Med za štitnu žlezdu: med kao lek, med i mladi orasi za štitnu žlezdu
Štitna žlezda je poznata kao žlezda za proizvodnju hormona koji regulišu metabolizam, a koji su odgovorni za proces probave i sposobnost reprodukcije.
Hormoni tiroksin i trijodotironin (T4 i T3) kreću se kroz krvotok da bi kalorije i kiseonik pretvorili u energiju koja je neophodna za podržavanje mnogih telesnih funkcija. Ravnoteža ovih hormona je veoma važna, budući da je njihovim nedostatkom ili viškom oštećena funkcija štitne žlezde.
Danas veliki broj stanovništva ima problema sa štitnom žlezdom.
Šta dovodi do problema sa štitnom žlezdom?
Kako bi je izlečili, moramo voditi računa o tome da:
- Svaka promena u ravnoteži elemenata (jod, selen, cink), dovešće do oštećenja štitne žlezde.
Jod je osnova za transformaciju i oslobađanje hormona. Ima ga u algama, nepasterizovanom mleku, plodovima mora, naročito u tuni, lignjama i bakalaru, ali i u jabukama, spanaću, krompiru i tvrdom siru.
Selenom je bogat spanać, brazilski orasi, tuna, sardine u konzervi, govedina, puretina, kukuruz, pirinač, crni luk i beli luk, kao i pečurke.
Izvor cinka su kuvana šargarepa, rotkvice, teleća jetra, pileća srca, inćuni, losos, orašasti plodovi, pa i avokado, pasulj, ren, kopriva i zeleni luk.
- Stres i odmor
Proizvodnja kortizola i hormona stresa, adrenalina, kao rezultat fizičkog, emocionalnog i mentalnog stresa, preopterećuje žlezde sa unutarašnjim izlučivanjem, što rezultira poremećajem njihove aktivnosti.
Vežbe, kao i kvalitetan san negiraju učinak stresa. - Smanjivanje izloženosti toksinima
Prestanak pušenja i prestanak pijenja alkohola pozitivno će uticati na štitnu žlezdu. - Pravilna ishrana
Hrana vam može biti prijatelj ili neprijatelj, stoga je veoma važno šta jedete, i u kojim količinama. U ishranu je potrebno uvesti omega-3 masti, probiotike i adaptogeno bilje (Žen šen je najpoznatija adaptogena biljka). Prirodni med pravo je bogatstvo za vaše telo. Redovna konzumacija meda neguje telo, podržava rad mozga i potiče bolji rad jetre.
Lekovita svojstva pčelinjih proizvoda poznata su od davnina. Ne samo narodna, već i moderna naučna medicina koristi pčelinje proizvode u lečenju različitih bolesti. Med obnavlja i daje snagu, mobilizira zaštitne funkcije tela i podiže imunitet.
Želja ljudi da spoznaju uticaj pčelinjih proizvoda na ljude sve je veća.
Hemijski sastav meda
Med je mešavina oko 70 raznovrsnih sastojaka.
Glavni sastojak su ugljeni hidrati: glukoza i fruktoza.
Od minerala med sadrži kalcijum, natrijum, magnezijum, gvožđe, kalijum, jod, i fosfor. Med sadrži i elemente u tragovima: mangan, silicijum, aluminijum, bor, hrom, bakar, litijum, nikla, olovo, kalaj, cink, i dr.
Med sadrži relativno veliku količinu vitamina B2, C, B6, E, K, pantotensku kiselinu i folnu kiselinu. Uključuje i brojne organske kiseline: jabučnu, grožđanu, limunsku, mlečnu.
Pčelinji med mora da se čuva u kontrolisanim uslovima, budući da u uslovima visoke vlažnosti na temperaturi od + 11-19 °C može postati kiseo.
Med treba čuvati na temperaturi od + 5-10 °C u suvom, dobro prozračenom prostoru. Najprikladnije za čuvanje meda je stakleno posuđe, ali i bure lipe, jasike, topole, jer u tamnim buradima potamni. Ne treba ostavljati med u pocinkovanim ili aluminijskim posudama.
Da bi se med bolje apsorbovao, treba ga uzeti 1,5-2 sata pre jela ili 3 sata kasnije. Najkorisnija je upotreba meda s toplom prokuvanom vodom, čajem ili mlekom.
U osnovi, med praktično nema direktnih kontraindikacija, pa ga mogu koristiti svi, i zdravi i bolesni.
