Kašalj kod dece
Kašalj (tussis) je mehanizam putem kog se ljudski organizam brani u trenutku kada je prohodnost disajnih puteva kompromitovana nekom fizičkom barijerom. Kašalj je deo procesa disanja i događa se tokom izdisaja, kada se pod jakim pritiskom izbacuje vazduh, koji tera napolje svako strano telo, alergen koji iritira sluzokožu disajnih puteva ili najčešće, sluz koja se taloži po zidovima ovih puteva.
Koliko ga ne treba ignorisati, toliko ne treba ni paničiti kada dođe do kašlja kod dece, jer je to u njihovom slučaju česta pojava. Staloženost je veoma bitna kod ovakvih situacija, jer nervoza roditelja utiče i na dete, pa se može dogoditi da simptomi izgledaju znatno gore nego što zapravo jesu. Prisebnost je posebno bitna kada se javi kašalj kod beba, kod kojih se klinička slika može brzo promeniti od blage do komplikovanije, pa ovde ne treba odlagati odlazak pedijatru. Posebno je važno ne tretirati kašalj na svoju ruku lekovima za koje ste čuli ili znate iz ranijeg iskustva sa kašljem da nekako deluju.
Postoji mnogo vrsta kašlja koje liče jedan na drugi, a iskusan pedijatar zna da proceni nakon pregleda na šta upućuje neka vrsta kašlja i da shodno tome prepiše adekvatnu terapiju. Zbog nerazumevanja važnosti obraćanja lekaru u ovim okolnostima, u mnogim evropskim zemljama je zabranjena slobodna kupovina lekova za iskašljavanje koji su namenjeni deci.
Šta izaziva kašalj kod dece
Kao najčešći uzrok kašlja kod dece stručnjaci navode sekret koji se sliva iz gornjih delova disajnih puteva. Ovu pojavu izazivaju u najvećem procentu virusne infekcije kod dece, koje su u ranom uzrastu kod dece prilično česta pojava, jer se organizam upoznaje sa novim organizmima iz okruženja i na njih reaguje.
Ta učestalost zna da se kreće od čak šest do deset puta godišnje i zna da bude veliki izazov u funkcionisanju jedne porodice, posebno ako je reč o onoj u kojoj oba roditelja rade i vrtić ili škola su jedina opcija za čuvanje dece u tom periodu.
Činjenica je da postoje mnoge narodske metode koje pomažu u lečenju kašlja kako kod dece, tako i kod odraslih. U našoj zemlji su i lekovi za kašalj dostupni u apotekama i za decu starosti do 6 godina, što u nekim razvijenim evropskim zemljama nije dozvoljeno. Uz slabo razvijenu svest da jedino lekar sme i može da odredi dijagnozu i prepiše lekove, u našoj zemlji se veoma često dešava da se roditelji odlučiju na lečenje dece na svoju ruku ili uz konsultaciju sa drugim roditeljima.
Jedna od glavnih zamerki roditelja leži u tome što lekari najčešće u slučaju kašlja ne prepisuju lekove, već savetuju uzimanje više tečnosti, vlaženje sluznica i odmaranje, pa roditelji misle da im lekari uopšte ne pomažu.
Međutim ovde je važno istaći da kašalj najčešće bez neke posebne terapije, a ovo se naročito odnosi na kašalj izazvan virusom.
Kod ovakvog kašlja najvažnije je da se disajni putevi smire i da se sekret iz njih isprazni, a ovde ni lekovi za iskašljavanje, i antibiotici (oni posebno ne) ne pomažu ni malo.
Na šta ukazuje kašalj kod dece?
Jedna od osnovnih podela kašlja jeste ona po dužini trajanja. Tako onaj kašalj koji traje do tri nedelje nazivamo akutnim. Ukoliko se kašalj nastavi i nakon ovog perioda, ali traje najdalje do osam nedelja onda je reč o prolongiranom ili produženom akutnom kašlju. Ako kašalj traje i duže od osam nedelja onda je reč o hroničnom kašlju.
Kako se leči kašalj kod dece
Već smo rekli, ali nije loše ponoviti – nikako lečiti dete na svoju ruku, pa čak i ako ste pedijatar, dobro je da neko objektivniji od roditelja pregleda dete.
Brzog ozdravljenja nema i morate biti spremni da će kašalj potrajati neko vreme. Možda ne možete da lečite svoje dete samostalno, ali postoje neke metode kojima možete olakšati stanje deteta pogođenog kašljem.
Važno je redovno i temeljno uklanjati sekret iz nosa, jer se u suprotom on obilno sliva prema donjim disajnim putevima.
Takođe, jedna od metoda koja olakšava tegobe i pomaže u prestanku simptoma jeste ovlaživanje sluzokože nosa. Ovo je način da se pokrenu prirodni simptomi odbrane organizma, jer je upravo vlažnost sluzokože nosa način da se zaustave izazivači infekcija ili alergijskih reakcija.
Fiziološki rastvor i kašalj kod dece
Često se savetuje ukapavanje fiziološkog rastvora u nozdrve, mada ne postoji zvanična naučna potvrda da ova metoda zaista nešto radi.
Čišćenje gornjih disajnih puteva jako je važno i zbog toga da bi se sprečilo prenošenje infekcije na uvo i izazivanje upalnih procesa na ovom organu koji mogu biti jako neprijatni i za odrasle, a posebno za decu.
Preporučuje se da dete koje ima problem sa kašljem i slivanjem sadržaja iz gornjih disajnih puteva na niže, spava na nešto povišenom uzglavlju u odnosu na visinu na kojoj inače spava. Bitno je i da prostorija u kojoj dete boravi bude sa najpovoljnijom temperaturom, a to je ona između 18 i 20 stepeni.
Suv vazduh i kašalj kod dece
Bitno je i da vazduh u prostoriji nije isušen, o čemu posebno treba voditi računa zimi (kada se kašalj najčešće i javlja), jer je isušen vazdug svojstven u prostorijama u kojima se greje bilo kojim načinom. Zato je važno da se na grejno telo postavi neka posuda sa vodom koja će obezbediti vlažnost koja u prostoriji nedostaje.
Vlažnost je bitna jer suv vazduh dodatno iritira grlo i izaziva kašalj.
Prostorija u kojoj dete boravi mora biti dobro i redovno provetravana, a nikako ne treba izlagati dete duvanskom dimu i svakom obliku zagađenog vazduha koji je moguće sprečiti. Naravno da je dobro zagađen vazduh izbegavati uvek jer i on samo može uzrokovati disajne tegobe, ali se posebna pažnja mora voditi kod osetljive dece, a posebno kod već bolesne.
Opasne vrste kašlja
Iako je kod dece kašalj učestala pojava, neke simptome vezane za kašalj i stanje disajnih puteva generaalno ne treba prepuštati slučaju i treba brzo odreagovati.
Lekaru se obavezno treba javiti ukoliko dete ubrzano diše, ili veoma otežano, ili teško guta. Takođe ako su usne, jezik i lice plavi ili je temperatura izuzetno visoka neodložno treba posetiti lekara. Neprestani kašalj kod beba koje su mlađe od tri meseca je takođe znak za uzbunu, kao i visoka temperatura, piskav zvuk kod izdisaja, pojava krvi i sl. kod dece tog uzrasta. Malaksalost, odbijanje hrane i pića je razlog da se lekar pod hitno poseti.
