Kako nastaje kamen u bubregu?
Kamen u bubregu nastaje kad mokraća ima visoku koncentraciju minerala i drugih materija, poput kalcijuma, oksalata i mokraćne kiseline, koji se spajaju da bi stvorili kristale, a oni se pak lepe kako bi napravili jedan ili više kamenčića. Kamenje nastaje kada urin nema dovoljno tečnosti i drugih materija da se to spreči.
Kamen može biti mali kao zrno peska, a može biti i veliki, čak do veličine teniske loptice, pa vam može blokirati protok mokraće i napraviti veliku štetu u organizmu.
Na stvaranje kamena u bubregu mogu uticati različite stvari, uključujući ono što jedete, kao i određeni lekovi koje trošite. Ako je neko iz vaše porodice imao kamen u bubregu, moguće je da ćete ih u nekom periodu života imati i vi.
Da bi razumeli kako nastaje kamen u bubregu, potrebno je znati da se urin, odnosno mokraća, sastoji od tečnosti rastvarača – vode, i raznih hemijskih materija otopljenih u njoj.
Te materije, u uslovima prekomerne koncentracije, imaju tendenciju taloženja i stvaranja kristala kalcijuma, mokraćne kiseline, oksalata, itd. koji se nazivaju litogeni faktori.
Ovaj proces prirodno antagoniziraju druge materije prisutne u mokraći (citrati, magnezijum, pirofosfati), nazvani inhibitorima kristalizacije. Povećanje koncentracije litogenih faktora, nedostatak inhibitora, emisija posebno koncentrisane mokraće, kao što se događa kada pijete premalo vode, promene u stepenu kiselosti mokraće (pH); svi ti uslovi mogu dovesti do taloženje kristala.
Stoga je ta dinamička ravnoteža između litogenih i inhibitornih faktora ta koja sprečava stvaranje kamena u normalnim uslovima.
Vrste kamena u bubregu
Postoji nekoliko vrsta kamena u bubregu, i oni su izrađeni od različitih vrsta materija, pa je važno znati vrstu kamena koji imate, kako bi mogli da znate šta ga je moglo uzrokovati i kako ga sprečiti da se ponovo vrati.
Kalcijumovi kamenčići u bubregu
Većina kamenja u bubregu izrađena je od kalcijuma, u obliku kalcijum oksalata. Kalcijumovo kamenje je najčešća vrsta kamena u bubregu, a može biti ili kalcijum oksalat ili kalcijum fosfat. Za sprečavanje kalcijumovog kamenja važna je dobra hidratacija. Rezultati kliničkog ispitivanja pokazuju da osobe sa ovim problemom ne bi trebale smanjivati prehrambeni kalcijum, bolje rečeno, trebale bi unositi preporučenu dnevnu dozu kalcijuma, budući se on u crevima veže za oksalat i sprečava njegovu apsorpciju kroz creva, pa ga u mokraći ima manje za stvaranje kamena. Idealno bi bilo da kalcijum dolazi iz hrane.
Hrana bogata oksalatima može povećati količinu oksalata u mokraći, pa je stoga konzumirajte umereno. Oksalat je supstanca koju svakodnevno stvara vaša jetra. Nešto voća i povrća, kao i orašastih plodova i čokolade, sadrži ih mnogo. Vaše telo apsorbuje tu supstancu kada jedete ovu hranu. Ostale stvari zbog kojih može da poraste koncentracija kalcijuma ili oksalata u mokraći su uzimanje visokih doza vitamina D, i određeni metabolički poremećaji.
Kamen kalcijum fosfata ređi su od kamena kalcijumovog oksalata. Ova vrsta kamena događa se češće kod ljudi sa metaboličkim stanjima, poput bubrežne tubularne acidoze, gde bubrezi ne mogu da pomognu u održavanju pravilne ravnoteže kiselina u krvi, ili kod ljudi koji uzimaju lekove za lečenje npr. migrene.
Dobra hidratacija može sprečiti ponavljanje kalcijumovog kamena. Uz to, tiazidni diuretici mogu pomoći bubregu da apsorbuje više kalcijuma, a manje da ga ostavlja u mokraći gde može stvoriti kamenje. Kalcijum citrat je još jedan lek koji se može vezati za kalcijum i pomoći da se kalcijum oksalat i kalcijum fosfat u mokraći ne pretvore u kamenje.
Struvitni kamen u bubregu
Oni se mogu stvoriti od infekcije mokraćnog sistema (UTI). Bakterije koje uzrokuju infekciju čine da se amonijak nakuplja u mokraći, koje dovodi do stvaranja kamenja. Kamenje može vrlo brzo da se uveća. Sastoji se od magnezijum-amonijevog fosfata i stvara se u alkalnom urinu. Acetohidroksamska kiselina (AHA) može smanjiti pH urina i nivo amonijaka, i tako pomoći u otapanju kamenja.
Kamenje mokraćne kiseline
Oni se stvaraju kod ljudi koji izgube previše tečnosti zbog hroničnog proliva ili malapsorpcije, zbog ishrane bogate proteinima ili pak zbog bolesti – dijabetesa ili metaboličkog sindroma. Većina bolesnika sa kamenom u mokraćnoj kiselini nema previše mokraćne kiseline, već im je mokraća previše kisela. Prilagođavanje pH urina, najčešće sa lekom kalijum citrat, smanjuje rizik od stvaranja kamena u mokraćnoj kiselini, a takođe može pomoći u otapanju postojećeg kamena. Neki ljudi sa kamenjem u mokraćnoj kiselini proizvode velike količine mokraćne kiseline, pa tim pacijentima može pomoći jedenje manje životinjskih belančevina.
