Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis (RA) je dugotrajna, progresivna i onesposobljavajuća autoimuna bolest, koja uzrokuje upalu i bol u zglobovima.
Bolest obično pogađa šake i stopala, ali se može javiti u bilo kojem zglobu i uključuje iste zglobove s obe strane tela. Ponekad RA uzrokuje probleme i u drugim delovima tela, poput očiju, srca i vaskularnog sistema i pluća.
Iz nepoznatih razloga, više žena nego muškaraca oboli od RA, a bolest se obično razvija u srednjim godinama. Ukoliko je neko iz vaše porodice oboleo od te bolesti i kod vas postoji veća šansa da obolite od iste.
Reumatoidni artritis nastaje kada vaš imunološki sistem napada sinoviju – sluznicu membrana koje okružuju vaše zglobove. Nastala upala zgrušava sinoviju, što na kraju može uništiti hrskavicu i kost unutar zgloba.
Tetive i ligamenti koji drže zglob na okupu slabe i rastežu se, što dovodi do toga da postepeno zglob gubi oblik i poravnanje.
Reumatoidni artritis je hronična upalna autoimuna bolest koja napada zglobna tkiva osobe čiji se imunološki sistem, umesto da štiti telo od spoljnih faktora, poput virusa i bakterija, nenormalno aktivira protiv njega.
RA je ne samo autoimuna bolest, to je takođe sistemska bolest, što znači da utiče na celo telo.
Uobičajeni simptomi uključuju ukočene zglobove, posebno ujutro ili nakon dužeg sedenja. Neki ljudi često osećaju umor i uopšteno se loše osećaju.
Procenjuje se da RA pogađa do 1 odsto svetske populacije.
Simptomi Reumatoidnog artritisa
Simptomi RA uključuju:
- bol, oticanje i ukočenost u više zglobova
- simetrično zahvatanje zgloba
- deformaciju zgloba
- gubitak funkcije i pokretljivosti
- nesigurnost u hodu
- groznicu
- gubitak težine
- slabost
Simptomi obično dolaze i odlaze, a tokom remisije mogu nestati ili biti blagi; međutim, tokom upale mogu biti ozbiljni.
Reumatoidni artritis uzroci
Niko ne zna što uzrokuje RA.
Čini se da neki ljudi imaju genetske uzročnike, dok je jedna teorija da bakterija ili virus aktivira RA kod ljudi koji imaju ovu genetsku osobinu. Postoji verzija da razvoj bolesti započinje nakon ozbiljnog psihološkog stresa. Ovo objašnjava činjenicu da žene obolevaju 4 puta češće od muškaraca.
Faktori rizika kod reumatoidnog artritisa
Karakteristike koje povećavaju rizik od razvoja RA:
Dob. RA može započeti u bilo kojoj dobi, ali verovatnoća se povećava s godinama. Početak RA najveći je među odraslima u šezdesetim godinama.
Pol. Novi slučajevi RA tipično su tri do četiri puta veći kod žena nego kod muškaraca.
Genetika, nasledne osobine. Ljudi rođeni sa određenim genima verovatnije će razviti RA. Ti geni, nazvani HLA (humani leukocitni antigen) genotipovi klase II, takođe mogu pogoršati vaš artritis. Rizik od RA može biti najveći kada su ljudi s tim genima izloženi faktorima okoline poput pušenja ili kad je osoba gojazna.
Pušenje. Višestruka istraživanja pokazuju da pušenje povećava rizik od razvoja RA i može pogoršati bolest.
Istorija rađanja. Žene koje nikada nisu rodile mogu biti u većem riziku od razvoja RA.
Izloženost u ranom dobu života. Neka rana izlaganja mogu povećati rizik od razvoja RA u odrasloj dobi. Na primer, jedno je istraživanje pokazalo da deca čije su majke pušile imaju dvostruko veći rizik od razvoja RA kao odrasle osobe.
Gojaznost. Gojaznost može povećati rizik od razvoja RA. Studije koje su ispitivale ulogu gojaznosti takođe su otkrile da što je osoba imala više kilograma, to je rizik od njenog razvoja RA postao veći.
Reumatoidni artritis komplikacije
Reumatoidni artritis povećava rizik od razvoja:
Osteoporoze. Sam reumatoidni artritis, zajedno s nekim lekovima koji se koriste za lečenje reumatoidnog artritisa, može povećati rizik od osteoporoze – stanja koje slabi vaše kosti i čini ih sklonijima lomu.
Reumatoidnih čvorića. Ti čvrsti klasteri tkiva najčešće se stvaraju oko mesta pritiska, poput laktova. Međutim, ti se čvorovi mogu stvoriti bilo gde u telu, uključujući i pluća.
