Kožni lupus: simptomi, vrste, dijagnoza, lečenje

kozni lupus

Otprilike dve trećine ljudi s lupusom, sistemskom autoimunom bolešću, razvija kožni poremećaj koji se naziva kožni eritemski lupus. Autoimune bolesti se razvijaju kada imunološki sistem greškom napada zdrava tkiva poput, u ovom slučaju, kože. Nemaju svi sa kožnim lupusom sistemski lupus i neće svaki pacijent sa sistemskim lupusom razviti kožni lupus.

Vrste kožnog lupusa

Tri su glavne vrste eritematoznog lupusa kože:

Akutni kožni lupus

Akutni kožni lupus uzrokuje crvenilo na obrazima i nosu, ali se može razviti i na rukama, nogama ili drugim područijima. Crvenilo se često naziva “leptirov osip” ili “malarni osip”. Izbledi tokom nekoliko nedelja i ne ostavlja ožiljke.  Ovaj osip često dolazi i prolazi, javlja se tokom izbijanja sistemskog lupusa, i može se pogoršati izlaganjem sunčevoj svetlosti, pa se takve osobe moraju zaštititi od sunca. Obično se rešava bez ikakvih promena pigmenta na koži ili ožiljaka.

Budući da je ACL često deo šireg, sistemskog događaja, steroidi poput prednizona mogu se koristiti za lečenje upale i propraćeni imunosupresivima za ublažavanje autoimunog odgovora.

Subakutni kožni lupus

Ovo se stanje može razviti samo od sebe ili sa sistemskim lupusom i može prouzrokovati dve vrste lezija. Jedna se pojavljuje kao mrlje, crvene, ljuskave kože s izrazitim rubovima koje se najčešće pojavljuju na mestima izloženim suncu, poput vrata, ramena i ruku. Druga su ravne, crvene lezije u obliku prstena koje se obično pojavljuju na telu, ali retko na licu. Te lezije obično traju duže od akutnog osipa. Osip obično ne uzrokuje ožiljke, iako može prouzrokovati znatno potamnjivanje ili posvetljivanje delova kože.

Promene na koži se mogu izbeći ili umanjiti ako se koristi zaštita od sunca. Neki će pacijenti dobiti i osip viđen kod diskoidnog eritematoznog lupusa (DLE). DLE osip može uzrokovati ožiljke i može se pojaviti kod bolesnika sa ili bez sistemskog eritematoznog lupusa (SLE).

Hronični kožni lupus

Ovaj oblik kožnog lupusa ima različite podvrste, ali najčešći je diskoidni eritematozni lupus (DLE) nazvan po ranama u obliku novčića koje se uglavnom pojavljuju na licu, ušima i temenu glave. To može uzrokovati trajne ožiljke, promene u pigmentaciji i ponekad nepovratan gubitak kose. Važna je rana dijagnoza i lečenje.

DLE osip je često različite boje od normalne kože pacijenta, i sa vremenom može prouzrokovati stanjivanje kože i ožiljke. Ovi osipi mogu biti izazov kako za lečenje, tako i upravljanje. Može se pojaviti kod bolesnika sa SLE ili bez njega.

Svi oblici imaju dobru prognozu, budući da su unutarašnji organi vrlo retko zahvaćeni. Ipak, predstavljaju vrlo neugodan problem, jer su se gotovo svi oblici dogodili na vrlo vidljivim delovima tela, odnosno na područjima izloženim svetlosti, uglavnom na licu, temenu, gornjem delu tela ili na spoljnoj strani gornjih ekstremiteta. Svi se obrasci mogu pojaviti pojedinačno i na nekoliko mesta. Većina oblika zarasta bez ožiljaka, ali neki oblici nažalost dovode do ožiljaka i mogu dovesti do trajnog gubitka kose i kozmetički vrlo nepovoljnih promena na koži.

Uzroci kožnog lupusa

Kožni lupus uzrokovan je autoimunim odgovorom, ali tačni uzroci temeljnog autoimunog odgovora nisu poznati. Određeni uzročnici mogu pokrenuti kožni lupus, kao što su:

  • Određeni lekovi,
  • Izloženost sunčevoj svetlosti.

Kožni lupus simptomi

Tipični znakovi uključuju, ali nisu ograničeni, na sledeće simptome:

  • osip,
  • čireve,
  • gubitak kose, i
  • osetljivost na sunce.

