Kamen u bubregu
Bubreg spada u vitalne organe našeg tela, što znači da bez ovog organa, odnosno obavljanja funkcija koje ovaj organ ima, čoveku nema života.
Bubrezi su parni organi, u obliku šupljeg zrna pasulja i postavljeni sa obe strane kičmenog stuba u visini drugog grudnog i 1. i 2. slabinskog pršljena. Desni pršljen je postavljen nešto niže u odnosu na levi jer ga jetra potiskuje.
Bubrezi imaju nekoliko funkcija.
Bubrezi regulišu čitav niz po život značajnih funkcija u organizmu, koje su važne kako same po sebi, tako i zbog veoma važnog uticaja na rad drugih organa, pa samim tim i celokupnog organizma.
Najvažnija uloga bubrega je u tome što se prolaskom kroz njih celokupna tečnost iz metabolizma konačno pretvara u mokraću, uzimajući pre toga i poslednje hranljive materije iz tečnosti koje su potrebne organizmu.
Njihova uloga u održavanju homeostaze organizma je nezamenljiva, a ova funkcija se obavlja kroz nekoliko važnih procesa koje se obavljaju u bubrezima.
Za početak, bubrezi regulišu ravnotežu vode i elektrolita, utiču na regulaciju osmolarnosti telesnih tečnosti i koncentraciju elektrolita i regulišu acido-baznu ravnotežu. Takođe, bubrezi su bitni za izbacivanje otpadnih produkata metabolizma i štetnih hemikalija iz organizma.
Važni su i za regulaciju arterijskog pritiska, a imaju i endokrinu funkciju jer sekretuju različite hormone (nadbubrežna žlezda).
Istovremeno, učestvuju i u sintezi glukoze, kod prolongiranog gladovanja.
Bubrezi su direktno značajni i za broj crvenih krvnih zrnaca jer sintetišu i stvaraju oko 90% ukupnog eritroproetina koji su važni za stvaranje eritrocita.
Sve ove funkcije događaju se kroz sistem proizvodnje konačne mokraće koji se obavlja u tri faze ili tri procesa – filtraciju tečnosti odnosno krvi, resorpciju hranljivih materija koje su potrebne organizmu i sekrecijom jona i drugih supstanci u bubrežne tubule.
Tako nastaje konačna mokraća koja se ureterom (mokraćovodom) iz bubrega transportuje u mokraćnu bešiku, a odatle uretrom izbacuje iz organizma.
Brojne su bolesti bubrega, o kojima nećemo govoriti u ovom tekstu, već ćemo posebnu pažnju posvetiti kamenu u bubregu, koji je jedan od deset problema koji se mogu javiti u radu bubrega.
Kamen u bubregu se stručno naziva nefrolitijaza i podrazumeva da se u sabirnim tubulima, u čašicama i karlici bubrega formira kamen, koji može izazvati prekid normalnog protoka mokraće, uzrokovati intenzivan i štar bol ili dovesti do nastanka urinarnih infekcija.
Pretpostavlja se da je nekoliko faktora koji dovode do formiranja kamena u bubregu. Dva osnovna faktora su zasićenost urina česticama koje mogu da formiraju kamen u bubregu i nedostatak onih supstanci koje sprečavaju nastanak kamenca. Smatra se da duže zadržavanje, odnosno mirovanje mokraća u bubrežnim kanalima dovodi do lakšeg pretvaranja pogodnih čestica iz urina u kamenac.
Takođe, do nastanka kamena u bubregu može da dovede i ishrana ili smanjen unos tečnosti (zato je važno da dnevno unesete dovoljne količine tečnosti što je oko 2 litra za odraslu osobu). Takođe, važan faktor je kiselost urina ili manja količina urina, ali i neke anomalije mokraćnog sistema, klimatski faktori i najzad – nasledni faktor.