Suvih očiju i usta. Osobe koje imaju reumatoidni artritis imaju puno veću verovatnoću da će doživeti Sjogrenov sindrom, poremećaj koji smanjuje količinu vlage u očima i ustima. Pacijent ima osećaj grebanja, suvoće, svraba, kao da je u oku pesak ili trunje.
Infekcija. Sama bolest i mnogi lekovi koji se koriste u borbi protiv reumatoidnog artritisa mogu oslabiti imunološki sistem, što dovodi do povećanih infekcija.
Nenormalnog sastava tela. Udeo masti u nemasnoj masi često je veći kod ljudi koji imaju reumatoidni artritis, čak i kod ljudi koji imaju normalan indeks telesne mase.
Sindroma karpalnog tunela. Karpalni tunel je prostor između tetiva kroz koji prolazi živac koji se na latinskom zove nervus medijanus. Ukoliko dođe do uvećanja ili upale tetiva u ručnom zglobu, prostor karpalnog tunela se dodatno sužava, što dovodi do pritiska na ovaj nerv. Pritisak na nerv je uzrok tegoba u vidu trenja, utrnulosti, bockanja, bola i smanjenog osećaja za dodir. Ako je pritisak na nerv dugotrajan i intezivan dolazi do gubitka snage mišića šake i nesigurnosti pri hvatanju predmeta prstima.
Srčanih problema. Reumatoidni artritis može povećati rizik od stvrdnjavanja i začepljenja arterija, kao i od upale kesice koja zatvara vaše srce.
Plućne bolesti. Osobe s reumatoidnim artritisom imaju povećani rizik od upale i ožiljaka na plućnim tkivima, što može dovesti do otežanog disanja.
Limfoma. Reumatoidni artritis povećava rizik od limfoma, grupe karcinoma krvi koja se razvija u limfnom sistemu.
Ljudi koji su gojazni, a imaju RA takođe imaju veći rizik od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
Oštećenje zglobova koje se dogodi kod RA može otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Često osoba sa RA zbog nepredvidljivosti bolesti ne zna kada će se dogoditi upala, pa ova neizvesnost može dovesti do depresije, anksioznosti i stresa, kao i poteškoća u zapošljavanju.
Takođe postoji veći rizik od razvoja prehlade, gripa, upale pluća i drugih bolesti, posebno ako osoba uzima imunosupresivne lekove za lečenje RA.
Reumatoidni artritis dijagnoza
U ranim fazama lekaru može biti teško da dijagnostifikuje RA, jer bolest može ličiti na druga oboljenja, ali samo rana dijagnoza i lečenje mogu dovesti do usporavanja napredovanja bolesti.
Dijagnozu, kao i efikasnu strategiju lečenja trebalo bi da se započne u roku od šest meseci od pojave simptoma.
Lekar će sagledati koliko su ozbiljni simptomi, zatim sprovesti fizički pregled kako bi proverili ima li oteklina, funkcionalnih ograničenja ili deformacija.
Mogu biti preporučeni i neki testove, kao npr. krvne pretrage:
Sedimentacije: Ovaj test procenjuje nivo upale u telu. Meri se koliko se crvena krvna zrnca u epruveti odvajaju od krvnog seruma tokom određenog perioda. Ako se crvena krvna zrnca brzo talože kao talog, nivo upale je visok. Ovaj test nije specifičan za RA, ali je veoma koristan i kao test za druga upalna stanja ili infekcije.
C-reaktivni protein (CRP): Jetra stvara CRP. Viša nivoa CRP-a sugeriše da u telu postoji upala. Ovaj test takođe nije specifičan za RA, a CRP se može pojaviti u drugim upalnim stanjima ili infekcijama.
Anemija: Mnogi ljudi sa RA takođe imaju anemiju. Anemija se događa kada u krvi ima premalo crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik u tkiva i organe tela.
Reumatoidni faktor: Ako je u krvi prisutno antitelo poznato kao reumatoidni faktor, to može ukazivati na prisutnost RA. Međutim, nisu svi sa RA testovima pozitivni na ovaj faktor.
RTG i magnetna rezonanca zglobova
RTG (Rengen je bezbolna i neinvazivna dijagnostička metoda koja se zasniva na primeni X zraka za snimanje različitih delova tela i organa, i pruža informacije o zapaljenskim bolestima organa, tumorima, povredama kostiju, degenerativnim i zapaljinskim bolestima kostiju) ili MR zgloba (Magnetna rezonanci koristi snažno magnetno polje, radio talase i računar da bi napravila detaljne slike struktura unutar zgloba, ne koristeći jonizujuće zračenje) može pomoći lekaru da utvrdi koja je vrsta artritisa prisutna i prati napredak RA tokom vremena.
Takođe, neki kriteriji za dijagnostifikovanje RA, koje će dati lekaru potvrdu bolesti, su:
- oticanje je prisutno u barem jednom zglobu i nema drugog uzroka
- rezultati barem jednog testa krvi ukazuju na prisutnost RA
- simptomi su prisutni najmanje šest nedelja
Lekar će morati razlikovati RA od ostalih stanja sa sličnim simptomima, kao što su giht, artroza, lupus i psorijatični artritis.
Lečenje reumatoidnog artritisa
Ublažavanje bolova i druge vrste lekova mogu smanjiti simptome.
Ako osoba dobije dijagnozu RA, lekar opšte prakse će ju uputiti reumatologu koji će je savetovati o daljim mogućnostima lečenja.
Trenutno nema leka za RA, ali lečenje može pomoći:
- da se smanji upala na zglobovima
- da se ublaži bol
- minimalizira gubitak funkcije uzrokovan bolom, oštećenjem zglobova ili deformacijom, i
- uspori ili spreči oštećenje zglobova
Opcije uključuju lekove, fizikalnu terapiju, ali i operativni zahvat, ako je to potrebno.
Neki lekovi mogu pomoći u ublažavanju simptoma i usporavanju napredovanja bolesti.
Nesteroidni protivupalni lekovi NSAID za reumatoidni artritis
Dostupni su bez recepta u apotekama, ali sa njima treba biti veoma oprezan budući da dugotrajna primena i visoke doze mogu dovesti do nuspojava, poput modrica, čira na želucu, povišenog krvnog pritiska i problema s bubrezima i jetrom.
Kortikosteroidi za reumatoidni artritis
Ovi lekovi smanjuju bol i upale i mogu igrati ulogu u usporavanju oštećenja zglobova, ali ne mogu izlečiti RA. Ako nesteroidni protivupalni lekovi ne deluju, lekar može ubrizgati steroid u zglob, kako bi došlo do brzog olakšanja. Ono može trajati nekoliko nedelja ili meseci, zavisno od težine simptoma. Kortikosteroidi mogu pomoći u akutnim simptomima ili kratkotrajnim pojavama, dok dugotrajna primena kortikosteroida može imati ozbiljne nuspojave. To uključuje kataraktu, osteoporozu, glaukom, dijabetes melitus i gojaznost.
Antireumatski lekovi koji modifikuju reumatoidni artritis (DMARD)
DMARD (antireumatski lekovi) mogu usporiti napredovanje RA i sprečiti trajno oštećenje zglobova i drugih tkiva ometajući preaktivni imunološki sistem, ali obično će osoba lekove uzimati doživotno.
Najefikasnije je ako ga osoba koristi u ranim fazama, ali može proći od četiri do šest meseci da u potpunosti iskusi koristi leka.
Neki će ljudi možda morati isprobati različite vrste DMARD lekova pre nego što pronađu najprikladniji. Primeri uključuju npr, metotreksat, sulfasalazin, minociklin i hidroksiklorokin.
Nuspojave mogu uključivati oštećenje jetre i probleme povezane s imunološkim sistemom, poput potiskivanje koštane srži i veći rizik od ozbiljnih infekcija pluća.
Hirurgija i reumatoidni artritis
Ako lekovi i fizikalna terapija ne pomažu, lekar može preporučiti operaciju kako bi popravili oštećene zglobove, ispravili deformacije i iznad svega smanjili bol.
Mogući su sledeći postupci:
Artroplastika
Artroplastika je hirurški zahvat kojim se obnavlja funkcija prethodno oštećenog zgloba i smanjuje bol. U totalnoj zameni zgloba, hirurg uklanja oštećene delove i postavlja metalnu i plastičnu protezu ili veštački zglob.
Oporavak tetiva
Na primer, ukoliko je bilo koja tetiva u vašoj ruci oštećena, možda će biti potreban operativni zahvat za njihov oporavak i pomoć u obnavljanju pokreta zahvaćenih prstiju ili palca. Ako su se tetive olabavile ili pukle oko zgloba, hirurški zahvat vam može pomoći da ih vratite.
Sinovektomija
Kod sinovektomije zglobna sluznica, sinovij, uklanja se hirurški, a cilj je sprečiti uništavanje zglobova i ublažiti bol uklanjanjem obolelog tkiva.
