Jelovnik za anemiju
Anemija je stanje poremećene sinteze hemoglobina u telu. Bolest se razvija zbog nedostatka gvožđa u krvi, gde se istovremeno smanjuje broj crvenih krvnih zrnaca i hipoksija tkiva napreduje (hipoksija bukvalno znači “niski kiseonik”, ali se definiše kao nedostatak količine kiseonika koji dostiže do tkiva u telu). Osoba oseća slabost, zujanje u ušima, pospanost, i brže se umara.
Hemoglobin je složeni protein koji sadrži gvožđe i sastavni je deo crvenih krvnih zrnaca. Odgovoran je za izmenu kiseonika i ugljen dioksida u telu.
Nedostatak hemoglobina u krvi dovodi do trajne hipoksije tkiva. Organi koji su najviše pogođeni hipoksijom su mozak, srce i jetra. Koma, napadi i smrtnost kod anemije mogu se javiti u teškim slučajevima.
Hronična, blaža hipoksija može takođe prouzrokovati oštećenja glavnih organa tela.
Anemija je češća kod dece i žena, međutim, prema različitim izvorima, trećina svetske populacije pati od latentnog oblika anemije, a da to ni ne zna.
KO MOŽE DOBITI ANEMIJU I ZAŠTO?
Telo svakodnevno gubi nešto gvožđa, što se smatra normalnim. Element u tragovima izlučuje se urinom, lučenjem znoja ili izmetom. Istovremeno se ta količina nadoknađuje hranom, ali ako se ravnoteža naruši, tada započinje anemija i u telu se pojavljuju prvi simptomi nedostatka gvožđa u krvi.
Razlozi zbog kojih se razvija bolest:
- neuravnotežena ishrana (stroge dijete, vegetarijanstvo, nedostatak mesa u ishrani);
- crevne infekcije, gastritis ili nedostatak vitamina C i B12;
- jaka krvarenja iz maternice i probavnog sistema zbog erozije ili čira;
- otkazivanje jetre, ciroza, hepatitis;
- bolesti krvi (hemofilija, hemoglobinurija);
- često dobrovoljno davanje krvi ili pak prelazak na hemodijalizu.
Zbog rasta i razvoja, bolest se često dijagnostifikuje kod dece, dok su sve žene u riziku od trenutka puberteta zbog mesečnog gubitka krvi.
KOJA JE FUNKCIJA GVOŽĐA U TELU?
U telu je izuzetno malo gvožđa u odnosu na telesnu težinu; oko 2-4 g. Deo je u hemoglobinu, deo u jetri, a takođe i u mišićima, slezeni i koštanoj srži. Iako je procenat elementa u tragovima mali, efekat na različite organe i procese je ogroman. Npr. 20% gvožđa učestvuje u sintezi enzima.
Funkcije hemoglobina:
- transport kiseonika u organizmu;
- osiguravanje normalnog ćelijskog, sistemskog metabolizma;
- uništavanje produkata oksidacije, toksina i njihovo odlaganje;
- stvaranje živčanih impulsa, učestvovanje u radu mozga;
- podrška funkcijama štitne žlezde i imunološkog sistema;
- normalizacija metabolizma holesterola, pretvaranje kalorija u energiju;
- uticaj na volumen i stepen apsorpcije vitamina B.
Normalni nivo gvožđa je zaštita od umora, pospanosti, depresije, stresa, stanja kože, kose i noktiju. Stvara se otpornost na infekcije, poboljšavaju se funkcije čišćenja jetre. Rizici bolesti povezanih sa srcem, krvnim sudovima i središnjim živčanim sistemom znatno su smanjeni.
Rezerve gvožđa u telu potrebno je neprestano dopunjavati, zbog toga se ishrani dodaje hrana korisna za anemiju.
Koje su posledice nedostatka gvožđa?
Posledice nedostatka gvožđa:
- bledilo, suva koža, lomljivi nokti i kosa bez sjaja koja opada;
- gubitak apetita;
- osećaj stalnog nedostatka snage, osećaj umora čak i nakon dovoljnog spavanja;
- veoma otežano disanje s umorom tokom vežbanja;
- vrtoglavica s tahikardijom;
- povećana učestalost prehlade zbog niskog imuniteta;
- razdražljivost, pospanost, pogoršanje pažnje i pamćenja.