Ovi simptomi mogu biti propraćeni bolovima u zglobovima, glavoboljom i umorom.

Dijagnoza kožnog lupusa

Dijagnoza se započinje temeljnom procenom koja uključuje:

  • Fizički ispit,
  • Pregled osobne i porodične istorije bolesti,
  • Raspravu o simptomima.

Da bi potvrdili dijagnozu određene vrste kožnog lupusa, obično se preporučuju dalja ispitivanja koja mogu uključivati:

  • Krvne analize: vađenje krvi – testovi kojima se proverava da li postoji upala, ili da li su prisutna antitela;
  • Biopsija kože: Uzimanje malog uzorka zahvaćene kože radi pregledavanja pod mikroskopom znakova bolesti;
  • Direktna imunofluorescencija: test koji koristi posebne boje za bojenje uzorka biopsije kože i ispitivanje antitela.

Lečenje kožnog lupusa

Preporučuje se da svi pacijenti sa bilo kojom vrstom kožnog lupusa izbegavaju direktno izlaganje sunčevoj svetlosti ili drugim izvorima ultraljubičastog (UV) svetla, pa ih treba savetovati da izbegavaju direktnu sunčevu svetlost i da nose odgovarajuću odeću.

Dovoljne količine kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom, npr. SPF 50, treba naneti 20-30 minuta pre izlaganja sunčevoj svetlosti. Zbog izbegavanja izlaganja sunčevoj svetlosti koža možda neće stvarati dovoljno vitamina D tokom letnjih meseci, pa se kod svih bolesnika treba razmotriti zamensku terapiju vitaminom D.
Preporučuje se da svi bolesnici prestanu sa pušenjem. Oni pacijenti koji puše često pokazuju veću aktivnost bolesti i slabiji odgovor na lečenje.

Iako kožni lupus trenutno nema leka, lečenje može upravljati simptomima. Prepisuju se lekovi, kao što su:

  • Kortikosteroidi za ublažavanje upale, svraba, crvenila i oticanja. Vrste steroidnih lekova koje se koriste uključuju:
    • Kortikosteroide za lokalnu primenu; to su kreme ili gelovi koje pacijenti nanose jednom ili dva puta dnevno na zahvaćena područja,
    • Kortikosteroidi za injekcije za veće lezije kako bi se osiguralo da lekovi dođu do dubljih slojeva, gde mogu poboljšati lezije kože i pružiti simptomatsko olakšanje,
    • Oralni kortikosteroidi kao što je prednizon, obično rezervisani za teške bolesti;
  • Antimalarik lekovi, kao što su hidroksiklorokin, klorokin i kvinakrin, za smanjenje upale;
  • Imunosupresivi, poput mofetilmikofenolata, azatioprina i metotreksata, za smanjenje imunološkog odgovora kod bolesnika sa teškom bolešću koja se nije poboljšala drugim tretmanima.

Takođe se preporučuje smanjenje izlaganja suncu kroz promene načina života, kao što su:

  • Nanošenje kreme za sunčanje sa faktorom zaštite od sunca (SPF) od 30 ili više,
  • Nošenje odeće za zaštitu od sunca,
  • Izbegavanje izlaganja suncu između 10 i 16 sati.

Kožni lupus se razlikuje u ozbiljnosti od osobe do osobe, pa bi trebali nadgledati svoje simptome i slediti uputstva koje vam je dao lekar. Kombinacija lekova i preventivnih životnih navika obično je uspešna u ublažavanju simptoma lupusa koji utiču na kožu.

Kožni lupus dijeta

Uravnotežena prehrana važan je deo programa lečenja. Ponekad, kada je bolest aktivna i apetit vam je nizak, uzimanje dnevnog multivitamina može vam pomoći.

Lekar vam može prepisati neke posebne vitamine za određene probleme sa bolešću. Važno je, međutim, zapamtiti da predoziranje vitaminima može izazvati ozbiljne nuspojave.

Povremeno ćete možda imati posebnu ishranu. Kada koristite kortikosteroide, trebali bi izbegavati slatkiše, so i masti kako bi izbegli pojavu dijabetesa, hipertenzije i hiperlipidemije.

Konzumiranje dovoljne količine kalcijuma sa hranom, mlečnim proizvodima sa niskim udelom masti, neophodno je, jer upotreba lekova predisponira pojavu osteoporoze.

Kurkuma vam može pomoći kod lečenja lupusa, preporučujemo vam da pročitate tekst kurkuma i lupus.