Sistemski lupus

sistemski lupus

Lupus je bolest imunološkog sistema. Kad ljudi govore o lupusu, oni obično misle na najčešći tip, sistemski eritemski lupus (SLE).

Vaš imunološki sistem štiti vaše telo od infekcije, ali kada imate lupus, on napada sopstvena tkiva i dovodi do oštećenja tkiva, i bolesti.

SLE je hronična bolest koja može imati faze pogoršanja simptoma koje se izmenjuju sa razdobljima blagih simptoma. Većina ljudi sa SLE može živeti normalnim životom.

Prema američkom istraživanju najmanje 1,5 miliona Amerikanaca živi s dijagnostifikovanim lupusom. Međutim, veruje se da je broj ljudi koji stvarno imaju bolest mnogo veći i da mnogi slučajevi ostaju nedijagnostifikovani.

Vrste lupusa

Glavne vrste lupusa su:

  • Sistemski eritemski lupus (SLE)
  • Kožni lupus, koji uzrokuje kožne osipe ili lezije
  • Lupus izazvan lekovima
  • Neonatalni lupus, koji se javlja kod novorođenčadi čije majke imaju SLE

Sistemski lupus simpomi

Simptomi se mogu razlikovati i mogu se menjati tokom vremena. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • Umor;
  • bol i oticanje u zglobovima;
  • glavobolje;
  • osip na obrazima i nosu, koji se naziva “leptir osip”;
  • gubitak ili stanjivanje kose;
  • anemiju;
  • probleme zgrušavanja krvi;
  • prsti postaju beli ili plavi i trnu kad su hladni, što je poznato kao Rajnaudov fenomen.

Ostali simptomi zavise o delu tela koji bolest napada, poput probavnog i urinarnog trakta, srca ili kože.

Simptomi lupusa takođe su simptomi mnogih drugih bolesti, šta dijagnozu može učiniti težom.

Faktori rizika kod lupusa

Nejasno je zašto neki ljudi obole od lupusa. Smatra se da je to rezultat kombinacije genetskih i hormonalnih faktora, kao i okidača iz okoline.

Nekoliko je faktora povezano s bolešću:

Genetika. Bolest nije povezana sa određenim genom, ali ljudi sa lupusom često imaju članove porodice sa drugim autoimunim stanjima.

Okolina. Okidači iz okoline mogu biti:

  • Bolest ili infekcija;
  • ultraljubičasti zraci;
  • fizički ili emocionalni stres;
  • trauma;
  • pol i hormoni;
  • pušenje;
  • neki lekovi; stanje obično postaje bolje kada se prestane sa koriščenjem lekova koji su ga izazvali.

SLE utiče na žene više nego na muškarce. Devedeset posto ljudi kojima je dijagnostifikovana bolest su žene; hormoni bi mogli biti deo razloga. Najčešće su pogođene žene od 14 do 45 godina.

Neki Lupus se ne prenosi direktno sa roditelja na njihovu decu, ali ako imate bliskog rođaka s lupusom, možda ćete imati povećani rizik od nastanka.

Lupus nije zarazan, pa se ne prenosi sa jednog čoveka na drugog.

Kontakt s virusima i hemikalijama takođe može pokrenuti lupus.

Kako se dijagnostifikuje sistemski lupus

Lekar će obaviti fizički pregled kako bi proverio ima li tipičnih znakova i simptoma lupusa, uključujući:

  • osipe osetljive na sunčeve zrake;
  • čireve na sluznici, koji se mogu pojaviti u ustima ili nosu;
  • artritis, odnosno oticanje ili osetljivost malih zglobova šaka, stopala, kolena;
  • gubitak kose ili stanjivanje kose;
  • znakove srčanog ili plućnog zahvaćanja.

Ni jedan test nije dijagnostički za SLE, ali u odabiru pretraga koje mogu pomoći da se dijagnoza dobije, uključuje i:

  • krvne pretrage, poput testova na antitela i kompletnu krvnu sliku,
  • urin,
  • rendgenski pregled grudnog koša.

Vaš izabrani lekar vas može uputiti reumatologu, koji je specijalizovan za lečenje poremećaja zglobova i mekih tkiva, te autoimunih bolesti.

Lečenje sistemskog lupusa

Lečenje SLE sastoji se prvenstveno od imunosupresivnih lekova koji inhibiraju aktivnost imunološkog sistema. Za lečenje SLE često se koriste hidroksiklorokin i kortikosteroidi, npr. Prednizon. FDA (Američka uprava za hranu i lekove) je 2011. odobrila belimumab, prvi novi lek za SLE posle više od 50 godina.

Ne postoji lek kojim bi mogli da se izlečite od SLE, pa je cilj lečenja ublažavanje simptoma. Lečenje može varirati zavisno o tome koliko su ozbiljni vaši simptomi i na koje delove tela SLE utiče. Tretmani mogu obuhvatati:

  • protivupalne lekove protiv bolova i ukočenosti zglobova,
  • steroidne kreme protiv osipa,
  • kortikosteroide kako bi smanjili imunološki odgovor,
  • antimalarijske lekove za probleme kože i zglobova,
  • lekove koji modifikuju bolest ili ciljani agensi imunološkog sistema za teže slučajeve.

Informišite se kod svog lekara o ishrani i životnim navikama. Možda ćete morati izbegavati određenu hranu i smanjiti stres kako bi smanjili verovatnoću pokretanja simptoma.

Kurkuma se odlično pokazala kod ublažavanja simptoma lupusa, preporučujemo da pročitate naš tekst kurkuma i lupus koji vam može biti od koristi.

