Kašalj

kasalj

Kašalj (tussis) je jedan od odbrambenih mehanizama našeg organizma koji izaziva svaka prepreka ili smetnja na disajnim putevima. Kašljem se pročišćavaju ovi putevi kako bi vazduh nesmetano prolazio. Kašalj se javlja tokom izdisaja i zapravo izlazeći vazduh iz pluća, pod jakom brzinom služi kao čistač kanala. Uz pomoć kašalja iz disajnih puteva se izbacije sekret ili strane čestice, ili bilo koji iritans, mikroorganizam, koji provocira kašalj.

Kašalj može biti uobičajena dnevna ili daleko ređe rutina za pročišćavanje grla (nakašljanjavanje), ali i simptom koji upućuje na neki zdravstveni problem.

Najčešće, kada je u pitanju prehlada ili bronhitis i sam pacijent pretpostavlja šta uzrokuje kašalj. Međutim, kada se javi kašalj koji nije akutni i ne javlja se u kratkim intervalima, ali je nekako svakodnevno prisutan, onda postoji navika da se odlazak lekaru odlaže i da se čeka da kašalj prođe samo od sebe. Takav kašalj, može da upućuje na bolesti koje ne bi trebalo ignorisati i koje ne mogu da se izleče bez adekvatne terapije, a neke od njih zahtevaju i daleko ozbiljniji pristup u lečenju.

Postoji nekoliko vrsta kašlja, ali neka osnovna podela je na suv i produktivni kašalj. Iskusni lekari po zvuku kašlja mogu da prepoznaju čitav spektar oboljenja, ali pacijent najčešće može tokom anamneze možda najbolje da opiše da li se tokom kašlja javlja produkt iz disajnih organa ili ne.

Pored karakteristike produktivan/neproduktivan kašalj, mogu se razlikovati vrste kašlja i po drugim karakteristikama, a vrsta kašlja ukazuje (što opet ne možete sami da utvrdite, već to čini lekar) na određenu bolest:

Tako na primer suvi kašalj slabijeg inteziteta jeste karakteristika upalnog procesa u ždrelu, koje je izazvano slivanjem sekreta iz nosa u sinuse.

Kada se javlja grčeviti kašalj i to u salvama, a prate ga crvenilo lica i povraćanje, to ukazuje na magareći kašalj ili pertusis, koji se javlja češće kod dece i tinejdžera.

Na laringitis upućuje veoma glasan kašalj, koji zvuči kao lavež pasa.

Kada je kašalj produktivan, to najčešće upućuje na bronhitis ili upalu pluća.

Dok se kod kašlja koji se javlja u proleće, rano leto ili tokom zime, prepoznaje i sezonski kašalj koji izazivaju alergije. Osobe koje imaju problem sa alergijama, znaju da prepoznaju ove simptome, ali i one moraju da se jave lekaru ukoliko kašalj uporno traje duže od dve i više nedelja.

“Popularnost” kašlja posebno je porasla tokom perioda pandemije. Kao jedan od simptoma Kovida 19, osluškivali smo kašalj na svakom koraku i svaki takav zvuk bio je signal za uzbunu. Ipak i tu smo od stručnjaka mogli da čujemo da nije svaki kašalj pokazatelj da je neko zaražen korona virusom.

Kašalj može trajati ograničen vremenski period, može biti snažnog inteziteta i tada ga prepoznajemo kao akutni kašalj. Kada se kašalj zadrži na par nedelja i duže, onda prelazi u hroničnu fazu.

Jedan od najčešće ignorisanih kašalja je svakako onaj kod pušača. Kod pušača sa dužim “stažom”, kašalj je gotovo neizbežan. Najveći problem je što se kod ove kategorije pacijenata može lako razviti hronični bronhitis koji se lako ignoriše, pod pretpostavkom da je svakodnevni kašalj “normalna” stvar.

