da stolica omekša.
Kruške su pune vlakana
Kruške su neverovatno bogate vlaknima i drugim spojevima koji mogu koristiti osobama s hemoroidima. Kruška sa korom može sadržavati oko 6 g vlakana. Kruške takođe sadrže fruktozu, koja može delovati kao prirodni laksativ.
Jagoda, kupina i malina takođe pomažu kod omekšavanja stolice
Ovo voće sadrži veliki nivo vlakana, takođe sadrže puno vode koja pomaže da stolica omekša. Sadrže i fruktozu koja deluje laksativno.
Orašasti plodovi pomažu kod hemoroida
Bademi, indijski orah, kikiriki, lešnik, orah, pistaći i dr./ obiluju Omega 3 masnim kiselinima, koje su povezane sa lučenjem serotonina, odnosno hormona sreće! Jedenje šake orašastih plodova dnevno učiniće da se osećate dobro u svojoj koži, a budući da imaju značajnu količinu dijetetskih vlakana, mogu se koristiti i za sprečavanje zatvora. Poželjno je odmah nakon unosa plodova popiti dovoljnu količinu vode.
Semenke lana su odlične za probavu
U strukturi semena lana nalaze se topive i netopive materije koje su blagotvorne za probavu, čišćenje creva, ali i za održavanje idealne telesne težine. Budući se smatra da lan ima više vlakana od bilo koje biljke, blagotvorne su za opšte zdravlje. Upravo zbog ovakve strukture, lan, odnosno njegovo seme, posebno se preporučuje ljudima koji žele na prirodan način da se reše suvišnih kilograma. Osim toga, lan smanjuje osećaj gladi i daje osećaj sitosti.
Ako želite da skinete višak kilograma potrebno je da u popodnevnim satima uzimate jednu supenu kašiku mlevenog lanenog semena pomešanu sa 2 dl soka ili nemasnog jogurta. Ovakav obrok dugo će vas držati sitim; nećete osećati glad i nećete imati osećaj nadutosti.
Pasulj jedan od najboljih izvora vlakana
Mahunarke, poput sočiva, leblebija, pasulja i graška, jedan su od najboljih izvora vlakana.
Borovnice uspešno održava crevnu floru
Često se pravi čaj od ploda borovnice koji je delotoran kod poremećaja funkcije creva, parazita u crevima i povišenog šećera u krvi. Uspešno održava crevnu floru zdravom, pa se koristi kod različitih poremećaja funkcije creva, ali i celog digestivnog sistema, uključujući želudac, pankreas i jetru. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa za borovnicu kažemo da je odličan probiotik.
Krastavac pomaže u varenju
Krastavac je pun vode i niskokaloričan, koristi se u salatama i supama. Žvakanje krastavca jača vaše vilice, a vlakna potpomažu varenje. Krastavac može da reši i probleme sa zatvorom.
Celer pomaže kod nadimanja
Celer sadrži velike količine magnezijuma, vitamina K i biljna vlakna. Osim toga, obiluje vitaminima B kompleksa, kao i vitaminom C. Ono što ga čini poželjnim za konzumiranje jesu biljna vlakna koja su odlična za dobro varenje, stomačna oboljenja i nadimanja.
Šargarepa ubrzava probavu
Konzumiranje sveže šargarepe ubrzava probavu, obezbeđujući potrebne minerale, enzime i vitamine, sprečava formiranje čireva na želucu i drugih poremećaja u varenju. Sok od sveže ceđene šargarepe idealan je za grčeve i druge probleme organa za varenje.
Netopiva vlakna regulišu probavu
Netopiva vlakna posebno su važna za creva. Potiču pražnjenje creva i čuvaju zdravlje probavnog sistema pomažući mu da se što pre reši štetnih materija. Budući da upijaju vodu osetićete žeđ nedugo nakon što ste konzumirali hranu bogatu ovim vlaknima.
Namirnice bogate netopivim vlaknima
- Žitarice od celog zrna
Pšenica, kukuruz, ovas, ječam, raž, celo zrno treba da predstavlja važan deo uravnotežene ishrane i snabdeva nas vlaknima i drugim hranljivim materijama. Pored nutritivne, imaju nezamenljivu dijetetsku vrednost. Najveći su izvor dijetalnih vlakana. Vlakna su važan nerastvorljivi deo ugljenih hidrata, te upravo zbog toga imaju nezamenljivu ulogu u regulisanju peristaltike creva.