Med kao lek
Zahvaljujući tako bogatom sastavu meda, mogu se naglasiti korisna svojstva ovog proizvoda:
- Pojačava imunitet;
- Sprečava poremećaje želuca i poboljšava probavu;
- Kalcijum pomaže našim kostima da budu jake;
- Velika količina gvožđa pomaže u prevenciji anemije;
- Dobar efekat ima na kardiovaskularni sistem (poboljšava rad srca, čini krvne vene elastičnijima i jača srčani mišić);
- Med i orašasti plodovi najbolji su lek za probleme štitnjače;
- U slučaju prehlade ili virusnih infekcija, doprinosi brzom oporavku;
- Mogu ga konzumirati osobe obolele od dijabetes melitusa;
- Ima antifungalni, antivirusni i antibakterijski učinak.
Stotinama godina ljudi su eksperimentisali mešajući med na različite načine sa komponentama koje su najkorisnije za različite bolesti.
Med i rotkvica
Jedan od najpoznatijih eliksira ove vrste je crna rotkvica sa medom. Ovaj lek ima snažno antimikrobno delovanje i značajno povećava otpornost tela na bolesti.
Vrlo je jednostavno pripremiti ga. Rotkvici je potrebno odseći gornji poklopac i kašikom izvaditi malo pulpe, da bi stvorili rupu, u koju se stavlja med. Med ne treba staviti do vrha rotkvice, jer će se tu stvoriti sok.
Roktvicu zatim prekrijte prethodno isečenim poklopcem i ostavite da odstoji 12 sati. Za to vreme unutar rotkve stvoriće se zdravi sok, koji će se, mešajući sa medom, pretvoriti u vrlo čarobni eliksir za kašalj i prehladu. Ovaj lek se pije tri puta dnevno, po kašiku pre jela.
Med, limun i đumbir
Još jedna poznata kombinacija je mešavina limuna, đumbira i meda. Potrebna su vam 2 manja ili 1 veći neprskani limun, zajedno sa korom; prirodni med po želji, npr. oko 200 ml; 1 koren đumbira srednje veličine, 1 tegla oko 0,5 l.
Limun operite, đumbir ogulite i sve naseckajte na sitne komade, a zatim sameljite u blenderu ili pomoću štapnog miksera. Dodajte med i sve dobro promešajte, stavite u teglu i držite u frižideru.
Uzimajte jednu kašiku svaki dan dok ne potrošite mešavinu. Med u društvu soka od đumbira i limuna ublažava osećaj mučnine i normalizuje želudac.
Med i Cimet
Kombinacija cimeta s medom nije samo kulinarski užitak, već i pravi lek za ljude koji pate od srčanih problema. Činjenica je da mešavina ovih proizvoda pomaže u snižavanju nivoa holesterola u krvi, jačanju zida krvnih vena i povećava njihovu elastičnost, čime značajno smanjuje rizik od srčanog udara.
U preventivne svrhe, ova se smesa može koristiti na različite načine, i to jednostavnim dodavanjem meda u kašiku sa cimetom u prahu ili otapanjem 1 kašike meda s 1,5 kašikom cimeta u čaši tople vode.
Cimet s medom takođe je vrlo koristan kod želučanih problema: čira, gastritisa, nadutosti, mada ga ne treba konzumirati na prazan želudac.
Med i mladi orasi pomažu u lečenju štitne žlezde
Još jedan prirodni lek od velike pomoći u održavanju normalne funkcije štitne žlezde, je med i mladi orasi.
Orašasti plodovi su vrlo dobri za zdravlje, jer ne samo da pomažu u regulaciji nivoa holesterola, već pomažu i štitnoj žlezdi. Najbolje je pripremiti zelene, mlade orahe.
Potrebno vam je 40 zelenih oraha; 1 litra čistog 100% prirodnog meda; jedna velika staklena tegla s poklopcem. Prepolovite orahe, stavite ih u staklenu posudu i prekrijte medom. Smesa treba da odstoji 40 dana, a zatim je možete uzimati svako jutro po dve kašičice.
Prirodni med je pravo bogatstvo za vaše telo. Redovna konzumacija meda neguje telo, podržava rad mozga i podstiče bolji rad jetre.
I na kraju, ali ne najmanje važno, med je izvrsna zamena za šećer.
Pored meda i mladih oraha preporučujemo vam da pročitate i sve blagodati zalfije za štitnu žlezdu kao i kompletnu ishranu kod štitne žlezde.
