Razlika izmedju akutne i hronične upale prostate
Reč, dve o prostati
Prostata je žlezda koja ulazi u sastav muškog polnog sistema, i važna je za normalnu polnu funkciju muškaraca.
Ova kestenjolika žlezda štiti polni trakt muškaraca od infekcija, važna je za normalni vek i funkciju spermatozoida do oplodnje, a igra važnu ulogu i u erekciji i u ejakulaciji.
Tokom života muškaraca od rođenja do poznih godina, prolazi kroz niz fizioloških promena, koje se mogu odraziti na kvalitet života jednog muškarca.
Takođe, prostata može, biti pogođena i promenama, koje znaju da prirede niz neprijatnosti, sa kojima se muškarci mogu suočavati i godinama, a u zavisnosti od pravovremnosti lekarske intervencije i odmaklosti bolesti, problemi sa prostatom mogu se i trajno zadržati.
Prostata polno zrelog muškarca je izgleda i veličine kestena.
Na rođenju je veličine i izgleda zrna pasulja, postepeno raste do puberteta, dok u samom pubertetu raste intenzivnije i doseže vrlo brzo svoj fiziološki oblik i veličinu.
Do četrdesetih godina muškarca, uglavnom se ne javljaju nikakve promene, da bi se kasnije javilo fiziološko uvećanje poznato kao benigno uvećanje prostate.
Ovakve promene su očekivane kod ljudi iznad 60 godina, dok su gotovo nezaobilazne kod onih starijih od 80 godina.
Bolesti prostate predstavljaju najčešće uzroke lošeg zdravstvenog stanja kod muškaraca i kako smo naveli, uvećenje prostate, koja se dalje može razviti u veće probleme, jedan je od problema koji se javljaju na ovoj žlezdi.
Problemi sa prostatom
Problemi sa prostatom kod muškaraca spadaju u najčešće zdravstvene probleme sa kojiima se suočavaju muškarci, pa se tako pretpostavlja da se sa nekim problemom prostate svaki muškarac suči makar jednom u životu.
Najteži oblik kancera kod muškaraca jeste onaj koji pogađa prostatu, a od problema koji pogađaju prostatu ovde ćemo više govoriti o akutnoj i hroničnoj upali prostate.
Šta je prostatitis ili upala prostate?
Moglo bi se reći da je upala prostate jedna od najčešće postavljenih dijagnoza kada su problemi sa prostatom u pitanju.
Upala prostate može imati više uzroka, a gotovo sve promene na prostati mogu voditi do upale, akutne ili hronične.
Tako i najčešći znaci upozorenja da sa prostatom nešto nije u redu, upućuju najčešće na upalu prostate.
Neki od tih simptoma su pečenje pri mokrenju, bol u predelu polnog organa i bol pri seksualnom odnosu, kako kod erekcije, tako i kod ejakulacije.
Problemi prostate u vidu upale, za razliku od drugih promena prostate, mogu da pogode i mlađe muškarce i zato je važno da se simptomi ne ignorišu, već da se pored obaveznih preventivnih pregleda, svaka promena isprati i proveri kod lekara.
Možemo razlikovati dva oblika upale akutni i hronični, od kojih je lakše primetiti akutni zbog jasnije izražene kliničke slike, dok hroničnu upalu možemo i godinama ignorisati.
Šta je hronična upala prostate?
Savaki vid upale nosi posebne izazove.
Problem sa hroničnom upalom prostate je u tome što su simptomi koji se javljaju nespecifični, što su slabijeg intenziteta, nego kod akutne upale, što se javljaju postepeno i zato što izostaje jedan od glavnih pokazatelja neke upale – povišena telesna temperatura.
Zbog svega toga pacijenti dugo vremena ignorišu simptome, pripisuju ih nekim drugim problemima, nadaju se da će proći sami od sebe i sve u svemu ne leče upalu.
Najčešće hronična upala prostate nastaje kao posledica neadekvatnog lečenja akutne upale prostate, a veoma često je posledica zapaljenskih procesa koji se javljaju na uretri i mograćnoj bešici.
Kada je uzročnik upalnih procesa bakterija, proces lečenja je zahvaljujući lakšoj dijagnostici manje komplikovan jer je uročnika lakše izolovati, pa tako i naći mu adekvatnu antibiotsku terapiju.
Kod infekcija koje nisu bakterijske, uzročnik se i ne može izolovati.
Nebakterijska upala prostate vama nalikuje akutnom prostatitisu i u gotovo dve trećine slučajeva simptomatika je slična, samo manjeg inteziteta i bez povišene telesne temperature.
Može biti bakterijski kada se jasno otkriva uzročnik i nebakterijski, gde se uzročnik ne može izolovati.
Najčešći uzročnici kod upale prostatom izazvanom bakterijama su:
- mikoplazma
- hlamidija
- ureaplazma
- trihomonas
Ovi mikroorganizmi prenose se nezaštićenim seksualnim odnosima u četiti od pet slučajeva, i kod hronične upale oni se pojavljuju kao uročnici.
Često hroničnu upalu mogu da uzrokuju Pseudomonas i Escherichia coli.
Pored bakterijske infekcije hroničnu upalu prostate mogu da uzrokuju i autoimune bolesti i povrede u predelu prosate, a prostatitis se može javiti i kao posledica gihta, kamenca u prostati, suženja mokraćne cevi, tumora, benignih hiperplazija prostate, pa i infekcije virusima i gljivicama.
Do upale mogu da dovedu i pojedine aktivnosti, neka zdravstvena stanja, kao i intervencije lekara, kao što je postavljanje katetera.
Uzroci mogu biti povrede mokraćnog sistema, neke infekcije mokraćnih puteva, poremećaji u mokrenju, prekomerna seksualna aktivnosti, kao i analni seks, prekomerna upotreba alkohola ili fiksirani položaj tela koji je specifičan za jahače, bicikliste ili ljude koji posao obavljaju u sedećem položaju po nekoliko sati u kontinuitetu (vozači, ljudi koji obavljaju kancelarijske poslove i slično).
Hronična upala prostate simptomi
Kao što smo rekli simptomi kod hronične upale prostate nisu intenzivni i za one navikle da se lekaru javljaju samo kada se stanje neke bolesti veoma pogorša, bez navike da ni redovno, ni povremeno rade preventivne preglede, simptomi hroničnog prostatitisa se lako ignorišu, a sa neprijatnostima koje uzrokuje ovo stanje čovek se nauči da živi.
Ne treba posebno isticati koliko je ovo pogrešno, pre svega zato što se ovo stanje neće rešiti samo od sebe, a vremenom će se sasvim izvesno samo pogoršavati.
Zato simptome prostatitisa ne treba ignorisati, već ih treba shvatiti kao alarm za hitnu posetu urologu.
Ono što je prvi znak, a predstavlja neprijatnost, koja je koliko toliko podnošljiva, jeste blagi pritisak i napetost koji se oseća u donjem delu stomaka, a on se širi ka testisima i unutrašnjoj strani butina.
Bolovi se pojačavaju kada pacijent sedi, pa je tada tupi bol naročito neprijatan i iritirajući.
Simptomatologija se ispoljava blagim pritiskom i napetošću u donjem delu stomaka koji se širi ka testisima i unutrašnjosti butina.
Kao simptom, kod nekih pacijenata, javlja se i noćno mokrenje, bolovi, kao i nelagodnost u rektumu tokom pražnjenja debelog creva.
Mogu se javiti i malaksalost i opšta slabost, koje se mogu pripisati i drugim bolestima, ako ne prate neke simptome koji više upućuju na prostatitis.
Među prilično konkretnim simptomima jesu smetnje u seksualnoj funkciji muškaraca, kao što su erekcija, a naročito bolna ejakulacija (izbacivanje semene tečnosti).
U suštini gotovo svi problemi koji mogu nastati tokom seksualnih aktivnosti kod muškarca upućuju na neki problem sa prostatom.