Kamenje u mokraćnoj kiselini razlikuje se od svih ostalih kamenja u mokraćnom sistemu po tome, jer se mogu otopiti odgovarajućom ishranom i terapijama.
Cistinsko kamenje u bubregu
Ova retka vrsta kamena nastaje, jer bubrezi previše ispuštaju određenu aminokiselinu zvanu cistin u mokraću. Javlja se kod ljudi sa genetskim poremećajem, koji se naziva cistinurija. Kod većine cistinskog kamenja može se upravljati povećanom hidratacijom i lekovima koji menjaju pH urina.
Faktor rizika za svo kamenje, bez obzira na vrstu, je dehidracija, pa bi svako ko je sklon kamenu u bubregu trebao da obrati pažnju na dobru hidrataciju. Neka ispitivanja su pokazala da pijenje 2 litre tečnosti dnevno smanjuje verovatnoću ponovne pojave kamena za približno 50%, dok se pacijentima koji stvaraju kamen u bubregu preporučuje da trebaju težiti pijenju više od 2,5 litre tečnosti dnevno.
Faktori koji povećavaju rizik od nastanka kamena u bubregu
Kamen u bubregu često nema jedan uzrok nastajanja, a nekoliko faktora može povećati rizik od njegovog nastanka. Neki od ovih faktora uključuju:
Nedostatak vode. Morate stvoriti dovoljno mokraće da razredite stvari koje se mogu pretvoriti u kamenje. Ako ne pijete dovoljno ili se previše ne znojite, vaša mokraća će imati tamnu boju, a trebala bi da bude bledo žuta ili prozirna. Zato se potrudite da dnevno unesete oko 10 čaša vode. Ukoliko vam stvara problem da pijete veće količine vode, zamenite čašu vode za limunski napitak. Citrat u limunadi ili soku od pomorandže može sprečiti stvaranje kamenaca.
Ishrana. Ono što jedete može imati veliku ulogu u tome da li ćete stvoriti jedan od ovih kamenja. Verovatno ćete morati da ograničite hranu sa visokim oksalatom ako ste ranije imali ovu vrstu kamena, kao šta su spanać, rabarbara, žitarice od mekinja, griz, itd. (detaljno o ishrani pogledajte u tekstu kamen u bubregu ishrana).
Ukoliko ste čuli da vam pijenje mleka može stvoriti kamenje u bubregu, to nije tačno. Ako istovremeno jedete ili pijete hranu bogatu kalcijumom, poput mleka i sira, i hranu sa oksalatom, to pomaže vašem telu da se bolje nosi sa oksalatom. To je zato što će se njih dvoje teže vezati u crevima, umesto u bubrezima, gde se može stvoriti kamen.
Natrijum uglavnom dobijate putem kuhinjske soli. To može povećati vaše šanse za dobijanje nekoliko vrsta kamena u bubregu, stoga pripazite na slane grickalice, konzerviranu hranu, kao i drugu prerađenu hranu.
Jedna vrsta kamena u bubregu nastaje kad je mokraća previše kisela. Crveno meso i školjke mogu povećati mokraćnu kiselinu u telu, što se može skupiti u zglobovima i izazvati giht ili otići do bubrega i napraviti kamen. Životinjski proteini podižu nivo kalcijuma u urinu i smanjuju količinu citrata, koji oboje podstiču stvaranje kamena.
Problemi sa crevima. Kamenje je najčešći problem sa bubrezima kod osoba sa upalnim bolestima creva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.
Gojaznost. Gotovo je dvostruko veća verovatnoća da ćete dobiti kamen u bubregu ako ste gojazni.
Ostala zdravstvena stanja koja mogu izazvati kamen u bubregu
Mnoge bolesti mogu igrati ulogu u stvaranju jedne ili više vrsta kamena u bubregu, a to su:
Određene genetske bolesti. Jedan od primera je medularni sundjerasti bubreg, urođena mana koja uzrokuje stvaranje cista u bubrezima.
Dijabetes tipa 2. Može vam urin učiniti kiselijim, što podstiče kamenje.
Giht. Zbog ovog stanja mokraćna kiselina se nakuplja u krvi i stvara kristale u zglobovima i bubrezima. Kamen u bubrezima može postati velik i vrlo bolan.
Hiperparatireoidizam. Vaše paratiroidne žlezde mogu ispumpati previše hormona, što povećava nivo kalcijuma u krvi i urinu.
Bubrežna tubularna acidoza. Ovaj problem sa bubrezima uzrokuje nakupljanje previše kiseline u telu. Bubrežna tubularna acidoza može biti nasledna, može biti uzrokovana lekovima, ili autoimunom bolešću, poput sistemskog lupus eritematodesa ili Šegrenovog sindroma.
Lekovi koji mogu uzrokovati kamen u bubregu
Neki lekovi koji mogu uzrokovati kamen, uključuju:
- Određeni antibiotici,
- Neki lekovi za lečenje HIV-a,
- Određeni diuretici koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska.
Preporučujemo vam da pročitate i ostale teme vezane za kamen u bubregu:
