Hrana bogata jodom

hrana bogata jodom

Jod se smatra odgovornim za regulaciju rada štitne žlezde ili štitnjače, podržava zdrav metabolizam, i pomaže u rastu i razvoju, te sprečava određene hronične bolesti. Jod je prisutan u celom telu, u gotovo svakom organu i tkivu, potreban je gotovo svakom telesnom sistemu.

Šta je jod?

Jod je esencijalni mineral koji u telo ulazi putem hrane bogate jodom, uključujući određene soli, npr. “jodirane soli”, ribe, jaja. pasulja i druge hrane.

Kod zdrave osobe, najviše skladištenog joda nalazi se u štitnoj žlezdi ili štitnjači, 70 do 80 odsto.

Jedan od najčešćih simptoma nedostatka joda je poremećaji štitne žlezde.

Funkcija štitne žlezde ili štitnjače zavisi o odgovarajućem nivou joda, budući da previše ili čak premalo može uzrokovati mnoge ozbiljne zdravstvene probleme.

Najbolji način za održavanje normalnog statusa joda je unošenje hrane bogate jodom.

Namirnice bogate jodom

Namirnice bogate jodom su:

  • Osušene morske alge,
  • Bakalar,
  • Tuna,
  • Mleko i jogurt,
  • Jaja,
  • Kukuruz (organski),
  • Suve šljive,
  • Sir – nepasterizovani,
  • Zeleni grašak i pasulj,
  • Banane, i dr.

Okean se smatra glavnim dobavljačem hrane bogate jodom.

Zdravstvene prednosti joda

  1. Podstiče zdravlje štitne žlezde ili štitnjače

Štitna žlezda ili štitnjača mora imati dovoljno visok nivo joda kako bi proizvela ključne hormone, uključujući tiroksin.

Hormoni štitnjače svakodnevno regulišu mnoge važne biohemijske reakcije u telu, od kojih su najznačajniji sinteza aminokiselina iz proteina, aktivnost probavnih enzima i pravilan razvoj skeleta i središnjeg nervnog sistema.

Unos dovoljne količine ovog minerala takođe je važan za prevenciju gušavosti ili povećanja štitnjače.

  1. Podržava rast i razvoj dece

Istraživanja pokazuju da nedostatak joda tokom trudnoće i kod odojčadi može poremetiti zdrav rast i razvoj mozga. Stoga mnogi zdravstveni stručnjaci podstiču žene da povećaju unos hrane bogate jodom u svojoj trudničkoj ishrani i nadoknade jod s obzirom na to koliko su nedostaci česti.

  1. Važan je za zdravu funkciju mozga

Studije pokazuju da jod igra ulogu u zdravom razvoju mozga i stalnim kognitivnim sposobnostima, stoga stručnjaci smatraju da je nedostatak jedan od najčešćih uzroka mentalnih poremećaja u svetu koji se mogu sprečiti, kao i neurodegenerativnih oštećenja.

  1. Čuva zdravlje kože i bori se protiv infekcija

Uobičajeni znak nedostatka joda je suva, gruba i nadražena koža. Ovaj mineral takođe pomaže u regulaciji znojenja, tako da ljudi mogu osetiti promene u količini znojenja ako njihov nivo postane neuravnotežen.

Osim toga pomaže u lečenju manjih infekcija, poput onih koje nastaju u ogrebotinama, jer ima prirodna antibakterijska svojstva.

  1. Pomaže u kontroli znojenja i telesne temperature

Znojenje je važna metoda detoksikacije koju telo koristi za izbacivanje toksina. Nedostatak joda može poremetiti prirodan način na koji ispiremo otpad iz tela kroz naše pore i kontrolišemo telesnu temperaturu.

Nedostatak joda takođe može uzrokovati suva usta zbog abnormalno niske proizvodnje pljuvačke, što može donekle narušiti probavu.

  1. Može pomoći u prevenciji raka

Jod je veoma važan za organizam, budući da poboljšava imunitet i pomaže u izazivanju samouništenja opasnih, kancerogenih ćelija.

Specifične vrste tretmana jodom takođe se ponekad koriste za pomoć u lečenju raka štitne žlezde.

NEDOSTATAK JODA

U svetu veliki broj ljudi pati od nedovoljnog unosa joda, iako mnogi toga nisu svesni, jer ne pokazuju simptome. Posebno je pogođeno stanovništvo u južnoj Aziji i supsaharskoj Africi.

Kad je SAD u pitanju kao i Evropa veruje se da je nedostatak u porastu.

