Šta je anemija?

anemija malokrvnost

Anemija ili malokrvnost

Anemija ili narodski malokrvnost predstavlja stanje organizma u kome se dijagnostikuje apsolutno smanjenje ukupne mase crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i količine hemoglobina.

Anemija se ne definiše kao bolest već kao stanje organizma koje može da izazove čitav niz poremećaja u radu našeg organizma, pa je zato od presudnog značaja u lečenju anemije važno otkriti šta je izaziva, odnosno šta je uzrok njenog nastajanja.

Poremećaji koji izazivaju anemiju, mogu to postići na sledeće načine:

  • Ukoliko utiču na smanjeno stvaranje crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži
  • Ukoliko utiču na povećanju razgradnju crvenih krvnih zrnaca
  • Ili ukoliko utiču na nedostatak gvožđa, vitamina B12 ili drugih gradivnih elemenata koji učestvuju u stvaranju erotrocita.

Кoliko stanje anemije može da utiče negativno na celokupan organizam, najbolje nam svedoči značaj i uloga crvenih krvnih zrnaca.

Naime, najvažnija uloga eritrocita u organizmu jeste prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida.

Kiseonik zahvaljujući crvenim krvnim zrncima iz pluća dolazi do svih tkiva kojima je on neophodan za normalnu funkciju, dok ugljen-dioksid od tkiva putuje do pluća, odakle se izbacuje iz organizma.

Kada je krvnih zrnaca nedovoljno to se odražava na sve organe, ali posebno na one koji imaju naveću potrebu za kiseonikom, a to su svakako mozak, srce i mišići.

Procenjuje se da anemija pogađa trećinu svetske populacije, a da su anemiji posebno izložene žene i deca.

Smanjene zalihe gvožđa ima skoro jedna trećina žena, a od anemije u našoj zemlji pati skoro dve petine dece mlađe od 5 godina.

Da bismo utvrdili da postoji anemija potrebno je da se zadovolje neki kriterijumi, koje je uspostavila Svetska zdravstvena organizacija, a koja je ustanovila da vrednosti hemoglobina kod muškaraca moraju biti ispod 130g/l ili ispod 39 posto hematokrita, dok je kod žena granica 120g/l hemoglobina, odnosno 37 posto hematokrita.

Na koji način će se anemija manifestovati zavisi pre svega od uzroka i mehanizama na koji je nastala, od nedostatka kiseonika u tkivima, odnosno od težine posledica koje izaziva.

U početku, anemija ne ispoljava neke vidljive simptome i u tom periodu može se dijagnostikovati jedino tokom preventivnih pregleda.

Odnosno, u ovoj fazi možemo konstativati da postoji tendencija smanjivanja broja eritrocita u krvi.

Vidljiviji simptomi javljaju se tek kada se rezerve gvožđa potroše.

Tada se javlja karakteristično bledilo kože i sluzokože, suva koža, krtost noktiju, opšta malaksalost, konstantan umor, glavobolje, vrtoglavice, depresija, smanjena koncentracija i pažnja, zujanje u ušima, ubrzan rad srca, grčevi u mišićima.

Laboratorijskim nalazima iz periferne krvi mogu se videti smanjene vrednosti hemoglobina, prosečne zapremine eritrocita (MCV), prosečne količine hemoglobina u crvenim krvnim zrncima (MCH), dok su pritom povećane vrednosti širine distribucije volumena eritrocita (RDW)

Sveobuhvatnije analize krvi pokazuju snižene vrednosti serumskog gvožđa i feritina (TIBC) i to ispod 10ng/ml.

Nivo serumskog gvožđa je i kriterijum za utvrđivanje najčešćeg tipa anemije kod ljudi – sideropenijske ili mikrocitne anemije.

Nivo gvožđa u organizmu se menja u toku dana, a najveći nivo je ujutru.

Zbog toga je ovo period dana kada treba raditi analize serumskog gvožđa, pri čemu bi oni koji uzimaju preparate gvožđa u terapijske svrhe trebalo da prekinu sa uzimanjem gvožnja najmanje 24 sata, a u idealnom slučaju ne bi trebalo da uzimaju gvožđe od 5 do 7 dana pre testiranja.

