Nedostatak gvožđa u krvi
Zašto je bitno gvožđe u krvi?
Najvažnija uloga koju gvožđe ima u našem organizmu jeste to što ulazi u sastav hemoglobina, najvažnijeg dela crvenih krvnih zrnaca (eritrocita).
Eritrociti dalje igraju jednu od najvažnijih vitalnih uloga u našem organizmu.
Dostavljaju kiseonik iz pluća do svih ćelija u organizmu, a znamo da bez toga nema života.
Takođe, u obrnutom procesu, kada dostave kiseonik ćelijama, istovremeno preuzimaju ugljen dioksid, koji dalje odnose do pluća, odakle se ovaj izbaciju izdisajem.
Svaki nedostatak gvožđa naš organizam oseti.
Koliko je ono našem organizmu dragoceno, govori i činjenica da naše telo pravi zalihe gvožđa, kako bi bilo u mogućnosti da nadomesti svaki iznenadni gubitak gvožđa ili deficit nastao posle dužeg perioda bez novog unosa gvožđa.
Gvožđe ne može stvoriti naš organizam, već mora biti unet putem hrane, a zatim na pravi način apsorbovan iz nje i dalje iskorišćen za proizvodnju hemoglobina.
Kada našem organizmu nedostaje gvožđe, govorimo o jednom od vidova anemije ili malokrvnosti.
Postoje razni tipovi anemije, ali je u osnovi svih to što naš organizam ostaje bez dovoljnih količina gvožđa, za normalno funkcionisanje.
Jedan od najpoznatijih i najčešćih oblika anemije jeste sideropenična anemija, koja uzrokovana upravo nedostatkom gvožđa u organizmu.
Šta može da dovede do smanjenja gvožđa u krvi?
Pre svega, glavni uzrok je svakako nedovoljan unos hrane koja je bogata gvožđem.
Gotovo da svaki čovek unosi jedva dovoljne količine gvožđa u toku dana putem hrane.
Zato kod svakog većeg unosa, organizam pravi zalihe za moguće “crne dane”.
Takođe, prečesto konzumiranje nekih namirnica, kao što je kravlje mleko na primer, može izazvati smanjenu apsorpciju gvožđa iz unete hrane, pa izazvati anemiju na ovaj način, bez obzira na dovoljan unos gvožđa u organizam.
Srećom, ovo su najčešći oblici anemije i stanje malokrvnosti sa ovim uzrokom, može se relativno lako “popraviti”.
U suštni gvožđe je veoma dragoceno organizmu, pa ga on skladišti u svojim depoima, kada ga ima u višku.
Gotovo da svaki čovek granično zadovoljava dnevne potrebe za gvožđem.
Zato se i najmanji nedostatak, odnosno gubljenje gvožđa oseti.
Kako ishranom nadomestiti nedostatak gvožđa?
Konzumiranje raznovrsne, ali i pravilno izbalansirane hrane, koja obuhvate sve što nam je potrebno od hranljivih materija u toku jednog dana i što manje one hrane i supstanci koje nam škode – važna je za opšte stanje organizma.
Kod prevencije anemije ili kod lečenja anemije, hrana koju unosimo, ali pre svega promena životnih navika u ovom segmentu – od presudnog je značaja.
Izuzetno je važno konzumirati namirnice koje oslobađaju gvožđe.
To su npr meso (posebno pileće ili ćureće meso, ali i iznutrice), žumance, riba, pečurke, mahunarke, crveni i beli luk, jezgrasto voće, semenke, zeleno lisnato povrće.
Takođe, važno je konzumirati i hranu koja je podstiču apsorpciju gvožđa iz hrane, a takve namirnice su sir, žumance, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve, integralne žitarice, namirnice bogate vitaminom C.
Pored konzumiranja onih koje su dobre za unos gvožđa treba povesti računa kod unosa onih koje onemogućavaju apsorpciju gvožđa iz hrane.
Takva namirnica je mleko, ali takođe uz obroke ne bi trebalo piti ni kafu, vino ili čaj, kao ni gazirana pića, jer i ovi napici sprečavaju absorciju gvožđa.