Pored ove uloge daju osećaj sitosti, regulišu holesterol i šećer u krvi, regulišu telesnu težinu, pa se često preporučuju u svim dijetama. Da bi imali korist od žitarica u organizmu moramo ih dobro sažvakati.
- Pšenične mekinje
Pšenične mekinje su prvenstveno kvalitetna i ukusna namirnica. Lekovita svojstva potiču od toga što sadrže vlakna, bogate su celulozom, mineralima – gvožđem, fosforom i magnezijumom, kao i vitaminima. Pšenične mekinje sadrže 43 do 44% sirovih biljnih vlakana, najviše celuloze, koja je nerastvorljiva.
- Kukuruzne mekinje
Ljudi koriste kukuruz kao lek protiv hemoroida od davnina. To je iz razloga što kukuruz osim vlakana sadrži i snažne antioksidanse.
- Semenke
Lanene semenke su stekle ogromnu popularnost, jer su dobar izvor omega 3 masnih kiselina i vlakana. Pored toga, ova semenka je puna vitaminima i hranljivih materija koji vam pomažu u poboljšanju ukupnog zdravlja.
Čija semenke se smatraju jednim od najzdravijih semenki na planeti. Ova super semenka je odličan izvor omega 3 masnih kiselina, a sadrži i polifenole, koji su antioksidansi. Ove semenke pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi, sprečavaju dijabetes, pojačavaju energiju i metabolizam. Možete ih uključiti u ishranu u obliku namaza, salate ili ga jednostavno pomešati u vodi ili bilo kom mlečnom proizvodu koji želite.
Seme bundeve je bogato hranjivim sastojcima i daje mnoge koristi uključujući kontrolu dijabetesa, povećanje gubitka težine, bolju probavu, sprečavanje nesanice, itd.
Semenke susama sadrže antioksidanse koji pomažu u zaštiti jetre od oštećenja i služe kao dobar izvor kalcijuma. Semenke susama utiču na bolju probavu.
Semenke suncokreta imaju visoku hranjivu vrednost i sve više dobijaju na popularnosti kao međuobrok. Veoma su ukusne i sadrže veliku količinu vlakana, proteina, vitamina B1, vitamina E, magnezijuma, selena i bakra.
Seme bundeve pruža telu mnoštvo blagodeti, uključujući sprečavanje raka debelog creva, kontrolu refluksa kiseline i dr.
Seme konoplje se smatra važnim naročito za vegane, budući da sadrži sve aminokiseline koje su potrebne telu, a sadrže i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.
- Smeđi pirinać je bogatiji vlaknima nego beli; pomaže da duže osećate sitost.
- Tikvice su zanimljivo povrće, iako nisu mnogo bogate vitaminima, bogate su mineralima, pogotovo kalijumom, dijetetskim vlaknima, fosforom i kalcijumom. Pored ovoga, tikvice sadrže i vitamin C u velikim količinama, kao i vitamine B grupe. Njihova velika prednost je u tome što sadrže male količine šećera, od kojih je veoma mali deo saharoze i veći deo biljnih materija koje su slične insulinu, pa samim tim tikvice su korisne i u ishrani dijabetičara.
- Brokoli sadrži spoj nazvan sulforafan, koji može pomoći u poboljšanju probave i zaštiti creva.
- Kupus je povrće koje prosečno sadrži: 92,52% vode; 1,21% belančevina; 0,18% masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Izuzetno je bogat vitaminima i mineralima, a zbog male kalorijske vrednosti preporučuje se osobama koje imaju problem sa kilogramima. Ovo povrće ima antioksidansno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje u slučaju brojnih bolesti, kao i kod regulisanja varenja.
- Luk u sebi sadrži pre svega visoke vrednosti vitamina C i B, folnu kiselinu, gvožđe, kalcijum i dijetetska vlakna. Ima niske vrednost soli i ne sadrži masnoće. Pored ovoga, sadrži i supstancu koja se zove kvercetin, antioksidans iz grupe flavanoida. Zahvaljujući miksu svih ovih sastojaka luk predstavlja jednu od najzdravijih vrsta povrća.
- Paradajz sadrži vlakna i vodu, što može olakšati zatvor i olakšati prolazak stolice. Takođe sadrži naringenin, prirodni antioksidans, za koji su naučnici pokazali da ima laksativni učinak na neke oblike zatvora. Predlažemo vam da pročitate u našem tekstu više o paradajzu i hemoroidima.
- Pasulj je vrlo dobar izvor prehrambenih vlakana; imaju važnu ulogu u redovnom pražnjenju creva, zbog čega se toksične supstance kraće zadržavaju u organizmu i na taj se način minimizira rizik od brojnih opasnih stanja. Ovo povrće dostupno je tokom cele godine u smrznutom obliku, čija nutritivna vrijednost ne zaostaje za svežim povrćem.
- Zeleno lisnato povrće – Kelj, praziluk, cikorija, matovilac, zelena salata i blitva su savršeni za čišćenje organizma. Te vrste povrća sadrže hlorofil koji iz tela uklanja različite vrste toksina. Zeleno lisnato povrće najbolje je jesti sirovo, jer je tada učinak njihovih svojstava najveći, ali ako ne možete, skuvajte ga na pari, te ćete tako sačuvati njegova vredna nutritivna svojstva.
- Suvo Grožđe sadrži dijetalna vlakna i mnoge fitonutrijente. Vlakna u suvo grožđu pomažu u regulisanju težine i holesterola, smanjuju rizik od raka debelog creva, te poboljšavaju probavu.
- Grožđe osim što osvežava, grožđe predstavlja lek za regulisanje varenja, za čišćenje krvi, uklanjanje masnih naslaga, lečenje upalnih procesa, i dr. Ne sadrži holesterol, ali utiče na stvaranje dobrog holesterola HDL, pa se zbog toga grožđe posebno preporučuje deci, starijim osobama, rekonvalescentima, praktično svima, osim dijabetičarima, koji ovu voćku moraju pažljivo da koriste.
- Korenasto povrće je grupa kod koje se koristi deo pod zemljom, koren ili krtole.Paškanat je niskokaloričan. Sadrži velike količine vitamina, ugljenih hidrata, belančevina, vlakana i minerala. Paškanat ima antiseptička i diuretska svojstva i deluje na širenje krvnih sudova. Ren ima diuretska svojstva i poboljšava varenje hrane. Celer je niskokalorična biljka, koja sadrži mnogo vlakana koji pozitivno utiču na varenje.
Korenasto povrće je bogato vitaminima, mineralima i vlaknima.
Vlakna poboljšavaju zdravlje čoveka na mnogo načina. Hranom koja je bogata netopivim vlaknima unećete u vašu ishranu sve potrebne hranjive materije.
Ovu hranu je obično teže sažvakati, pa vaš želudac ima vremena da pošalje poruku mozgu kada ste siti i da vas spreči da se prejedete.
Koju hranu izbegavati kod hemoroida
Kao što ste do sada već pretpostavili, ako jedete previše hrane s malo vlakana, to može dovesti do zatvora i potencijalno hemoroida.
Evo nekoliko namirnica koje se smatraju lošim za hemoroide i koje bi možda bilo najbolje izbegavati:
- Beli hleb i beli pirinać
- Mleko, sir i mlečne proizvode
- Meso
- Prerađenu hranu poput nekih smrznutih gotovih jela i brze hrane.
Konačno, cilj je uravnotežena ishrana koja vašem telu osigurava sve potrebne hranjive sastojke, a uključuje dovoljno vlakana koja pomažu u stvaranju meke stolice. Ako utvrdite da trebate povećati unos vlakana, British Nutrition Foundation preporučuje da to radite postupno i da pazite da pijete puno vode (smatra se potrebnim oko 6-8 čaša dnevno), a istovremeno da radite redovite nedeljne vežbe.
Prerađena hrana i ona bogata mastima, šećerom ili rafinisanim ugljenim hidratima takođe mogu povećati rizik od stanja koja uzrokuju hemoroide, posebno zatvor.
Kako bi se smanjili simptomi hemoroida ili rizik od njihovog nastanka, izbegavajte jesti i piti:
- prženu i slanu hranu
- čips i dr. upakovane grickalice
- punomasne mlečne proizvode
- crveno meso
- razne bombone i čokolade
- sodu, energetska pića i kafu sa dodanim mlekom ili šećerom
- alkohol