Šta je sa nuspojavama?

Svi lekovi imaju neke potencijalne nuspojave, što ponekad može značiti uzimanje dodatnih lekova za zaštitu od nuspojava drugih.

Tretmani kao što su kalcijum, tablete vitamina D, i lekovi koji se nazivaju bisfosfonati mogu se koristiti kako bi se zaštitili od osteoporoze u stanju stanjivanja kostiju. Ovo stanje može predstavljati rizik za ljude koji uzimaju steroide u visokim dozama ili duže vreme. Možda će vam se dati DMARD (antireumatski lekovi koji modifikuju bolest, zaustavljaju ili usporavaju proces bolesti kod upalnih oblika) umesto visokih doza steroida. Najčešći konvencionalni DMARD su metotreksat, sulfasalazin, hidroksiklorokin i leflunomid.

Ako imate lupus, a posebno ako ste na DMARD-u ili na biološkoj terapiji, bićete skloniji infekciji. Pripazite da izbegavate kontakt s ljudima s zaraznim bolestima, poput malih boginja, ili ako su nedavno bili u bolnici.

Ako patite od ozbiljne infekcije ili vam trebaju antibiotici, možda ćete morati prekinuti lečenje DMARD-om i ponovo ih uključiti nakon što se oporavite od infekcije.

Dugotrajne komplikacije kod sistemskog lupusa

S vremenom SLE može oštetiti ili izazvati komplikacije u celom telu. Moguće komplikacije mogu uključivati:

  • krvni ugrušci i upala krvnih sudova ili vaskulitis;
  • upala srca ili pericarditis;
  • srčani udar;
  • moždani udar;
  • promene pamćenja i promene ponašanja;
  • upala plućnog tkiva i sluznice pluća ili pleuritis;
  • upala bubrega;
  • smanjena funkcija bubrega i bubrežna insuficijencija.

SLE može imati ozbiljne negativne efekte na vaše telo tokom trudnoće. To može dovesti do komplikacija u trudnoći, pa čak i pobačaja. Razgovarajte sa svojim lekarom o načinima smanjenja rizika od komplikacija.

Mnogi ljudi koji imaju aktivni lupus osećaju se loše. Kada njihov imunološki sistem napada određeni organ ili deo tela, mogu imati i specifičnije probleme. Lupus može uticati na ove delove tela:

Koža i lupus

Problemi s kožom česti su kod lupusa, kao i gubitak kose i čirevi u ustima. Sunčeva svetlost obično iritira osip na koži. Uobičajeni lupusni osip nazvan subakutni kožni eritemski lupus često je gori nakon izlaska na sunce. Možete da ga imate na rukama, nogama i trupu.

Zglobovi i lupus

Artritis je veoma čest kod ljudi koji imaju lupus. Može uzrokovati bol sa ili bez oteklina. Ukočenost i bol mogu biti gori ujutro i mogu biti problem samo nekoliko dana ili nedelja, ili može biti i trajan.

Bubrezi i lupus

Polovina ljudi koji imaju lupus imaju probleme s bubrezima, koji mogu biti opasni. Ti su problemi verovatniji kada imate i druge simptome lupusa, poput umora, artritisa, osipa, temperature i gubitka težine, ali mogu se dogoditi i kada nemate drugih simptoma.

Krv i lupus

Osobe s lupusom mogu imati opasno nizak broj crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca ili trombocita.

Promene u krvnoj slici mogu uzrokovati umor zbog malog broja crvenih krvnih zrnaca, poznato stanje i kao anemija, ozbiljne infekcije zbog malog broja belih krvnih zrnaca ili lako dobijene modrice ili krvarenje zbog malog broja trombocita, pa je stoga važno da redovno radite krvne analize kako bi na vreme uočili ove probleme.

Krvni ugrušci su češći kod osoba s lupusom. Često se događaju u nogama, tzv. duboka venska tromboza, plućima, tzv. plućna embolija, a ponekad i u mozgu, moždani udar. Ovi ugrušci mogu biti povezani sa načinom na koji vaše telo stvara antifosfolipidna antitela. To su neobični proteini zbog kojih se verovatnoća zgrušavanja krvi može povećati.

Mozak i kičmena moždina

Retko, lupus može uzrokovati probleme u vašem mozgu. Mogli bi imati osećaj zbunjenosti ili depresiju. Kada utiče na kičmenu moždinu, lupus može uzrokovati utrnulost i slabost.

Problemi sa srcem i plućima kod lupusa

Problemi sa srcem i plućima često su uzrokovani upalom tkiva koje prekriva vaše srce i pluća. Tada možete imati bolove u grudima, neujednačen rad srca i nakupljanje vode oko pluća – pleuritis i srca – perikarditis.

Kakvi su izgledi za ljude sa sistemskim lupusom?

SLE različito utiče na ljude. Tretmani su najefikasniji kada ih započnete ubrzo nakon što se simptomi razviju i kada ih lekar prilagodi vama. Važno je da odete do svog lekara, ako se pojave simptomi koje do sada niste imali.

Život s hroničnim stanjem može biti težak. Da bi poboljšali celokupno zdravlje i kvalitet života, osobe s lupusom trebale bi biti telesno aktivne, jesti zdrave obroke, dovoljno se odmorati i izbegavati prekomerno izlaganje suncu, i naravno, izbegavati pušenje.

U velikoj većini slučajeva autoimune bolesti nisu fatalne, a oni koji žive s autoimunom bolešću mogu očekivati normalni životni vek. Međutim, postoje neke autoimune bolesti koje mogu biti fatalne ili dovesti do komplikacija opasnih po život, ali one su retke.