Paradajz i dijabetes

paradajz i dijabetes

Paradajz je dobar za dijabetičare samo ako se jede u razumnim količinama, u skladu sa individualnim prehrambenim potrebama dijabetičara.

Pojedinačni unos određene hrane najbolje se procenjuje prema nekoliko faktora, uključujući trenutnu težinu, zdravstveno stanje, nivo telesne aktivnosti, individualne prehrambene potrebe, kao i ograničenja u ishrani. Uopšteno, hranu sa niskim glikemijskim indeksom, poput paradajza, možete jesti iako ste dijabetičar, ali unos je najbolje održavati razumnim.

Važno je shvatiti da ne reaguju svi na istu hranu ili na iste količine hrane, što je sasvim normalno, pa kao dijabetičar, morate prilagoditi unos različitih namirnica tako da vam to odgovara i uživati ​​u boljoj kontroli svog stanja. Ako to znači da jedete nešto manje, ili čak potpuno izbegavate neku hranu, onda je to upravo ono što ćete možda trebati učiniti.

Što se tiče paradajza, možete dodatno smanjiti njihov glikemijski efekat uz pomoć ovih saveta:

  • Mala porcija. Ako jedete manje, dobijate manje ugljenih hidrata po obroku i manje efekte na šećer u krvi.
  • Ne jedite paradajz svaki dan. Ako osećate da vam ne prijaju, da nisu toliko dobri za vas, možda bi vam pomoglo da ih ne jedete svaki dan.
  • Jedite paradajz sirov, sa korom i semenkama, budući da na taj način dobijate malo vlakana koja će vam pomoći u održavanju šećera u krvi pod kontrolom.
  • Nikada ne jedite paradajz na prazan želudac niti odvojeno od druge hrane ili sa drugim voćem, jer pomaže u smanjenju glikemijskih efekata.
  • Planirajte obroke, umesto samog paradajza, konzumirajte ga sa nešto piletine, ribe, orašastih plodova, semenki, putera od kikirikija, avokada, jaja ili sira. Masnoće i proteini iz ove druge hrane pomoći će u boljoj kontroli šećera u krvi.
  • Vežbajte nakon jela, jer vam ono ne samo da pomaže da smanjite šećer u krvi, već takođe poboljšava toleranciju glukoze i osetljivost na insulin.

Zdravstvene prednosti paradajza

Paradajz je poznat ne samo po izvrsnom ukusu i dostupnosti, već i po tome što poboljšava raspoloženje, bori se protiv depresije i stabilizuje psihoemocionalno okruženje dijabetičara.

Stručnjaci koji proučavaju bolest i njen efekat na metabolizam, tvrde da će uzimanje paradajza pozitivno uticati na težinu pacijenta, pa je on uključen u sve vrste metoda mršavljenja.

Prehrambene činjenice: Masnoća, Ugljeni hidrati, Vlakna, Proteini.

Minerali: Kalcijum, Magnezijum, Gvožđe, Fosfor, Kalijum, Cink.

Vitamini: Vitamin C, Tiamin, Riboflavin, Niacin, Vitamin B6, Folat, Vitamin B12, Vitamin A, Vitamin E, Vitamin D, Vitamin K.

Vitamin C jača imunološki sistem i poboljšava zdravlje kostiju, krvnih sudova i kožnog tkiva.

Vitamin E ima kardioprotektivno antioksidativno delovanje i pomaže u hormonskoj regulaciji.

Bez obzira imate li dijabetes ili ne, paradajz ne može izostati iz vaše ishrane, jer ima još mnogo dodatnih prednosti:

  1. Štiti od problema s vidom

Paradajz je bogat antioksidansima – likopen, lutein i beta-karoten. Te komponente štite oči od razvoja katarakte.

Paradajz sadrži puno vitamina A koji sprečava oštećenje mrežnjače i suvu rožnjaču, te dugoročno to smanjuje rizik od slepila.

  1. Promoviše dobre bakterije u crevima

Studija sprovedena u Španiji je pokazala da umak od paradajza može poboljšati aktivnost probiotika u crevima.

  1. Smanjuje rizik od raka prostate

Tokom godina, različita su istraživanja pronašla vezu između paradajza i manjeg rizika od raka prostate. Britanska studija sugeriše da je kod muškaraca koji pojedu najmanje 10 porcija paradajza nedeljno i do 20% manja verovatnoća da će razviti bolest.

Nekoliko studija pokazalo je dobrobiti za zdravlje srca smanjenjem LDL lošeg holesterola i triglicerida, kao i sprečavanjem agregacije trombocita, što dovodi do nakupljanja krvi, povećavajući rizik od srčanog udara.

Takođe se pokazalo da paradajz deluje protivupalno, čak smanjuje bol kod onih sa dijabetesom i gojaznošću. Napokon postoje dokazi da konzumacija paradajza ima pozitivan, snižavajući efekat i na težinu i na glukozu u krvi.

Paradajz je, pokazalo se izvrstan za zdravlje srca, upale i glukozu u krvi.

Zeleni paradajz mogao bi biti dobar saveznik u ishrani kod dijabetesa

Zeleni paradajz bi mogao biti dobar saveznik u ishrani osobe sa dijabetesom, pokazalo je nedavno istraživanje objavljeno u Journal of Food Biochemistry. Nalazi sugerišu da bi zeleni paradajz mogao biti korisan za obolele od dijabetesa, jer može smanjiti šećer u krvi i oksidativni stres.

Zeleni paradajz ima nizak glikemijski indeks, te je stoga dobra opcija koja pomaže u kontroli šećera u krvi kod pacijenata sa dijabetesom.

Uglavnom se konzumira u Meksiku, Sjedinjenim Državama i Srednjoj Americi.

Dijabetes i sok od paradajza

Lekari savetuju konzumaciju ne samo paradajza, već i soka na njihovoj osnovi. U sastavu je malo šećera, pa kad konzumirate takvo piće, ne bi trebali da brinete zbog mogućih skokova glukoze.

Konzumacija soka od paradajza poboljšaće probavne procese, očistiti jetru i ublažiti stres i normalizovati rad bubrega.

Pokazalo se da sok konzumiraju oni koji imaju prekomernu težinu, jer bolje se apsorbuje od paradajza, ubrzava metabolizam i bori se protiv zatvora.

Starijim osobama koje boluju od ove bolesti biće drago da saznaju da sveže ceđeni napitak ublažava bolove u zglobovima, jača koštano tkivo i normalizuje ne samo krvni pritisak već i intrakranijalni pritisak.

Paradajz je jedna od onih namirnica čija se količina hranjivih sastojaka povećava kada se skuva. Zagrejavanje sa malom količinom maslinovog ulja izvrstan je trik za povećanje bioraspoloživosti likopena.

Pečeni paradajz dobija sočnu teksturu i koncentrisaniji ukus. Dodajte nekoliko paradajza u bilo koju vrstu pečenja ili ih pecite na roštilju.

Sveži paradajz nikada ne čuvajte u frižideru, već na hladnom i suvom mestu.

Nuspojave kod konzumacije paradajza?

Iako je paradajz sigurna hrana dijabetičara, nekima može zasmetati, posebno onima sa autoimunim stanjima poput artritisa.

Uz to, paradajz sadrži puno kiseline, što može pogoršati simptome kod onih koji imaju refluks kiseline, ako ga previše jedu može izazvati rane u ustima.

Imajte na umu da je paradajz u konzervi često vrlo bogat natrijumom, zato proverite etiketu ako ga ne jedete sveži.

Konačno, neorganski paradajz prskan je pesticidima, zato ga svakako operite pre upotrebe.

Iako je vrlo popularno i sigurno povrće za veliku većinu ljudi, pa i za dijabetičare, paradajz u nekim slučajevima može uzrokovati štetne efekte. Iznenađujuće je da su mnogi od njih zbog sadržaja likopena, istog spoja kojem se pripisuje nekoliko zdravstvenih prednosti.

Istraživači upozoravaju da visoke doze likopena, posebno kada se konzumiraju u obliku dodataka, mogu biti kontraproduktivne za:

  • Trudnice,
  • Osobe sa čirom ili drugim želudačnim problemima,
  • Osobe sa poremećajima zgrušavanja krvi,
  • Osobe lečene od raka,
  • Osobe na lečenju zbog visokog krvnog pritiska.

Među najčešćim nuspojavama koje konzumacija paradajza može izazvati su:

Refluks kiseline/gorušica. Paradajz je bogat jabučnom kiselinom i limunskom kiselinom, stoga može uzrokovati višak želudačne kiseline sa simptomima gorušice i refluksa. Kuvanje paradajza obično je od velike pomoći da se izbegne taj efekat.

Alergijske reakcije. Neki ljudi razvijaju simptome alergije odmah nakon što pojedu paradajz. To uključuje osip, ekcem, kašalj, kijanje, svrab u grlu i oticanje lica, usta i jezika.

Pogoršanje bubrežnih simptoma. Budući da je bogat kalijumom, preterana konzumacija paradajza može pogoršati bilo koje stanje u bubrezima. Osobe sa hroničnom bolešću bubrega trebale bi ograničiti konzumaciju.

Proliv. Obično se javlja kod osoba koje pate od intolerancije na paradajz.

Kao što je spomenuto, paradajz je izvrstan izvor likopena. Preterani unos likopena može uzrokovati likopenodermiju ili intenzivnu narančastu promenu boje kože.

Preporučujemo vam da pročitate i ostale teme ishrane kod dijabetesa:

Naša vam je preporuka da pogledate ruski čaj za snižavanje šećera u krvi.