Kamenac može izgledati na dva načina u zavisnosti od porekla supstanci koje formiraju kamenac. Anorganski kamenac može biti formiran od sledećih jedinjenja: kalcijum – oksalat monohidrata, kalcijum – oksalat dihidrata, kalcijum – hidrogenfosfat dihidrata, kalcijum – hidroksikarbonat fosfata, trikalcijum – fosfata, magnezijum – amonijum fosfat heksahidrata.
Od svih mokraćnih kamenaca kalcijumski čine oko 70 posto. Kamenac može biti i organski, kada se sastoji od mokraćne kiseline, mokraćne kiseline dihidrata, amonijum – hidrogenurata, natrijum- hidrogenurata ili cistina.
Simptomi kamena u bubregu
Kako prepoznati simptome kamena u bubregu?
Kod kamena u bubregu veličina kamena ne mora biti presudna. Čak i izrazito veliki kamen može mirovati bez davanja bilo kakvih simptoma koji će upućivati na njegovo postojanje. Sasvim mali kamenčić može izazvati nesnosne tegobe po kojima je bol u bubregu poznat kao jedan od najneprijatnijih organiskih tegoba.
Bol je dakle jedan od glavnih kliničkih znakova kamena u mokraćnim kanalima. Pored ovog simptoma sledi i krv u mokraći.
Mokraćne infekcije mogu biti posledica zastoja urina u nekom delu mokraćnih puteva.
Kako nastaje kamen u bubregu
Kako smo već objasnili u uvodnom delu kamen može imati dva hemijska sastava. U više od 70 posto slučajeva sastavljeni su od neke soli kalcijuma (kalcijum oksalat, fosfat ili karbonat). Mogu biti sastavljeni od urata, struvita ili cistina, ali ovo je ređi slučaj.
Kako dolazi do pojave kamena za sada je na nivou pretpostavki. Ima više teorija o načinima na koji nastaje kamen u bubregu.
Pojačano izlučivanje minerala, kao što su kalcijum, fosfor, oksalati, cistin i mokraćna kiselina, putem mokraće navodi se kao najčešći razlog nastanka kamena u bubregu.
Takođe ako se naruši ravnoteža između prometera i inhibitora – magnezijuma, citrata, pirofosfata i glikozaminoglikana dolazi do kristalizacije minerala u mokraći.
Kako ovo funkcioniše?
Mokraća predstavlja već zasićeni rastvor različitih soli. Kada dođe do pojačanog izlučivanja minerala ili organizmu nedostaje tečnost i pri svemu tome se smanji koncentracija onih supstanci koje služe kao inhibitori (sprečavaju) nastajanja kristala u mokraći, onda ništa ne stoji na putu formirnju tih kristala kroz proces kristalizacije, a zatim i spajanja tih kristala u kamen u bubregu.
Ovo su mehanizmi nastanka kamena u bubregu, ali je važno znati da postoje i oni faktori koji potpomažu ove procese.
Neki od tih faktora su infekcija mokraćnih puteva ili neke bolesti mokraćnog trakta, koje izazivaju opstrukciju (zastoj) mokraće.
Takve bolesti su neke anatomske anomalije bubrega, suženje uretera, vraćanje mokraće, uvećana prostata i neke druge bolesti). Formiranju kamena u bubregu doprinose i meki metabolički poremećaji, kao i problemi u radu endokrinih žlezda (hiperparatireoidizam, urinarna dijateza i sl).
Važni faktori su bez sumnje i nasledni faktor, ali i životne navike od kojih su najznačajnije način ishrane i navika unosa dovoljne količine tečnosti, kao stanja koja ne zavise od nas ali dovode do gubitka tečnosti iz organizma.
Brojni su faktori koji mogu da dovedu do pojave kamena u bubregu, a s obzirom na to koliko na to utiču neke druge bolesti ili stanja, jasno je koliko je problem sa bubregom u sprezi sa optimalnim stanjem organizma i koliko se svaki poremećaj odražava ili može odraziti i na bubrege.