Od simptoma se javljaju i bolno i otežano mokrenje, napetost u bešici i osećaj da ni nakon mokrenja bešika nije potpuno prazna.
Retko, ali se može javiti i krv u mokraći i ejakulatu.
Hladnoća, a naročito naizmenično izlaganje toplom i hladnom, kao i prekomerna upotreba alkohola, mogu pogoršati stanje i intezivirati simptome.
Ukoliko se prostatitis ne leči i to isključivo uz stručno vođenje urologa, bolest se može iskomplikovati i uzrokovati kako česte urinarne infekcije, koje se iznova varćaju, tako i upalu testisa ili kamenac u prostati.
Nelečena hronična upala prostate vodi u sterilitet i stanja koja u mnogome pogoršavaju kvalitet života muškaraca.
Lečenje hronične upale prostate
Preduslov za uspešno lečenje hroničnog prostatitisa je svakako dobro postavljena dijagnoza.
Anamneza zasnovana na informacijama o ranijim zapaljenskim procesima prostate i mokraćnih puteva je prvi korak, a dijagnoza se potvrđuje rektalnim pregledom kojim se ispituje osetljivost prostate.
Pre i posle ovog pregleda, koji se naziva i prostatična masaža, uzimaju se uzorci urina.
Laboratorijske analize mogu da utvrde prisustvo bakterija, dok se za nebakterijske upale koriste endoskopija, imunološke analize, biopsija i ultrazvuk prostate.
Kada je dokazano prisustvo bakterija sprovodi se lečenje antibioticima na osnovu antibiograma.
Za razliku od lečenja akutnog prostatitisa, koje ubrzo daje poboljšanje kliničke slike, hronična upala prostate zahteva dugotrajno, a pre svega uporno lečenje.
Ovo je pre svega važno zato što hronični prostatitis koji se ne leči ili se ne leči do kraja može dovesti do steriliteta u krajnjem slučaju, već samo stanje bolesti uzrokuje niz neprijatnosti – od narušene potencije do komplikacija koje najčešće u vidu infekcija pogađaju urinarne puteve.
Lečenje može da traje i do tri meseca, a pored ciljane terapije antibioticima leče se i simptomi bolesti.
S druge strane, hronični porstatitis koji nije izazvan bakterijama, leči se najčešće simptomatski i pored širokog spektra lekova koji utiču na brojne simptome, važna je i fizikalna i psihološka terapija koja se pruža pacijentu.
Pored terapije koja se podrazumeva, postoje dodatne metode, mere opreza, režimi ishrane i preporučene aktivosti koje mogu pomoći kod poboljšanja ili olakšanja stanja izazvanog hroničnim prostatitisom.
Preporučuju se masaže prostate, koje pomažu da se izbaci tečnost koja izaziva upalu, a neugodan osećaj mogu da ublaže i tople kupke.
Preporučuju se i anti-stres terapije, umerena, ali redovna fizička aktivnost, smanjen unos začinjene i kisele hrane, a svakako preporučuje se život bez alkohola.
Šta je akutna upala prostate?
Akutna upala prostate javlja se naglo, zbog čega se i naziva akutnom.
Za razliku od hronične upale koja godinama može da daje neprijatne, ali podnošljive simptome, pa čak i da ne daje vidljive simptome, aktuni prostatitis nije moguće ne registrovati, a posebno ga ne možemo ignorisati.
Akutna upala prostate javlja se i kod mlađih muškaraca, za razliku od drugih problema sa prostatom koji su svojstveni srednjoj i starijoj dobi muškaraca.
Uzroci akutnog prostatitisa isti su kao i kod hronične upale.
Dakle, to mogu biti biološki agensi, kao što su bakterije, virusi i gljivice, ili mehaničke povrede nastale najčešće tokom nekih lekarskih intervencija (postavljanje katetera) ili neke druge povrede.
Takođe, uzrok mogu biti i autoimune bolesti ili velika prokrvljenost prostate koja se javlja kod biciklista, jahača ili muškaraca koji obaljaju često aktivnosti u sedećem položaju u kontinuitetu od nekoliko sati.
Akutna upala prostate simptomi
Simptomi akutnog prostatitisa javljaju se intenzivno i naglo.
Jaki bolovi iznad i ispod polnog organa, kao i bolovi u leđima i donjem delu trbuha svojstveni su akutnoj upali prostate.
Tipični simptomi su i učestalo mokrenje i to u malim količinama, a posebno učestala potreba za mokrenjem noću.
Može se javiti i krvavi, pa i gnojni iscedak iz mokraćne cevi.
Od simtoma se mogu javiti povišena telesna temperatura, koja naglo raste čak i do 39 stepeni, a ovom stanju svojstven je i osećaj umora, opšte malaksalosti, slabost, povrćanje, osećaj jeze i drhtavosti (groznica), kao i glavobolja.
U najvećem broju slučaja prostata je kod akutnog prostatitisa uvećanja, a povećan otok može uticati na to da oticanje mokraće bude otežano, pa se javlja i zastoj mokraće i neprijatno nakupljenje u mokraćnoj bešici, koje iritira.
Veoma često je bol koji se javlja toliko jak da otežava ili potpuno sprečava kretanje, a on se tipično javlja u predelu između testisa i analnog otvora šireći se ka unutrašnjosti.
Bol se može javiti i u predelu male karlice, a tokom pražnjenja creva može se pojačati.
Akutna upala prostate lečenje
Dijagnoza akutne upale je daleko jednostavnija od hronične upale prostate, pre svega zato što je klinička slika mnogo jasnija i upečatljivija.
Ovde se dijagnoza postavlja na osnovu pregleda pacijenta, pre svega rektalnog pregleda, kojim se opipava prostata i utvđuje u kojem je stanju, odnosno da li je uvećana prostata i kako reaguje na dodir.
Takođe rade se laboratorijske analize kako bi se utvrdio uzročnik.
Važna je analiza urinokulture i sekreta prostate.
Kako su kod akutne upale simptomi najčešće burni, a na prvom mestu tu je povišena telesna temperature, lečenje se najpre odvija u pravcu suzbijanja simptoma.
Veoma je važno obaranje temperature, mirovanje i to u postelji i unos velikih količina tečnosti, kako bi se nadoknadio gubitak zbog povišene temperature.
Paralelno sa simptomatskom terapijom, primenjuje se terapija na osnovu uzročnika koji je potvrđen u laboratoriji.
Lečenje akutne upale prostate traje kraće, od lečenja hroničnog stanja, ali svejedno mora trajati najmanje mesec dana i nikako se ne sme pre vremena prekinuti.
Ovo je naročito važno, jer neizlečena akutna infekcija vodi u hronično stanje, koje zatim zahteva daleko veću upornost u lečenju, a pre svega znači prolongiranje neprijatnosti koje svaki problem sa prostatom izaziva.
Dobra strana lečenja prostate jeste što su rezultati lečenja i promena na bolje vidljivi vrlo brzo nakon postavljene dijagnoze i početka lečenja.
Akutni prostatitis može da pogodi i mladića u 20 godina i muškarca u 50 godina, a faktori rizika su isti kao i kod hroničnog prostatitisa, preterana seksualna aktivnost, kao i nezaštićeni seksualni odnos tokom koga se izlažete infekcijama koje će pogoditi i prostatu, preterana fizička aktivnost, kao i njen potpuni izostanak, preterana konzumacija alkohola i hrane koja je veoma začinjena i najzad bavljenje aktivostima i poslovima koji su rizik za upalu prostate, biciklizam, jahanje, profesionalni vozači i svaki razlog koji iziskuje preterano sedenje.
I kod akutne i kod hronične upale prostate važno je da se sa lečenjem počne na vreme i da se u primeni terapije bude dosledan uz strogi nadzor lekara iz oblasti urologije.
Takođe, svaki muškarac bi trebalo da se drži preventivnih pregleda i kontroliše svoje zdravlje i van situacija koje iziskuju lečenje.
Predlažemo vam da pročitate i članak lečenje prostate vodom!