Artrodeza
Kandidati za artrodezu uključuju ljude sa artritisom koji imaju zglobove toliko ozbiljno oštećene da uobičajene tehnike za upravljanje bolovima ne uspeju. U zavisnosti od toga koji zglob je pogođen, možda ćete imati mogućnost operacije zamene zglobova ili artrodeze. Hirurg će spojiti kost ili zglob kako bi smanjio bol i ponovo ispravio ili stabilizirao zglob.
Kućno lečenje reumatoridnog artritisa
Brojne strategije mogu pomoći osobi da upravlja RA.
Odmor. Kada dođe do izbijanja bolesti, osoba se treba što više odmarati, budući da prekomerno naprezanje natečenih i bolnih zglobova može pogoršati simptome.
Vežba. Za vreme remisije, kada su simptomi blagi, osoba bi trebala redovno vežbati kako bi poboljšala svoje opšte zdravlje i pokretljivost i ojačala mišiće oko zgloba. Najbolje su vežbe koje ne opterećuju zglobove, poput plivanja.
Dijeta. Raznovrsna ishrana s puno svežeg voća i povrća može pomoći čoveku da se oseća bolje i održava zdravu težinu. Stoga je preporučljiva protivupalna ishrana koja će vam pomoći. Ova vrsta ishrane uključuje hranu koja sadrži puno omega-3 masnih kiselina: masne ribe poput lososa, tune, haringe i skuše, Čia semenke, semenke lana i orahe. Antioksidansi, poput vitamina A, C i E (preporučujemo vam da pročitate tekst vitamini za reumatoidni artritis), zatim selen, takođe mogu pomoći u smanjenju upale. Hrana bogata antioksidansima uključuje bobičasto voće, poput borovnica, brusnica, godži bobica i jagoda, tamnu čokoladu, spanać, pasulj i artičoke. Takođe je važno jesti puno vlakana, budući da vlakna mogu pomoći u smanjenju upalnih reakcija što može smanjiti nivo C-reaktivnog proteina. Odaberite hranu od celovitih žitarica, svežeg povrće i svežeg voća. Jagode tu mogu biti posebno korisne. Hrana koja sadrži flavonoide takođe može pomoći u suzbijanju upala u telu. Oni uključuju: proizvodi od soje, kao što su tofu i miso, bobičasto voće, zeleni čaj, brokuli i grožđe.
Svakako je važno da izbegavate hranu koja može biti okidač, prerađene ugljene hidrate i zasićene masti ili transmasti.
Izbegavanje loše hrane i odabir prave hrane pomoćiće vam u upravljanju RA, a kako bi se detaljno informisali a dobroj i lošoj ishrani preporučujemo vam tekst jelovnik za reumatoidni artritis.
Primena toplote ili hladnoće na zglobove. Napeti i bolni mišići mogu imati koristi od primene toplote, stoga treba probati 15-minutne vruće kupke ili tuširanja. Hladno pak lečenje može otupiti bol i smanjiti grčenje mišića, što uključuje hladne obloge ili led, ali nikada ne stavljajte led direktno na kožu i ne upražnjavajte namakanje zahvaćenog zgloba hladnom vodom.
Možete pokušati raditi oboje:
- Stavite zglobove na nekoliko minuta u toplu vodu, a zatim ih umočite u hladnu vodu na 1 minutu.
- Ponavljajte oko pola sata, i
- Završite toplim namakanjem.
Smanjivanje stresa i komplementarne terapije. Postoje različiti načini da se opustite i prestanete se fokusirati na bol, uključujući meditaciju, duboko disanje i razmišljanje o nečemu što vas činim srećnim. Masaža može pomoći u smanjenju boli, opuštanju bolnih mišića i ublažavanju stresa ili anksioznost.
Akupunktura se sprovodi skoro bezbolnim ubodima tankim iglama na specifične tačke tela, te se nakon uboda, manuelnim ili električnim putem stimuliše povećanje protoka krvi, cirkulacije u oblasti oko igle. Ako ne volite igle, akupresura umesto toga koristi čvrsti pritisak.
DODACI
Studije pokazuju da dodaci kurkumin i omega-3 mogu pomoći kod bolova od reumatoidnog artritisa i jutarnje ukočenosti. Međutim, razgovarajte s lekarom pre uzimanja bilo kojeg dodatka.
Prevencija kod reumatoidnog artritisa
Možda nije moguće sprečiti RA, ali predlaže se izbegavanje ili odvikavanje od pušenja i održavanje zdrave telesne težine.
RA je bolno i hronično stanje koje može prouzrokovati oštećenje zglobova i otežati osobi izvršavanje svakodnevnih zadataka, stoga kad osetite neke od simptoma RA posetite lekara, jer rano lečenje može smanjiti rizik od dugotrajnih problema.