Kako će se anemija lečiti zavisi pre svega od uzroka anemije.

Svakako da se nedostatak gvožđa mora nadoknaditi, ali se u najkraćem roku mora otkriti uzrok anemije i ukoliko se utvrdi da neka druga bolest ili stanje uzrokuje anemiju, mora se pristupiti lečenju paralelno sa davanjem gvožđa.

Rizične grupe za dobijanje anemije su žene, a pre svega trudnice, zatim starije osobe, sportisti, deca i adolescenti (mladih u razvoju), kao i vegetarijanci.

Žene su rizična grupa kako u toku celog reproduktivnog perioda, kada usled obilnih menstruacija, može doći do gubitka veće količine gvožđa, tako i nakon ovog doba, kada ulaze u grupu starijih osoba.

Posebno osetljiva grupa su i devojčice, koje u periodu adolescencije mogu držati naročito restriktvne dijete koje mogu uzrokovati anaemiju.

Najosetljiviji period za ženu je svakako trudnoća, kada su potrebe za gvožđem mnogo veće nego inače, ali rizik postoji i kod porođaja, dojenja i drugih stanja u kojima ženski organizam ulaže poseban napor.

Velike potrebe za gvožđem imaju i mladi u razvoju i sportisti.

Neka stanja i bolesti mogu da izazovu anemiju, čak i kada je unos gvožđa putem ishrane dovoljan.

Takav je slučaj sa na primer Kronovom bolešću ili nakon operacija želudca, tokom terapije lekovima koji blokiraju lučenje želudačne kiseline, lekovi sa laksativnim dejstvom, ali i namirnice kao što su mleko, kafa, alkohol i gazirani napici koji smanjuju apsorpciju gvožđa.

Doze gvožđa koje bi žene u reproduktivnom periodu trebalo da unose dnevno je oko 15 mg, kod trudnica je ta potreba dvostruko veća, dok je muškarcima potrebno samo 8 mg dnevno, iz tog razloga se javlja anemija u trudnoći.

Najbolji izvori gvožđa predstavljaju namirnice kao što su crveno meso, žumance, sir, riba, džigerica, zeleno povrće, kopriva, pasulj, sočivo, grašak, seme bundeve, kakao, integralno zrno žitarice, orasi, lešnik, šljive i dr.

Veoma je bitno da se anemije dijagnostikuje već na početku i da se brzo utvrdi uzrok njenog nastanka.

Koliko god da je anemija često stanje, a naročito kod žena (čak deset puta više nego kod muškaraca), ponekad je veoma izazovno utvrditi uzrok.

U tom smislu je veoma bitno raditi redovne preventivne preglede, zahvaljujući kojima je moguće utvrditi da postoji problem u proizvodnji nekog gradivnog elementa crvenih krvnih zrnaca.

Anemija simptomi

Nekoliko je različitih tipova anemije.

Mogu se klasifikovati prema uzroku nastanka (smanjena proizvodnja eritrocitam, gubitak krvi ili anemija izazvana prekomernim raspadanjem eritrocita).

Anemije se mogu razlikovati i prema eritrocitnim indeksima i izgledu crvenih krvnih zrnaca.

Tako možemo razlikovati mikocitnu, normocitnu i makrocitnu anemiju.

Gotovo sve vrste anemija karakteriše pretežno skup istih simptoma.

Razlog je što svaka vrsta anemije ima jednu bitnu zajedničku posledicu koja utiče na manifestaciju svih simptoma.

To je pre svega nedovoljno snabdevanje tkiva kiseonikom i drugim hranljivim materijama.

Simptomi koji nas najčešće upućuju na postojanje anemije jesu osećaj slabosti, iscrpljenosti, opšte malaksalosti, čak i kada se ne bavimo nekom fizičkom aktivnošću, odnosno, čak i kada mirujemo.

Jedan od pokazatelja jeste i bledilo kože i sluzokože koje su vidljive (usne).

Ubrzan rad srca takođe može upućivati na anemiju, a simptom koji može da se oseti uz ovaj jeste teško disanje, nešto nalik osećaju da nam nedostaje vazduh, da ne možemo da udahnemo punim plućima, bez očiglednih problema sa disajnim organima.