Koju hrana treba jesti kod anemije?
U ranoj fazi bolesti odmah se propisuje dijetoterapija. Nužno je utvrditi koju hranu možete jesti. Takođe je potrebno klasifikovati hranu bogatu vitaminima C i B12, koji pomažu crevima da apsorbuju i asimilira gvožđe.
Šta trebate dodati svojoj ishrani:
- crveno meso (govedina, jagnjetina, nemasna svinjetina, piletina);
- iznutrice (pileća, svinjska i goveđa džigerica, srca, jezici);
- orašasti plodovi i mahunarke (kikiriki, pistaći, bademi, sočiva i grašak);
- povrće (spanać, sušeni paradajz i repa);
- žitarice (heljda, zobene pahuljice, pšenične mekinje, raženi hleb);
- voće i suvo voće (smokve, suvo grožđe, suve šljive, jabuke);
- izvori askorbinske kiseline (nar, brokoli, citrusi);
- izvori vitamina B grupe (gljive, šargarepa, žitarice, lisnato povrće).
Kakao, čaj i kafu smanjite na minimum; u potpunosti ograničite alkohol i gazirana pića.
Ne konzumirajte mesnu mast, margarin, pekarske proizvode, konzervisanu hranu i kobasice.
Mleko, sveži sir, sir, jogurt i hranu sa gvožđem najbolje je konzumirati u različito vreme, a ne u istom jelu.
Preporučljivo je jesti uvek u isto vreme, što normalizuje probavu, i tada će se poboljšati i apsorpcija hranjivih sastojaka.
Hranu nikako ne bi trebalo pržiti.
Dnevno piti najmanje 2 litre vode i smanjiti so u ishrani.
U ishrani sa anemijom i nedostatkom gvožđa nužno je izmenjivati životinjske i biljne izvore mikroelemenata, jer što je raznolikost u ishrani veća, dolazni kompleks materija je celovitiji. To je vrlo važno, jer su vitamini C, B i A, bakar i cink potrebni za apsorpciju gvožđa.
Hrana koja je dobra za anemiju
- Džigerica (govedina, piletina, svinjetina)
Ukoliko jedete ovu hranu, dolazi do povećanja nivoa hemoglobina, jačanja imuniteta, podsticanje snabdevanja mozga kiseonikom. Krv se razređuje, sudovi se čiste iznutra, jetra se normalizuje i uklanjaju toksini.
- Crveno meso (govedina, ćuretina, piletina, zec)
Meso je bogato proteinima, cinkom, selenom i nekoliko vitamina B grupe. Imajte na umu da crveno meso ne treba jesti svakodnevno, kako bi se sprečio visok nivo holesterola. Ovo meso treba jesti umereno, jer dolazi do aktiviranja transporta kiseonika do moždanog tkiva, što je podrška mentalnim sposobnostima; hormonska pozadina se normalizuje, metabolički procesi se ubrzavaju, a imunitet jača.
- Jaja – žumance
Konzumacijom jaja, odnosno žumanaca, dolazi do čišćenja štetnog holesterola, kosti i zglobovi postaju jači, stimulišu se imunološke funkcije.
- Sardine
Sardine je dobro jesti zbog poboljšanja protoka krvi u kapilarama, pretvaranje glukoze u energiju i regulacije moždanih funkcija. Rezerve gvožđa se popunjavaju, povećava se imunitet, jačaju zglobovi i kosti. Održava se zdravlje kože, kose, noktiju.
- Semenke bundeve
Unošenjem semenki bundeve povećavate gvožđe i hemoglobin u krvi, uklanja se štetni holesterol i stvara zaštita od srčanih bolesti. Pritisak se normalizuje, kao i probava i rad štitne žlezde. Nokti i kosa jačaju, a koža postaje elastična.
- Sočivo
Povratak normalnog nivoa gvožđa, uklanjanje umora, zaštita srca. To sočivo čini korisnom hranom kod anemije. Normalizuje se rad gastrointestinalnog trakta, središnjeg živčanog sistema, obnavlja se hormonska pozadina i brzina metabolizma.