Od ignorisanja kašlja kao veoma važnog simptoma kod mnogih bolesti, koje ne moraju biti nužno vezane za problem sa disajnim organima, još je veći problem kada se kašalj leči na svoju ruku. Pored toga što pogrešno lečenje ovog simptoma bez jasnog uvida u to šta ga uzrokuje, može da iskomplikuje postojeće stanje, još je veći problem ako se na primer kašalj izazvan virusnom infekcijom leči na način koji je adekvatan za infekciju bakterijama.

Važno je naglasiti da kašalj sam po sebi nije bolest, već simptom, odnosno pokazatelj neke bolesti i kod lečenja bolesti koja između ostalih simptoma može da izazove kašalj, raznim sredstvima se utiča na stišavanje kašlja, ali to je pomoćna terapija, ne ona koja zaista leči. Njena uloga je da olakša tegobe pacijenta koje primerna bolest izaziva. Zato je važno znati da se npr. sirupima za kašalj ne leči ništa osim kašlja, bolest ostaje.

Svaku od navedenih tema ćemo posebno obraditi u nastavku teksta.

Kada se javlja kašalj?

Kašalj nastaje kad se neko strano telo, sekret, mikroorganizam, alergen i sl. nađu u disajnim putevima ometajući nesmetan protok vazduha. Tada se javlja kašalj koji može biti refleksni, ali i izazvan voljno (što je specifično kod manjih smetnji, koje ne utiču na disanje, a opet osećamo da nam nešto smeta).

Već smo rekli da je kašalj odbrambeni mehanizam organizma i da može biti uzrokovan kako nekom trenutnom smetnjom u disajnim putevima, tako i nekom bolešću koja izaziva konstantne smetnje u disajnim putevima i iritira nas na kašalj.

Među najčešćim uzrocima kašlja su svakako alergije, koje postaju sve češće i rasprostranjenije su u svim starosnim strukturama i to širom sveta. Izazovači kašlja su i dobro poznata prehlada, ali i neke groznice, upale grla, upale pluća, astma, problemi sa sinusima, cistična fibroza ili emfizem, tuberkuloza, rak pluća, neke srčane bolesti, problemi sa štitastom žlezdom, virusna i bakterijska oboljenja respiratornih puteva, ali i loše životne navike kao što je pušenje ili iritacije iz spoljne sredine koje su izazvane generalno zagađenim vazduhom ili nekom situacijom (dimom) koja trenutno izaziva loš vazduh u okruženju. Iritacije svake vrste mogu izazvati kašalj, a to mogu biti i lekovi koje neka osoba ne podnosi, što je često slučaj sa ACE-inhibitorima.

Razlikujemo dve osnovne vrste kašlja – neproduktivni ili suvi kašalj i produktivni kašalj tokom koga se izbacuje sekret.

Suvi kašalj

Suv kašalj ume da bude neprijatniji od produktivnog kašlja. Javlja se zato što različiti uzročnici razaraju privremeno ili na duži period zaštitni film sluznice usta i ždrela koji obezbeđuje pljuvačka. Ovaj film ima antibakterijska i antivirusna svojstva, a svakako da olakšava gutanje, žvakanje hrane i naravno govor.

Različiti alergeni, klima uređaji, zagađen vazduh, dim cigarete (kod nepušača, kao i kod pušača) i slični agensi razaraju ovaj zaštitni film  i onemoućavaju njegovu zaštitnu ulogu.

To dovodi do toga da virusi i bakterije lako napadaju sluzokožu usta i ždrela i to dovodi do simptoma kao što su nadražajni suvi kašalj, a pre toga grebanje u grlu, promuklost ili teža upala glasnih žica.

Suv kašalj, posebno je uporan, jako je neprijatan i može biti jako bolan. Zadržavanjem daha ili plitkim udisajem nekoliko puta možete da zaustavite kašalj i time olakšate sebi.

Med ima blagotvorno dejstvo na grlo kod suvog kašlja, a takođe se preporučuje povećan unos tečnosti. Potrebno je naravno u najvećoj meri izbeći iritanse iz spoljašnje sredine.

Produktivni kašalj

Produktivni kašalj se prepoznaje po produktu, odnosno sluzi koja se iskašljava. To izbacivanje sekreta, odnosno pokušaj izbacivanja sekreta (jer često to ne ide tako lako) imaju karakterističan zvuk. Zbog toga je produktivni kašalj teško ne prepoznati.

Produkt koji se izkašljava može biti različite konzistencije – gustoće, boje i sl.

Kako nakupljena sluz ume zaista da oteža disanje veoma je važno da se koriste sredstva koja podstiču i olakšavaju iskašljavanje, jer dugotrajni kašalj ume zaista da optereti organizam pacijenta.

Produktivni kašalj može da uzrokuje kako obična prehlada, grip (koga izaziva virus) ili upala pluća i bronhitisa, tako i tuberkuloza ili neke druge zloćudne bolesti, cistična fibroza, hronična opstruktivna bolest pluća, razne alergije, upale sinusa ili netolerancija na neke bolesti.

Na osnovu boje izbačenog sadržaja može se prepoznati i uzrok kašlja.

Žućkasta ili zelenkasta boja upućuje na bakterijsku infekciju, dok iscedak bez boje, providan, upućuje na virusnu infekciju.

S druge strane, kod virusnih se infekcija većinom iskašljava providna sluz.

Šta smiruje kašalj?

Već smo rekli da kod suvog kašlja pomaže med (ukoliko niste alergični) i razne kombinacije sa medom (beli luk i med, na primer), kao i dosta tečnosti. Takođe, postoje i lekovi koji mogu da ublaže suvi kašalj, ali se ne smeju koristiti na svoju ruku, jer mogu u kombinaciji sa lekovima koje je propisao lekar da pogoršaju stanje. Zato slušajte svog lekara.

Produktivni kašalj se može smiriti tek sa eliminacijom sekreta ili onog što izaziva kašalj. Sirupi za iskašljavanje se zato uglavnom prepisuju, jer izbacivanje sadržaja prirodnim putem znatno duže traje, a on zaista ume da optereti pacijenta. Kod slabijih, starijih osoba, može izazvati i veliku iscrpljenost. Zato je važno da se iskašljavanje što više olakša. Kada se izbaci sav sekret, smiriće se i kašalj.

Kašalj kod korone

Korona je bez sumnje tema broj jedan svuda u svetu. U jednom trenutku, činilo se da ne postoji nijedno drugo oboljenje, do onog koje izaziva virus Kovid 19. S obzirom na broj obolelih u svetu,  a pre svega na broj umrlih pacijenata, sasvim je razumljivo što je strah od ove bolesti i dalje u vrhu strahova kod ljudi.

Kao jedan od osnovnih simptoma, pored temperature i umora, jeste i kašalj i to suvi kašalj, koji uporno traje.

Svakako, čak i ako imate ove početne simptome, a ne i teže, javite se lekaru i preduzmite mere izolacije sebe od drugih, kako biste zaštitili druge od sebe, a posebno one koji imaju prateće bolesti i spadaju u visokorizičnu grupu pacijenata.

Razlika između akutnog i hroničnog kašlja

Kašalj može biti akutni i hronični. Ukoliko kratko traje (kraće od tri nedelje) onda je reč o akutnom kašlju. najčešće ovaj kašalj izazivaju prehlada ili infekcija gornjih disajnih puteva. Uzroci akutnog kašlja mogu biti i upala pluća, sinusa, kao i alergijski izazvani kašalj.

Kod starijih osoba kašalj može upućivati i na probleme sa srcem.

Kada kašalj traje duže od tri nedelje polako prelazi u hroničnu fazu ili postoji bojazan da se to dogodi. Ako traje duže od tri meseca godišnje i javlja se svake godine, onda govorimo definitivno o postojanju hronične upale disajnih puteva.

Hronični kašalj se najčešće javlja kod pušača, kao posledica hroničnog bronhitisa. Međutim, hronični kašalj može biti i jedini simptom raka pluća, što govori u prilog tome da se ovaj simptom nikako ne sme ignorisati, a posebno ako dugo traje.

Nije tako česta pojava danas, jer je mahom iskorenjena, ali i dalje se može javiti tuberkuloza kao jedna od onih bolesti za koju je svojstven hronični kašalj.

Lečenje virusnog kašlja

Virusom izazvani kašalj javlja se već u prvih dva, tri dana infekcije virusom. Zajedno sa kašljem javljaju se i drugi simptomi svojstveni virusnoj infekciji, kao što su povišena ili jako visoka temperatura, kao i glavobolja, zapušen nos ili curenje iz nosa.

Kašalj izazvan virusima najčešće traje i četiri nedelje nakon bolesti, a kašalj, nakon intenzivnog perioda na početku infekcije, postepeno jenjava.

To je zato što čišćenje disajnih puteva traje nešto duže. Lekar će proceniti da li potrebno iskašljavanje podpomoći nekim sirupima, ali ono što je definitivno, ukoliko nema kombinacije sa bakterijskom infekcijom, virusom izazvana infekcija ne leči se antibioticima, čak može da pogorša stanje.

Lečenje bakterijskog kašlja

Lečenje bakterijskog kašlja je takođe simptom koji se pre svega leči u korenu, odnosno leči se uzrok bolesti, a potom i simptom. Već smo rekli da je bakterijski izazvan kašalj moguće prepoznati po sekretu koji je za razliku od virusne infekcije, kada je providan, najčešće prebojen žućkasto ili zelenkasto. To je važno da primetite kako biste lekaru rekli ovu informaciju. Na osnovu toga se određuje i terapija. Jako je važno da lečenje bakterijske infekcije ne bude “na slepo”, već da se na osnovu krvne slike utvrdi da li će se i kada uključiti terapija, a na osnovu antibiograma utvrdi i koja vrsta antibiotika će se koristiti.

Kod nas je veoma raširena navika da se samolečimo i da sami sebi prepisujemo lekove, pa smo po tome u jednom trenutku bili i u negativnom vrhu u odnosu na zemlje u okruženju. Iako je danas veoma ograničena kupovina antibiotika i drugih lekova bez lekarskog recepta, povremeno se dešava da se iskoristi neka “rupa u zakonu”. Ovo je veoma loše, jer pogrešno lečenje jedne infekcije može ne samo da utiče na ishod trenutne bolesti, već da onemogući lečenje svake naredne infekcije. Razlog za to je što bakterije postaju otpornije na antibiotike, pa i ne čudi što se danas za lečenje “običnih” prehlada koriste antibiotici mnogostruko jači od onih koji su se koristili do pre samo nekoliko godina.

Kašalj – prevencija

Kao i sve bolesti i pojava kašlja ima svoje preventivne mere. Boravak u prirodi i na svežem vazduhu je na vrhu prevencije. Kretanje na takvom vazduhu samo pojačava blagotvorno dejstvo čistog vazduha.

Boravak na visokim planinama ili na moru ima takođe važan uticaj na zdravlje disajnih organa, zapravo svaka promena mikroklime, ukoliko je mesto gde boravite sa čisim vazduhom.

Ishraha bogata voćem i povrćem, ali generalno uravnotežena je vrlo važna, kao i dovoljno zdravog sna.

Ukoliko ste u drugom stanju preporučujemo vam tekst kašalj u trudnoći!

Preporučujemo vam da pogledate i prirodni preparat na bazi najkvalitetnijeg lipovog meda i kalcijuma koji se odlično pokazao u prirodnom lečenju kašlja!