Na primer tokom dugotrajne imobilizacije usled povreda ali i drugih stanja (kretanje je jako važno), kod nekih bolesti digestivnog trakta (creva), pa i kod sistemskih bolesti kao što su Kronova bolest ili sarkoidoza, mogu se javiti problemi sa kamenom u bubregu.
Na stvaranje kamena u bubregu mogu uticati i neki lekovi, a naročito se ističu oni na bazi kalcijuma, preparati vitamina D i sl.
Veličina kamena može da varira od par milimetara (što se računa kao pesak u bubregu) do nekoliko centimetara. Kamen manji od 7 mm najčešće spontano i bez simptoma napuštaju bubreg i izbacuju se iz tela bez potrebe za medicinskom intervencijom.
Kada je kamen veći 7 mm, velika je verovatnoća da će zastati u uretri i izazovati zastoj mokraće. Ovde se može javiti i mokraćna infekcija.
Kada je kamen znatno veći od 7 mm on i ne stiže do uretre. Ostaje u bubregu gde se postepeno povećava.
Kamen u bubregu bolovi
Bol je jedan od onih simptoma koji se najčešće vezuju za kamen u bubregu. Kao što smo već rekli, on nije nužna posledica kamena u bubregu, jer se može dogoditi da neki prilično veliki kamen miruje u bubregu ili nekom drugom delu urinarnog trakta i da bude sasvim asimptomatski, odnosno da ne daje nikakve simptome.
S druge strane, tek mali kamenčić, može napraviti veliku pometnju i izazvati bolove koji se drugačije ne mogu opisati osim kao nesnosni.
U zavisnosti od mesta gde јe kamen zastao, razlikuje se i vrsta i intenzitet bola, kao i mesto gde se javlja. Bol u slabinama upućuje na to da je kamen prisutan u bubregu.
Kada se kamen nalazi u uretri, javljaju se renalne kolike (bubrežne kolike), koje mogu da se šire od slabina do prepona, a bol se može osetiti i na vrhu penisa,
kada se kamen nađe u bešici, moguće je da se javi potreba da se nešto izmokri, što nije moguće izmokriti.
Kada je kamenac zapeo u uretri (mokraćnoj cevi koja iz mokraćne bešike vodi mokraću napolje), može se javiti nemogućnost mokrenja.
Najneugodnije su svakako renalne kolike koje mogu biti praćene mučninom i povraćanjem, a često osoba koja pati od ovog stanja ne može ni da leži mirno.
Kod ovih stanja mogu se javiti i infekcije mokraćnih puteva, pa i smanjenje bubrežne funkcije.
Renalne kolike su često praćene mučninom i povraćanjem. Osim toga mogu se javiti infekcija mokraćnog sistema, hematurija, smanjenje bubrežne funkcije. Bolesnik često ne može mirno da leži od bolova.
Kako se leči kamen u bubregu
Da bi se kamen u bubregu pravilno lečio mora najpre biti pravovremeno dijagnostikovan. Činjenica je da tek bol i neki konkretniji simptomi dovedu pacijenta do lekara. Preventivni pregledi bubrega i nisu baš česti.
Za preciznu dijagnozu važna je kompletna anamneza, a ovde se posebno obraća pažnja na nasledni faktor, koji igra važnu ulogu i upućuje na sumnju čak i kada su simptomi blaži.
Sledi opšti pregled palpacijom, a neka snimanja kao što je rendgenografija abdomena služi za grubu orijentaciju o tome gde se kamen nalazi i da li ga uopšte ima.
Da bi se preciznije utvrdilo mesto i veličina kamena radi se kontrastna metoda intravenske urografije.
Da bi se videlo da li postoji zastoj u protoku mokraće radi se metoda izotopne urografije.
Važne analize su i mikrobiloške i biohemijske analize. Za fino i precizno određivanje molekularne strukturekamena koristi se metoda infracrvene spektroskopije.