Uobičajeni znakovi nedostatka joda uključuju:

  • Poteškoće sa proizvodnjom pljuvačke i pravilnom probavom hrane,
  • Otečene pljuvačne žlezde i suva usta,
  • Suva koža,
  • Loša koncentracija,
  • Bolovi i slabost u mišićima,
  • Povećan rizik od bolesti štitne žlezde, fibroze i fibromialgije,
  • Veći rizik od problema u razvoju kod beba i dece.

Iako je i previše joda potencijalni rizik za poremećaje rada štitne žlezde ili štitnjače, mnogo je ređi i smatra se relativno malim rizikom u poređenju sa značajnim rizicima nedostatka.

Sve više ljudi pati od nedostatka joda

Nekoliko razloga što sve više ljudi pati od nedostatka joda može biti smanjenje unosa joda hranom, kao i smanjenje količine joda koji se nalazi u tlu. Najsigurniji način za sprečavanje nedostataka je povećanje unosa hrane bogate jodom.

Namirnice koje sadrže jod

Budući da ljudsko telo ne može samo stvoriti jod, jod mora dobiti iz drugih izvora. Najprirodniji način za dobivanje joda je konzumacija hrane koja je prirodno bogata jodom.

Mleko: Mleko sadrži minerale poput kalijuma, folata, magnezijuma, fosfora, a jedan od njih je i jod. Mleko je odličan izvor joda, ali problem nastaje u tome što dosta ljudi pati od intolerancije na mlečne proteine i šećere, koje mogu steći u nekom trenutku svog života.

Jogurt: Jogurt, kao i organski jogurt vrlo su bogati jodom. Uz proteine ​​i kalcijum ima obilan sadržaj joda.

Krompir: Krompir je takođe vrlo dobar izvor joda, ali treba obratiti pažnju da konzumirate samo organski krompir, jer uzgajani krompir upija mnogo pesticida.

Jaja: Jaja su jedna od najhranjivijih namirnica na planeti, pa je sama konzumacija jaja u zdravoj populaciji povezana sa poboljšanim kardio-metaboličkim zdravljem. Takođe je utvrđeno da redovni unos jaja povećava nivo dobrog holesterola. Studije pokazuju da je većina joda u jajima prisutna u žumancetu. Uz jod, jaja su takođe zdrav i dobar izvor cinka, vitamina D, vitamina A i kalcijuma.

Banane: Banane su bogate kalijumom i jodom, i trebalo bi da se nađu u našem jelovniku.

Morski plodovi: Morski plodovi su bogat izvor raznih minerala i hranjivih supstanci. Jedan od najistaknutijih minerala dostupnih u raznim vrstama plodova mora je jod.

Tuna: Tunjevina je bogata jodom. Tuna je takođe odličan izvor omega-3 masnih kiselina, koje mogu pomoći u prevenciji bolesti srca, kao i jačanju zdravlja mozga.

Utvrđeno je da riba sa niskim udjelom masti ima najveći udeo joda. Tuna je masnija riba, pa sadrži relativno manje joda od npr. bakalara.

Bakalar: Bakalar ima relativno malo masti i kalorija, ali je bogat jodom. Jetra bakalara poznata je i po sadržaju omega-3 masnih kiselina. Iako ne sadrži toliko omega-3 masnih kiselina kao losos ili skuša, studije pokazuju da također može pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Škampi: Ova popularna morska hrana takođe je bogata jodom. Škampe treba konzumirate zajedno sa ljuskom, jer ljuska sadrži veće koncentracije joda. Škampi sadrže i astaksantin, važan antioksidans koji im daje karakterističnu crvenu boju i hvata slobodne radikale.

Sir: Sir je bogat izvor kalcijuma, proteina i joda.

Voće: Voća poput jagoda, brusnica i ananasa bogat je izvor joda.

Pasulj: Zeleni pasulj je poznati zbog visokog sadržaja joda.

Kukuruz: Kukuruz se može jesti kao međuobrok. Takođe je prilično hranjiv. U studiji se pokazalo da je kukuruz najhranjiviji od ostalih žitarica. Imao je najveći sadržaj fenola. Takođe je pokazao najveću antioksidacijsku aktivnost.

Suve šljive: Suve šljive ne samo da imaju jod, već služe i kao dobar izvor energije, zahvaljujući jednostavnim šećerima koje sadrže.

Takođe je utvrđeno da fenolni spojevi u suvim šljivama sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, smanjujući tako rizik od hroničnih bolesti.