Veoma čest simptom je i vrtoglavica ili nesvestica, ili oba simptoma zajedno.

Čak je ovaj simptom i neizbežan kod osoba koje su malokrvne.

Temperatura tele je često niža kod osoba koje imaju anemiju, a javlja se i podrhtavanje ruku i nogu.

Veoma često se javlja glavobolja, a anemija može biti uzrok i loše koncentracije i nemogućnosti da se usredsredimo na neki misaoni proces.

Kao prateći simptomi anemije javljaju se i opadanje kose i krtost noktiju koji se često lome.

Anemija u trudnoći

Pored menstrualnog ciklusa, trudnoća predstavlja jedan od dva najčešća rizika za pojavu anemije kod žene.

Svaka trudnoća nosi rizik od anemije, posebno što žene često sa anemijom i ulaze u trudnoću.

Međutim, ne prati svaku trudnoću anemija.

Procenjuje se da je to svaka peta trudnoća.

Anemija može, dakle, postojati i pre trudnoće, a može se javiti i u trudnoći.

Međutim, kod dijagnostike anemije u trudnoći treba imati u vidu da se blagi vid anemije, stanje koje se naziva fiziološka hidremija, javlja zbog bržeg uvećanja tečnog dela krvi u odnosu na krvne elemente, ali ovo ne bi trebalo da se dijagnostikuje kao anemija.

Kod trudnica se mogu javiti hipohromne anemije (najčešće), megaloblastične (retke) i hemolitičke i aplastične (veoma retko).

Hipohroma Anemija

Hipohromna anemija je najčešći vid anemije kako u trudnoći tako i van nje.

Nju mogu uzrokovati nedovoljan unos gvožđa, ili poremećaj u njegovoj apsorpciji, ili gubitak krvi usled manjih ili većih krvarenja.

Ova anemija se javlja i usled povećanih potreba ploda za gvožđem.

Ovaj tip anemije se češće javlja kod žena koje su i pre trudnoće bile skolene anemiji (obilne menstruacije, prethodna trudnoća od koje nije prošlo bar dve godine).

Megaloblastna anemija

Megaloblastna anemija se javlja veoma retko u trudnoći.

Ovaj tip anemije nastaje zbog nedostatka vitamina B12 i folne kiseline u organizmu.

Hemolitičke i aplastične anemije

Hemolitičke i aplastične anemije se veoma retko javljaju u trudnoći i za njih je potrebna posebna nega hematologa.

Anemija kod dece

Sve je veći broj dece (čak 40 posto u Srbiji) do 5 godina koja imaju problem sa anemijom, a primećeno je da je sve više beba i dece do 3. godine života koje se suočavaju sa ovim stanjem.

Najčešći uzrok anemije kod dece jeste nedostatak gvožđa.

To je zapravo dobra vest u ovog statistici, jer se nedostatak gvožđa kod dece lako nadoknadi.

Vaeoma je važno da roditelji primete na vreme da njihovo dete ima problem sa malokrvnošću.

Bledilo lica ne mora da bude signal kao kod odraslih, ali je zato bledilo usana (sluzokože) prilično jasan signal.

Deca koja su malokrvna su često pospana i umorna, ali nemogućnost da se skoncentrišu na igru je prilično jasan znak da se obratite lekaru.

Da postoji anemija može se utvrditi na osnovu smanjene koncentracije hemoglobina analizom krvi iz prsta, ali i analizom broja i veličine crvenih krvnih zrnaca.

Deca, za razliku od većine starijih, dobro podnose preparate gvožđa, koji se mogu uneti kao kapi, tablete ili sirupi.

Važno je da se sa terapijom ne prestane čim se krvna slika poboljša, već da se sa terapijom nastavi bar šest meseci, kako bi se obnovile zalihe gvožđa.

U slučaju izostanka rezultata, potrebno je uraditi dodatne pretrage.

Ishrana dece je uvek važna, ali kod dece sa anemijom posebno se treba voditi računa.

Dobar izvor gvožđa jesu meso, žumance, riba, piletina, krašak, pasulj, zob, smokva, bundeva, orasi, lešnici i sl.

Pored namirnica koje treba unositi, obratite pažnju da vaše dete ne preteruje sa mlekom i svakako sa slatkišima.

Konkretno, dvogodišnje dete ne bi rebalo da u toku dana unosi više od tri čaše mleka dnevno.

Anemija ishrana

Raznovrsna ishrana je od velikog značaja u prevenciji anemije, ali i u slučaju da do njene pojave dođe.

Važno je konzumirati namirnice koje oslobađaju gvožđe, ali i one koje podstiču apsorpciju gvožđa iz hrane.

Kod anemičnih osoba važan je unos mesa (pilećeg i ćurećeg posebno), iznutrica, žumanaca, ribe, pečuraka, sušenog voća, mahunarki, crvenog i belog luka, jezgrastog voća, semenki, zelenog lisnatog povrća i sl.

Apsopciju govožđa podstiču sledeće namirnice: sir, žumance, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve, integralne žitarice…

Takođe, važno je zaobići namirnice koje onemogućavaju apsorpciju gvožđa.

Uz obroke ne bi trebalo piti kafu, vino ili čaj, kao ni gazirana pića, jer sprečavaju resorpciju gvožđa.

Anemija lečenje

Dugotrajna anemija može na organizam ostaviti ozbiljne posledice, zato je važno lečenje shvatiti ozbiljno i svaki od simptoma koje smo naveli za anemiju, nikako ne smete ignorisati.

Pravovremeno javljanje lekaru, a pre svega pravovremeno kontaktiranje specijaliste iz ove oblasti je od velikog značaja, pre svega zbog toga, što uzrok anemije može biti niz drugih oboljenja čija dijagnostika može i da potraje.

Za adekvatno lečenje najvažnija je adekvatna dijagnostika, koja podrazumeva detaljnu anamnezu, fizikalni pregled i najzad rezultate analize krvi.

Medicinski pristup dijagnostici anemije se zasniva na detaljnoj anamnezi, fizikalnom pregledu i rezultatima laboratorijskih analiza.

Rade se kako hematološke analize, tako i specifične biohemijske analize.

Najvažnije u lečenju malokrvnosti jeste nadoknada gvožđa, ali se najpre mora otkriti uzrok anemije.

Ako je uzrokuje neka bolest, mora se pristupiti paralelnom lečenju.

Uz preparate gvožđa, važno je uzimati i preparate vitamina C (mada su najbolji prirodni izvori), jer on omogućava lakšu apsorpciju gvožđa.

Primena preparata gvožđa trebalo bi da traje bar šest meseci, što mnogima predstavlja izazov jer ovi lekovi izazivaju često mučninu, tvrđu stolicu i neke druge neželjene efekte, zbog kojih pacijenti jedva čekaju kraj terapije i često već sa prvim poboljšanjem prekidaju sa terapijom.

Ukoliko ne postoji tolerantnost na tablete postoji mogućnost i intravenskog davanja gvožđa.

Važno je da se tokom svake faze lečenja prati krvna slika i da se vrednosti gvožđa drže pod kontrolom.

Takođe, i nakon korekcije anemije, obavezne su redovne kontrole i to na tri meseca u toku prve godine, a onda bar jednom godišnje.

Ženama sa obilnom menstruacijom preporučuje se korišćenje preventivnih doza elementarnog gvožđa tokom ciklusa.

Takođe, dobro je da žene iskontrolišu stanje svojih polnih organa, zbog eventualnih mioma ili malignih oboljena debelog creva.

Kod muškaraca je jako retka anemija usled nedostatka gvožđa jer muški polni hormon zapravo kontroliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Zbog toga se mora uputiti na pregled urogenitalnog trakta zbog mogućnosti malignih promena na debelom crevu ili prostate ili gastroenterologu zbog eventualnog krvarenja čira na želucu.

Nelečena anemija može dovesti do niza komplikacija – sklonosti ka infekcijama, progresije srčanih oboljenja, kao i neuroloških i kožnih oboljenja.

Pogledajte naš predlog za prirodno lečenje anemije, na bazi meda i lekovitog bilja koje u svom sastavu sadrži gvožđe!