Pored nedovoljnog unosa gvožđa putem hrane i neka fiziološka stanja podrazumevaju povećanu potrebu za gvožđem i mogu dovesti do anemije.
Takva stanja su na primer trudnoća, period dojenja, period menstrualnog ciklusa kod žena, pubertet i početak ubrzanog razvoja organizma i sl.
Sideropenična anemija je veoma često izazvana hroničnim gubitkom krvi, koja dovodi do pada nivoa gvožđa u krvi.
Očigledan gubitak krvi (tokom menstrualnog ciklusa, ili neke hronične rane ili povrede koja duži vremenski period ne zarasta) ili onaj koji nije vidljiv (neotkriven čir na želucu ili neko unutrašnje krvarenje koje se posle nekog vremena manifestuje anemijom), potrebno je shvatiti ozbiljno, jer mogu biti uzrok sideropenične anemije.
Lečenje stanja izazvanih gubitkom krvi ovde je usmereno pre svega u tome da se nadomesti nedostatak gvožđa.
Predlažemo vam da pročitate naša dva teksta koja vam mogu pomoći da ishranom nadomestite nedostatak gvožđa u krvi:
Nedostatak gvožđa u krvi simptomi
Čime god da je izazvana anemija simptomi nedostatka gvožđa u krvi, koji su u osnovi svih anemija, isti su ili veoma slični kod svih tipova malokrvnosti.
Najveći problem koji se javlja kod manjka gvožđa u krvi jeste smanjen dotok kiseonika, kojim se snabdevaju sve ćelije organizma.
Prvi i najvidljiviji simptom jeste izraženo bledilo kože i vidljivih sluzokoža.
To je ono što može da primeti i neko iz okruženja, ukoliko mi ignorišemo ovaj simptom.
Jedan od prepoznatljivih simptoma koje izaziva pad nivoa gvožđa u krvi jeste osećaj slabosti, komplene malaksalosti i umora koji je konstantno prisutan i koji se ne može objasniti kao posledica nekog teškog fizičkog rada ili konstantne fizičke aktivnosti koja se ponavlja svakog dana.
Veoma često se javlja i ubrzan rad srca, ali i otežano disanje, osećaj kao da ne možemo da udahnemo dovoljno vazduha, a javljaju se i vrtoglavica, pa i nesvestica.
Telesna temperatura kod osoba kod kojih je zabeležen manjak gvožđa beleže i sniženu telesnu temperaturu, a javlja se i osećaj jeze ili zimogrožljivosti.
Može se javiti i podrhtavanje tela, naročito slabost i podrhtavanje nogu i ruku.
Veoma čest simptom koji mnogi ne povezuju sa malokrvnošću jeste i loša koncentracija, pa čak i nedostatak minimalne pažnje ili javljanje zaboravnosti.
Takođe, glavobolje mogu biti prateći simptomi, a često se javlja i nizak krvni pritisak.
Na nedostatak gvožđa u krvi mogu uputiti i opadanje kose ili krti i lomljivi nokti.
Nedostatak gvožđa u krvi uzroci
Jedan od glavnih uzroka nedostatka gvožđa je svakako nedovoljan unos gvožđa u organizam.
S obzirom da smo već rekli da ljudi u proseku uzimaju granične vrednosti gvožđa u toku dana, zadovoljavajući osnovne dnevne potrebe, lako je razumeti da se često odstupanje od zadovoljavanja dnevnih potreba, akumulira u stanje kada organizam više nema dovoljno svojih rezerva da nadomesti te povremene nedostatke.
Tako se javljaju simptomi anemije ili malokrvnosti.
Inače, organizam veoma oprezno čuva zalihe neutrošenog gvožđa, upravo jer prepoznaje opasnost od mogućeg deficita gvožđa.
Dnevne potrebe gvožđa se razlikuju kod ljudi.
Najpre postoji veoma očigledna razlika među polovima.
Potrebe za unosom gvožđa u toku dana kod žene su mnogo veće nego kod muškaraca, čak duplo.
Kod žene u reproduktivnom periodu potreban je dnevni unos od oko 15 mg gvožđa, dok je muškarcima u istom tom periodu potrebno da unesu oko 8 mg na dnevnom nivou.
Kod žena se ova dnevna potreba udvostručuje kod trudnoće sa jednim detetom, odnosno uvećava za 15mg dnevno za svaki plod koji nosi.
Da bi se žena oporavila od napora jedne trudnoće (sa jednim detetom) potrebno je minimum dve godine, a kada je period između dve trudnoće manji od toga, postoji rizik da žena ima problem sa anemijom u narednoj trudnoći.
Potrebe za gvožđem se razlikuju i u raznim etapama života, pa je tako pojačana potreba u vreme ubrzanog rasta i razvoja tokom puberteta.
Takođe različiti stilovi života i životne navike određuju potrebu za dodatnim unosom gvožđa u organizam.
Anemija se tako može javiti kod sportista koji mogu imati veće potrebe za unosom gvožđa, ili kod vegetarijanaca ukoliko ne unose dovoljne količine suplemenata koji nadomešćuju nedovoljan unos gvožđa putem hrane, a pre svega mesa.
Koliki će biti nivo gvožđa u krvi zavisi i od dela dana.
Najveći nivo je u jutarnjim satima, kada se preporučuje i uzimanje krvi za analizu serumskog gvožđa.
Za što valjanije rezultate, potrebno je da oni koji uzimaju preparate gvožđa u terapijske svrhe, pauziraju terapiju najmanje 24 sata, a idealno od 5 do 7 dana pre analize.
Pored nedovoljnog unosa gvožđa u organizam, jedan od uzroka manjka gvožđa u organizam može biti i smanjena apsorpcija gvožđa iz hrane, bez obzira što se unese dovoljan količina putem hrane.
Na smanjenu apsorpciju mogu da utiču dva faktora.
Jedan je da neke supstance koje se nalaze u nekim namirnicama sprečavaju apsorpciju.
Jedna od takvih namirnica je na primer kravlje mleko.
Drugi uzrok loše apsorpcije može biti nedostatak onih materija koje su zadužene za apsorpciju, kao što je na primer vitamin C.
Još jedan uzrok manjka gvožđa u krvi je pojačano raspadanje eritrocita, koje nije u skladu sa stvaranjem istih, što dovodi do smanjenog nivoa gvožđa u krvi.
Neka stanja i bolesti mogu uzrokovati ovaj vid anemije, ali je ona ređa od anemije izazvane smanjenim unosom gvožđa putem hrane.
Nedostatak gvožđa i opadanje kose
Nema sumnje da je organizam u stanju anemije u celini ugrožen.
Od toga koliko dugo ovo stanje traje, zavisiće i posledice koje će ostaviti po naše telo, ali i na sam proces i dužinu lečenja.
Brojni su znaci i signali kojim nas naš organizam opominje da nešto nije u redu, ali se ovi znaci često pripisuju nekim drugim okolnostima.
Pored brojnih drugih simptoma, stanje naše kose, noktiju i kože odličan je pokazatelj celokupnog stanja organizma.
Kao i kod životinja, kada dlaka nije sjajna, nešto nije u redu sa zdravljem.
Problem sa ovim delovima našeg tela najčešće shvatamo kao estetski problem i kao prema takvom se najčešće i odnosimo prema njemu.
A zapravo, ovim nas naš organizam opominje da moramo da iskontrolišemo svoje zdravlje.
Na žalost, ako nam se nokti lome ili listaju, žene, a sve češće i muškarci, koristiće specijalne hranljive lakove za obnovu ovog kožnog derivata.
Ako nam je koža suva i ispucala ići ćemo na tretmane u kozmetičke salone, promenićemo brdo krema od kojih nijedna neće imati kompletan učinak.
Ukoliko nam opada kosa ili se lako kida ili je suva i beživotna promenićemo sve moguće šampone, kako bi je nekom čudesnom tehnologijom “vratili u život”.
Poslednje čega ćemo se setiti je da na primer uradimo preventivno vađenje krvi, koja nam može pokazati da je uzrok svih ovih simptoma “jednostavan” manjak gvožđa u krvi.
Na ovaj način sprečićemo i sve druge simptome koji mogu da drastično smanje kvalitet našeg života (loša koncentracija, malaksalost, konstantni umor i sl), ali i da dovedu naše zdravlje u veliku opasnost.
Nedostatak gvožđa u trudnoći
Anemija koju uzrokuje smanjen nivo gvožđa u krvi je jedna od najzastupljenijih anemija među ljudima, a sama malokrvnost kao stanje organizma pogađa skoro tećinu svetske populacije.
Posebno osetljive kategorije su deca do pete godine (anemija kod dece posebno u periodu do druge godine života), starije osobe, sportisti, vegetarijanci, ali kao najistaknutija grupa su žene u raznim fazama svoje reproduktivne dobi.
Trudnoća je svakako vrhunac osetljivosti za ženu, jer se njene potrebe za gvožđem u trudnoću udvostručuju u slučaju da žena nosi jedan plod.
Nedostatak gvožđa može biti rizik za održavanje trudnoće, za prevremeni porođaj, kao i za zdravlje majke i ploda.
Ovo stanje ne treba da plaši, ali se ne sme ni ignorisati, već se mora raditi na sprečavanju i lečenju anemije u trudnoći.
Posledice anemije u trudnoći može da oseti žena i nakon porođaja, posebno u takođe zahtevnom periodu tokom porođaja i nakon toga – dojenja, koje dodatno mogu da pogoršaju stanje ženinog zdravlja.
Takođe, anemija u trudnoći ima negativan efekat i na bebino zdravlje u prvim mesecima života, s obzirom da bi dete trebalo da se rodi sa zalihama gvožđa dovoljnim za prvih godinu dana života.
Nedostatak gvožđa kod beba
Prema nekim istraživanjima u Srbiji gotovo dve petine dece ima problem sa anemijom, koja je izazvana nedostatkom gvožđa.
Posebno osetljiva grupa su deca u prve dve godine života.
Veoma ćesto je u prvim mesecima života zastupljena takozvana fiziološka malokrvnost kod dece.
Ovo stanje javlja se zbog toga što se dete rodi sa nedovoljnim zalihama gvožđa, iako bi trebalo da te zalihe budu dovoljne za godinu dana života.
Te zalihe se stvaraju iz krvi majke i zato je važno da se veoma brzo reaguje u slučaju kada žena u trudnoći ima problem sa anemijom, jer se to stanje može odraziti i na bebu po rođenju, naročito u prvim mesecima života.
Ovaj rizik se uvećava kada je beba prevremeno rođena ili je rođena sa manjom težinom od očekivane.
Beba putem hrane ne unosi dovoljno gvožđa, a ove potrebe ne zadovoljava ni majčino mleko, iako blagotvorno deluje na apsorpciju gvožđa.
Nedostatak gvođa (anemija) kod dece smanjuje otpornost deteta na infekcije i utiče negativno na celokupan rast i razvoj deteta.
Kod dece se nedostatak gvožđa vrlo brzo otkrije, kako zbog vidljivih simptoma, tako i zbog redovnih i zakonom propisanih redovnih kontrola beba.
Čak je i lečenje ovog stanja kod dece lakše nego kod odraslih, pre svega što deca lakše podnose preparate koji se koriste u lečenju anemije.
Važno je samo da terapija mora da se primenjuje od tri do šest meseci, pri čemu je važna doslednost primene terapije i nakon poboljšanja opšteg stanja, pre svega da se ovo stanje ne bi ponovo vratilo.
Pored primene terapije, važno je da se promene i životne navike i da unos raznovrsne i pravilno balansirane ishrane bude jedan od prioriteta u životu deteta.
Najsigurniji znak da dete ima problem sa anemijom jeste bledilo kože i sluzokože, ali najtačniji sud daće lekar nakon stručnog i temeljnog pregleda i nakod poduzetih analiza.
Lečenje nedostatka gvožđa u krvi nikako ne treba sprovoditi na svoju ruku, čak i kada ste već imali iskustva sa ovim vidom lečenja, pre svega jer se preparati koji se koriste u lečenju moraju veoma oprezno dozirati pod nadzorom lekara i za svaku osobu posebno.
U suprotnom, zdravlje može biti dodatno ugroženo.