- Heljda
Obnavljanje nivoa hemoglobina, poboljšanje boje kože i stanja kose. Telo se čisti od toksina, neželjenog holesterola, jača srce i krvne sudove.
- Spanać
Učestvuje u sintezi hemoglobina, jačanju krvnih sudova i imuniteta, regulisanju metaboličkih procesa. Održava se zdravlje kostiju, zuba, noktiju i kose, uklanja se nesanica, stres, umor. Spanać ima pozitivan efekat na nivo šećera u krvi.
- Morske alge
Morske alge povećavaju udeo hemoglobina u krvi, podrška su funkcijama štitne žlezde i creva. Aktivira se metabolički proces, uklanjaju se soli teških metala i toksini.
- Cvekla
Cvekla podstiče apsorpciju vitamina B, učestvuje u sintezi hormona štitne žlezde i proizvodnji hemoglobina. Poboljšava se funkcija jetre za čišćenje tela od toksina, aktiviraju se metabolički procesi i razgradnja masti. Crevna mikroflora je uravnotežena. Cvekla za anemiju je jedna od najboljih namirnica.
- Suvo grožđe
Suvo grožđe podstiče apsorpciju i transport gvožđa, povećava se broj crvenih krvnih zrnaca, poboljšava se vaskularni tonus. Jača se koštano i zubno tkivo.
- Jabuke
Jabuke podižu nivo hemoglobina, podstiču apetit i poboljšavaju probavne procese, povećavaju oštrinu vida. U krvi se smanjuje štetni holesterol, jačaju se krvne sudovi i srce.
- Crna čokolada – od 70% kakaoa
Konzumiranjem crne čokolade povećava se hemoglobin u krvi, jača srce i podstiče proizvodnja endorfina. Aktivira se metabolička proizvodnja vitamina D i B grupe, koji učestvuju u sintezi gvožđa. Koža postaje zdravija, a kosti i zubi jači.
U telu nema mnogo gvožđa, ali njegov nedostatak uvek utiče na zdravlje.
Asimilaciji mikroelementa pomažu vitamini C, A i grupa B, te bakar.
Nedostatak gvožđa u telu globalni je problem, jer se ovo stanje u latentnom obliku posmatra kod značajnog dela stanovništva u svim zemljama sveta. Gvožđe dolazi iz hrane, a telo ga ne sintetiše, zato je važno pratiti ishranu.
Doručak, ručak i večera za anemiju
Primer 1
Doručak: Hleb sa šunkom i sveže napravljenim sokom od pomorandže.
Ručak: leblebije ili sočiva, mala džigerica, za desert napravite voćnu salatu od kivija i ananasa.
Međuobrok: Sendvič od inćuna sa svežim sirom.
Večera: Blitva sa suvim grožđem i pinjolima, dagnjama na pari i sirom.
Grickati između obroka pistaće.
Primer 2
Doručak: čaša mleka s obogaćenim žitaricama i čaša soka od pomorandže.
Ručak: Pasulj, džigerica. Za desert, dva kivija.
Međuobrok: Voćni smuti sa mlekom i tost sa sirom.
Večera: Salata sa paradajzom, rukolom i klicama pasulja. Patlidžani punjeni sirom i šunkom.
Grickati između obroka bademe.
Sokovi za anemiju
Sastojci soka za anemiju:
- 1 šolja soka od pomorandže
- 2 badema
- 1 kriška manga
- 1 kašika pivskog kvasca
- 1 kašika meda
- 1 organsko sveže žumance
Priprema: Pomešajte sve sastojke i dobro izmešajte, te dobijeni sok popijte.
Još jedan sok s puno gvožđa
- 40 g kuvanih listova koprive
- 70 g cvekle
- 6 mlevenih badema
- 2 kisele jabuke
- Jedan limunov sok
Priprema: Listove koprive, cveklu i jabuke pažljivo operite pre nego što ih sameljete u blenderu sa mlevenim bademima i limunovim sokom.
Recept koji vam takođe može pomoći u lečenju anemije jeste med i kopriva za anemiju.