Suština lečenja je u izbacivanju kamenca ili peska iz bubrega i dalje iz sistema mokraćnih organa, ali se istovremeno moraju ublažiti i simptomi od kojih je najupečatljiviji bol. Analgetici kao što je diklofenak trebalo bi da ublaže ili bar malo olakšaju bolne kolike u bubregu (predlažemo vam da pročitate i tekst koji vam može pomoći, a glasi šta topi kamen u bubregu?).
Važno je povećati unos tečnosti (i preko dnevno preporučenih doza), a većina kamenja u bubregu izlazi spontano napolje.
Ukoliko se javi stanje aktune opstrukcije bubrega, potrebno je da se urade medicinski zahvati kao što je anterogradna nefrostomija ili perkutana nefrolitotomija.
Danas se često pristupa i ultrazvučnom razbijanju kamena, a ova metoda pokazala se uspešnom u 80 posto slučajeva.
Postoje i neki prirodni načini lečenja kamena u bubregu, a možda najpoznatija biljka koja blagotvorno utiče na bubrege jeste peršun.
Čaj od peršuna je dobro konzumirati povremeno i kada nema tegoba, a postoji istorija kamena u bubregu ili drugom delu urinarnog trakta, samo oprezno jer ovaj čaj snižava pritisak.
Čak i ako čujete za neki metod lečenja kamena u bubregu, obavezno se o istom konsultujte sa urologom, jer u nekim situacijama možete pogrešnim supstancama samo pogoršati stanje.
Kamen u bubregu ishrana
Zdrava ishrana je važna za celokupan organizam i zdravlje svih organa, pa tako i bubrega. Međutim, često sledujući preporuke zdrave ishrane (zamena šećera veštačkim zaslađivačima) ili neke dijetetske režime bazirane na samo jednoj vrsti nutrijenata (belančevinama) možemo izazvati ili podstaći razvijanja kamena u bubregu.
Zato je važno znati koje su to namirnice koje podstiču razvoj kamena u buregu.
Iako nemaju kalorije kao šećeri i ljudi ih često koriste kao “zdravu” i prilično skupu zamenu za zaslađivanje (najčešće kafe ili čaja), ovi preparati mogu ozbiljno da ugroze funciju bubrega. Naravno, to se očekuje ukoliko se konzumiraju u dužem vremenskom periodu. Ukoliko već želite zdravu soluciju zaslađivača, koristite med ili steviju ili sve popularniju agavu.
Postoje dijete koje su jako popularne jer su prilično efikasne u skidanju kilaže – takozvane keto dijete, koje se baziraju pre svega na visokom unosu proteina životinjskog porekla. S druge strane, ne morate ni biti na takvoj dijeti, već naprosto konzumirati proteine kroz životinjske proteine u velikoj meri i može se reći da ste pod rizikom da izazovete formiranje kamena u bubregu.
Naime, materije u hrani bogatoj životinjskim proteinima povećavaju mokraćnu kiselinu u urinu, što vodi do formiranja kamenja mokraćne kiseline. Otpad proteina se veoma teško eliminiše iz organizma pa je preporuka da izbalansirate unos proteina životinjskog porekla u svojoj ishrani (svakako vam preporučujemo da pročitate tekst ishrana kod kamena u bubregu).
Kofein je jedan od faktora rizika za razvoj kamena u bubregu. Ograničite kafu na jednu do dve dnevno, takođe i čajeve koji sadrže kofein, a o osvežavajućim pićima na bazi kofeina da i ne govorimo.
Problematičan je i povišen unos mlečnih proizvoda, kao i kod proteina životinjskog porekla koje smo već naveli. Konzumiranje mlečnih proizvoda izaziva pojačano izlučivanje kalcijuma u mokraći.
Visok unos natrijuma povećava rizik od nastanka kamena.
Kada se konzumiraju dodaci u ishrani bogati kalcijumom povećava se rizik od pojave kamena u bubregu, pa je zato važno da na ovo obrate pažnju osobe koje znaju da imamju tendenciju razvoja kamena u bubregu (ranije tegobe, nasledni faktor i sl).
Preporučujemo vam i ostale tekstove koji vam mogu biti od koristi:
