Lek za astmu od djumbira
Astma je hronično opstruktivno oboljenje disajnih organa, a ovo stanje organizma zasnovano je na zapaljenoskom procesu, koji se manifestuje kroz epizode upornog, suvog kašlja, sviranja i šištanja u grudima i gušenja. Posebno je izraženo javljanje ovih tegoba ujutru i u toku noći, ili kada je pacijent izložen pojačanom naporu ili nekoj stresnoj situaciji. Simptomi se mogu držati pod kontrolom lekovima ili posebnim oprezom samog pacijenta koji bi trebalo da iskontroliše tegobe spontano.
Astmu karakteriše izuzetno jak imunološki odgovor organizma i hronična upala traheobronhijalnog stabla.
Jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak astme jeste osetljivost organizma na alergene iz vazduha, od kojih su najpoznatije grinje, kućna prašina, polen, korov, buđ, duvan ili životinjske dlake.
Kada se javlja astma?
Astma se može javiti u najranijem detinjstvu, kada govorimo o naslednom faktoru koji je odigrao svoju ulogu ili učestaloj izloženosti i podložnosti infekcijama. Simptomi astme se mogu pojaviti i kasnije u bilo kojoj životnoj dobi. Neke osobe mogu imati astmatične napade kod većih napora, stresa ili kod konzumacije aspirinskih preparata.
Periodi bez simptoma astme, smenjuju se sa akutnim pogoršanjima bolesti koje smo naveli. Simptomi astme mogu se smiriti ili spontano ili uz upotrebu odgovarajuće terapije.
Za astmu je specifično da se simptomi astme pogoršavaju noću, a da se napadi najčešće javljaju između 2 i 4 sata ujutru.
Pogošanje upale je uvek uzrok novog napada, a ono što upalu pokreće je iritirajući faktor, od kojih su respiratorni alergeni, odnosno osetljivost disajnih puteva na njih, najbrojniji. Važan faktor predstavljaju i vremenski uslovi, a najvažniji uzročnik napada je svakako povećana vlažnost vazduha ili magla, kao i nagle promene temperature koje su svojstvene jesenjem periodu.
Statistički podaci nam govore da se u Srbiji sa bronhijalom astmom suočava jedan do tri procenta populacije.
Da li je astma nasledna?
Sklonost ka bronhijalnoj astmi je i nasledno uzrokovana, a u kolikoj meri postoji rizik da dete ima sklonost ka astmi, zavisi od toga da li su oba ili samo jedan roditelj imali alergijske reakcije na alergene iz vazduha. Kada je to samo jedan od roditelja verovatnoća da dete oboli od bronhijalne astme je od 30 do 50 posto. Kada sklonost imaju oba roditelja verovatnoća da dete oboli raste na 80 procenata.
Dijagnoza astme uprkos iskustvu lekara dijagnostičara ne ide glatko, a najvažniji dijagnostički test je bronhodilatorni test, koji ukoliko je pozitivan opravdava sumnje da je reč o astmi.
Treba razlikovati astmu od hronične opstruktivne bolesti pluća iako im se simptomi u velikoj meri podudaraju, pa čak i postupak lečenja. Razlika je u tome što HOBP vremenom progresira u teže stanje, dok se astma uz pomoć pridržavanja preporuka lekara i adekvatnu terapiju može držati pod kontrolom, a funkcija pluća može biti u okviru normalnih vrednosti.
Ovo znači da se sa astmom može normalno živeti ukoliko se pridržavamo saveta lekara i poštujemo preporuke. Taj normalni život podrazumeva da zaista ne moramo da imamo nikava ograničenja u smislu fizičke aktivnosti ili bilo kog životnog cilja ili izazova. Među ljudima koji žive sa astmom mnogo je vrhunskih sportista, umetnika, državnika, naučnika i drugih istaknutih pojedinaca.
Postoji nekoliko tipova astme u zavisnosti od uzročnika koji je izaziva. Pa tako postoji alergijska astma, što je najčešći oblik i javlja se kod čak dve trećine obolelih od astme. Postoji i nealergijska astma koja pogađa preostalu trećinu obolelih i ona je najčešće uzrokovana infekcijom ili iritansima kao što je duvanski dim, jaki mirisi, neka medicinska stanja ili virusi.
Kako se leči astma?
Za lečenje astme se koriste dve grupe lekova – za prevenciju i za brzo otklanjanje simptoma.
I u toku procesa uspostavljanja dijagnoze, pacijent za koga se sumnja da boluje od astme trebalo bi da smanji izloženost alergenima iz svog okruženja i da promeni loše životne navike koje pogoršavaju stanje. Dobro je da se promeni ishrana, ostavi pušenje ukoliko postoji takva navika, boravi što češće na otvorenom prostoru tamo gde vazduh nije zagađen, preporučuje se boravak u prirodi i promena sredine nekoliko puta u toku godine, kao što je odlazak na planinu ili more.
Astma i đumbir
U procesu lečenja, a zarad olakšavanja tegoba, preporučuju se i lekovi iz prirode koje možete sami da napravite. Naravno pre upotrebe treba se konsultovati i sa lekarom oko primene istih.
Jedan od darova prirode koji je lako dostupan je svakako đumbir, a kako je on višestruko koristan i ima pozitivnih efekata na razne delove našeg tela, primena ne može da škodi, već samo da pomogne.
Đumbir je lekovita začinska biljka koja vodi poreklo iz južne Azije, ali se uzgaja i u Indiji, Kini, Australiji i na Jamajci.
Najvažniji sastojak đumbira je gingerol, gusta tečnost, koji ima ljutkast ukus. Ta supstanca ima antioksidativno i protivupalno dejstvo, a poseduje i analgetski i antibakterijski efekat.
Đumbir sadrži vitamene B kompleksa, vitamin C, kao i gvožđe, magnezijum, kalcijum, kalijum, natrijum i fosfor.
Ovaj začin se dodaje kako slanim tako i slatkim jelima, ali je njegova najznačajnija uloga u prevenciji i lečenju raznih bolesti, pa se kao čaj ili najvažniji sastojak nekih napitaka koristi upravo u te svrhe.
Đumbir podstiče probavu i čisti organizam, odličan je lek protiv gripa i prehlade i sjajan u čišćenju pluća, poboljšava cirkulaciju i odličan je za očuvanje zdravlja srca jer smanjuje rizik od srčanog udara. Takođe, koristi se i za ublažavanje mučnine, pa nije retkost da su upravo bombonice i lizalice koje deca koriste za ublažavanje mučnine tokom putovanja, upravo na bazi đumbira.
Sirup za lečenje astme od đumbira, kurkume i belog luka
Za pripremu sirupa od đumbira potrebno je pripremiti jedan mali komad korena đumbira, 2 kafene kašike kurkume, 400 grama belog luka i isto toliko grama šećera, kao i litar vode.
U rečenu količinu vode sipate odvojeni šećer i stavite na vatru. Kada voda počne da ključa–dodaju se beli luk, izrendani koren đumbira i kurkuma. Kada se količina vode smanji za pola, kuvanje je završeno.
Sadržaj se procedi i ostavi da se ohladi, sipa u stakleni sud i odloži u frižider. Ovaj napitak se zatim koristi tako što se po dve kašike popiju posle jela ujutru i uveče.
Po svemu sudeći đumbir bi trebalo da konzumiramo svakog dana ili bar veoma često, što ne bi trebalo da je problem, jer je ova egzotična biljka (koren) dostupna u svim bolje snabdevenim prodavnicama i u sirovom i u dehidriranom stanju.
