Holesterol
Pomisao na holesterol najšeće kod ljudi izaziva negativne emocije, dok kod manje upućenih ljudi postoji uverenje da je nivo holesterola na minimumu, najbolja opcija po čovekovo zdravlje. Koliko je to tačno i na koji način je holesterol bitan za naš organizam, kako na njega deluje i kada mu šteti, govorićemo u ovom tekstu.
Šta je holesterol?
Holesterol je veoma važan gradivni element našeg organizma i neophodan je kako bi naš organizam funkcionisao normalno. Holesterol ulazi u sastav svih ćelijskih i intraćelijskih membrana u našem telu, a u pojedinim organima važan je za neke veoma važne ćelijske procese kao što je sinteza holne kiseline u hepatocitima (ćelijama jetre).
Holesterol je važan i za proizvodnju steroidnih hormona u kori nadbubrežnih i polnih žlezda, a takođe i za transport vitamina rastvorljivih u mastima – A, D, E i vitamin K.
Što se tiče biohemiskog sastava holesterola, reč je o sterolu, što znači da sadrži ugljenikov skelet ciklo-pentano-perhidro-fenantrena, sa -OH grupom na atomu C10 u odnosu na –CH3 grupu. U većini ćelija našeg organizma holesterol se sintetiše i ovo je edogeno poreklo holesterola. Gotovo dve trećine holesterola u organizmu imaju upravo ovo poreklo i prema procenama jedna odrasla osoba proizvodi holesterol oko 900 mg dnevno.
Holesterol egzogenog porekla najčešće se unosi hranom i on čini (ili bi trebalo da čini) svega trećinu potrebnog holesterola. To znači da čovek dnevno ne bi trebalo da unese više od 300 mg holesterola u svoj organizam.
Holesterol se u najvećoj meri stvara u jetri, mada se jedan manj deo sintetiše i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Iz ovih organa se zatim putem krvi transportuje do svih ćelija organizma. Kako je nerastvoriv u vodi (jer je lipid) jedini način da se trasportuje putem krvi jeste vezivanjem za proteine, kada nastaje spoj poznat kao lipoprotein.
Kada govorimo o holesterolu, mi zapravo najčešće mislimo na neki od oblika lipoproteina koji mogu biti različite gustine i po tome razlikujemo lipoproteine vrlo male gustine – VLDL (od engl. Very Low Density Lipoprotein), lipoproteine male gustine – LDL (od engl. Low Density Lipoprotein) i lipoproteine velike gustine – HDL (od engl. High Density Lipoprotein).
Kako se izbacuje holesterol iz organizma?
U najvećoj meri putem žuči kada se konvertuje u holnu kiselinu, ali i putem mokraće, perutanjem kože ili preko mleka kod žena koje doje.
Holesterol vrednosti
Kolika će biti koncentracija holesterola u krvi zavisi od mnogo faktora, a svakako nikada od samo jednog. Činjenica je da je koncentracija holesterola u krvi povezana sa metabolizmom masti u organizmu, ali nisu bez uticaja ni hormonski status, odnosno funkcionisanje žlezdi sa unutrašnjim lučenjem, navike u ishrani, nasledni faktor, kao i funkcionisanje i očuvanost organa koji direktno utiču na stvaranje holesterola, što je situacija sa jetrom. Nije bez uticaja ni rad bubrega.
Normalne vrednosti holesterola u krvi su u rasponu od 3,10 do 5,5 mmol/l. Kada su vrednosti neznatno povišene to nije povod za paniku, ali jeste za oprez i trebalo bi da se povede računa o načinu ishrane, ali i o stanju organa u telu, kao što je jetra.
Problem, odnosno štetni efekti povišenog holesterola javljaju se kada se u krvi registruje značajno veća koncentracija od normalnnih vrednosti. Ovde je važno istaći da holesterol koji se unosi putem hrane ima uticaj na vrednost holesterola u krvi.
Štetno delovanje se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih. Povećan unos holesterola hranom utiče na vrednost njegovog nivoa u krvi.
Stanja i navike koje mogu da doprinesu povećanju koncentracije holesterola u krvi su sledeća:
– povećan unos hrane bogate holesterolom, odnosno masnim materijama
– neki od oblika hepatitisa (mada se tegobe javljaju već kod prvih simptoma upale jetre)
– opstruktivna žutica
– lipoidna nefroza (bolest bubrega)
– hipotireoza (smanjena funkcija štitaste žlezde)
– čitav niz naslednih oboljenja koja dovode do povećanja holesterola u krvi
– primena nekih lekova može da utiče na povećanje koncentracije holesterola u krvi, a takvi lekovi su npr. neka kontraceptivna sredstva ili anabolici.
Postoje i stanja koja utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi i to su:
- Poremećaji u radu jetre, kao što su hronični hepatitis ili ciroza jetre
- Povećana funkcija štitaste žlezde (hipertireoza)
- Neuhranjenost i stanja anemije
- Konzumiranje lekova kao što je aspirin, estrogen, terapija hormonima štitaste šlezde
Verovatno ste već čuli za dobar i loš holesterol, ali evo par informacija i o tomae zašto se tako zovu i na koji način deluju na naš organizam.
Dobar holesterol (HDL holesterol)
Ovaj tip holesterola odnosno lipoproteina čini petinu ukupnog holesterola u serumu. HDL holesterol (njegova podfrakcija HDL2) ima izuzetno važnu zaštitnu ulogu u organizmu. Njegova uloga je da čisti krvne sudove i najbolja opcija je da je što više ovog holesterola u našoj krvi.
Njegove normalne vrednosti kreću se u rasponu od 1.03 do 1.55 mmol/L, a kada su njegove vrednosti povećane to znači da je vaš organizam dobro zaštićen od kardiovaskularnih bolesti.
Čak i najmanje smanjenje vrednosti ovog holesterola upućuju na postojanje rizika od arteriosleroze, odnosno taloženja masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što na koncu dovodi do njihovog začepljenja i akutnih bolesti i stanja, kao što su infarkt miokarda ili moždani udar.
Dobra stvar u vezi ovog holesterola jeste činjenica da se on može povećati, odnosno da čovek promenom svojih životnih navika može doprineti jačanju zaštite od kardiovaskularnih bolesti.
Najvažnije je osloboditi se nekih veoma štetnih navika kao što je pušenje, konzumiranje velikih količina alkohola, ishrana veoma masnom hranom, posebno brzom i industrijski prerađenom hranom u kojoj masnoće ponekad nisu očigledne na prvi pogled i bez detaljne informisanosti.
Drugi način za povećanje dobrog holesterola jeste adekvatna fizička aktivnost.
Na nivo ovog holesterola znatno utiče i pol, jer je kod žena ovaj tip lipoproteina na većem nivou upravo zbog polnog hormona estrogena koji igra važnu ulogu u sintezi dobrog holesterola.
Loš holesterol (LDL holesterol)
Nasuprot dobrom holesterolu nalazi se loš holesterol koji je poželjno imati u granicama normale ili bliže donjoj granici. Loš holesterol u nalazima krvne slike prepoznajete kao LDL holesterol
Određivanje nivoa ovog holesterola je važno da bi se utvrdio stepen rizika od koronarnih oboljenja, a posebno je važan ovaj podatak kod osoba kod kojih je već registrovano prisustvo arterioskleroze.
Hepatociti (ćelije jetre) delimično odstranjuju loš holesterol iz krvi, ali najvažniju ulogu u ovom procesu igraju LDL receptori koji se nalaze na površini ćelija.
Kada ih receptor registuje, LDL holesterol ćelija uvlači do lipozoma ćelije, dok se receptor odvaja od lošeg holesterola i vraća se na površinu ćelije gde je speman da preuzme sledeću česticu LDL holesterola.
LDL čestica biva uvučena do lipozoma ćelije, a receptor se odvaja i kreće prema membrani da preuzme nove LDL čestice.
LDL čestica potom nastavlja svoj put dublje u ćeliju i tamo se događa razgradnja Apo proteina na aminokiseline i hidroliza estara holesterola, da bi se oslobodio holesterol koji ima važnu ulogu u izgradnji ćelijske membrane.
Potom se događa proces esterifikacije, holesterol se skladišti u ćeliji, dok u hepatocitima napušta ćeliju kako bi učestvovao u sintezi žuči.
Najvažniju ulogu u regulaciji LDL holesterola igraju zapravo LDL receptori i oni su u negativnom spregom povezani sa nivoom lošeg holesterola. Veća količina lošeg holesterola sprečava stvaranje LDL receptora, dok smanjena količina holesterola u ćeliji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora.
Normalne vrednosti LDL holesterola kreću se u rasponu od 1,55 do 4,53 mmol/L.
Kada je koncetracija lošeg holesterola u krvnoj plazmi povećana obično se to povezuje sa stresom ili nepravilnom ishranom.
Povećan nivo ovog tipa holesterola je direktan uzročnik brojnih kardiovaskularnih oboljenja, a u prvom redu arterioskleroze.
Visok holesterol simptomi
Simptomi koji upućuju na povešen holesterol najčešće upućuju i na neka kardiovaskularna stanja, koja gotovo neminovno povlače i promenu vrednosti holesterola u krvi.
Postoje i pokazatelji koji se dobijaju nekim analizama koji upućuju na povišen holesterol.
Takva stanja mogu biti bol u grudima ili angina pektoris i ovaj simptom može biti jačeg ili slabijeg intenziteta, Ovaj simptom izazvia smanjen dotok krvi i kiseonika do srca jer su krvni sudovi opterećeni naslagama masnog plaka. Neprekidan, jak i gotovo neizdrživ bol zahteva hitnu intervenciju, svaka blaža forma obavezno javljanje lekaru.
Visok krvni pritisak najčešće upućuje na to da je povećan i nivo holesterola u krvi, kao i triglicerida.
Od simptoma su prisutne i bolne noge, koji se često javlja i kroz osećaj težine u nogama (butine, listovi, stopala). Uzrok ovog simptoma je takođe suženje krvnih sudova u predelu ekstremiteta zbog nataložene masnoće na zidovima.
Ksantomi (žute fleke oko očiju) veoma jasno upućuju na povišen holesterol, a problemi sa srčanim mišićem i masnoća u krvotoku mogu izazvati i otok jetre, što takođe vodi ka problemu sa holesterolom.
Holesterol ishrana
Regulacija ishrane i odstranjivanje loših navika u ishrani su preduslov za zdrav život, ali i smanjenje holesterola u krv, ukoliko je do povećanja došlo.
Smanjen, odnosno razuman unos masnoća u ishrani je na prvom mestu, a po mogućstvu ishrana ljudi koji pate od holesterola ili žele da ga drže u granicama normale jeste da u svoju ishranu uvrste hranu bogatu biljnim vlaknima (i to svakodnevno).
Lečenje povišenog holesterola
Povišen holesterol može se lečiti i prirodnim putem, a broj prirodnih preparata koji se mogu napraviti je dovoljno velik za poseban tekst. Ipak važno je znati da nema čarobnog leka koji može da reguliše nivo holesterola u vašoj krvi dok se vi nezdravo hranite, neaktivni ste i preferirate loše životne navike kao što je pušenje.
Terapija lekovima služi kao podrška u komplesnom lečenju koje podrazumeva i vašu rešenost da zdravo živite. Terapiju mora i prepisati i kontrolisati lekar i nije nikako preporučljivo lečenje na svoju ruku.
Preporučujemo vam i ostale tekstove koji vam mogu pomoći u vašoj borbi sa povišenim holesterolom:
