Šta je Astma?

Astma je hronična opstruktivna upala disajnih puteva, koja pre svega izaziva probleme pri disanju.

U medicini je zavedena pod šifrom J45.

U osnovi ovog hroničnog oboljenja nalazi se vrsta zapaljenskog procesa, koji za posledicu ima probleme sa disanjem.

Za astmu je karakterističan izuzetno jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla.

Svojstvenost ove bolesti je da se ona javlja, tj ponavlja u epizodama.

To znači da se periodi bez napada, odnosno epizode bez simptoma astme, smenjuju sa akutnim pogoršanjima bolesti.

Ta akutna pogoršanja javljaju se u vidu gušenja, sviranja u grudima, šištanja i kašlja i najčešće se očekuju tokom jutra ili noći ili pri povećanom naporu.

Uzrok napada je pre svega pogoršanje upale, a okidač za to uvek je neki iritirajući faktor koji provocira simptome astme.

Među glavnim faktorima rizika za nastanak astme jeste osetljivost na repiratorne alergene koji se nalaze u okruženju osetljive osobe.

To su najčešće, prašina u kući, grinje, polen trava, kao i korov, životinjske dlake, buđ ili duvan.

Simptomi astme mogu se smiriti spontano ili uz upotrebu adekvatnih lekova.

Pored uzročnika koji se mogu naći u vazduhu, na ispoljavanje simptoma astme veliki uticaj imaju vremenski uslovi, a posebno nepovoljni faktori su visoka vlažnost vazduha, magla ili nagle promene temperature, posebno veliki temperaturni skokovi kakvi se javljaju na jesen.

Svakako, vremenske prilike mogu imati negativan uticaj kod jednog određenog broja pacijenata, a činjenica je da sve češće čujemo upozorenje da se stanje astmatičara pogoršalo usled zahlađenja, vlage i promene temperature, koje mogu biti i od 15 do 20 stepeni u jednom danu.

Ovakve promene zaista jesu svojstvene sa dolaskom jeseni, ali svedočimo i tome da se vreme može promeniti na sličan način i tokom kalendarske zime ili proleća.

Prema statističkim podacima za našu zemlju, procenjuje se da problema sa bronhijalnom astmom ima od 1 do 3 posto populacije, u zavisnosti od područja u kome žive.

Astma se smatra naslednom bolešću, odnosno dete nasleđuje sklonost ka bronhijalnoj astmi, a procenat rizika zavisi od toga da li su kod jednog ili oba roditelja zastupljene reakcije na alergene iz vazduha.

Ako je u pitanju samo jedan roditelj verovatnoća da dete oboli od bronhijalne astme je od 30 do 50 posto, dok se taj procenat verovatnoće povećava na 80 posto ukoliko probleme imaju oba roditelja.

Astma dijagnoza

Dijagnoza astme ponekad može biti jako teška, bez obzira što postoje lekari koji veoma brzo i lako prepoznaju da imaju posla sa astmom.

Brojne su situacije kada je zaista teško potvrditi da je reč o astmi.

U svrhu dijagnostike radi se bronhodilatorni test, čiji pozitnivni nalaz upućuje na opravdanost sumnje da je reč o astmi.

Od velikog je značaja razlikovati astmu od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), čiji simptomi veoma nalikuju simptomima astme, pa čak se i terapija podudara u velikoj meri.

Ono po čemu se razlikuju jeste to što je HOBP progresivna bolest koja se vremenom pogoršava, a posebno usled ne pridržavanja saveta lekara.

S druge strane, atsmu karakteriše “reverzibilna opstrukcija”, što znači da se plućna funkcija primenom adekvatne terapije vraća u normalne vrednosti.

Od presudne važnosti za kvalitetan život uprkos astmi, jeste jedan dobar odnos lekara i pacijenta, koji se zasniva na poverenju i poštovanju preporuka, redovnim pregledima i predočavanju da dijagnoza astme ne predstavlja faktor ograničenja za bilo šta što neko želi da postigne u životu.

Verovatno je prva informacija da bolujete od astme šokantna i izaziva strah od toga kakav će biti kvalitet budućeg života.

Ovo posebno brine roditelje koji tu vest prime o svom detetu.

Međutim, koliko god život sa astmom može imati svoje izazove, nikada ne treba skinuti s uma da su mnogi veliki svetski umovi, vrhunski sportisti, umetnici, državnici, glimci i drugi umetnici živeli i žive sa astmom, a da ih to nije sprečilo, niti ih sprečava da pomeraju granice u oblastima svoje stručnosti.

Neki od tih ličnosti su Dejvid Bekam engleski fudbaler, Andrija Prlainović srpski vaterpolista, Pol Skols igrač Mančester Junajteda, Džon F. Kenedi 35. predsednik SAD-a, Kristofer Riv najpoznatiji filmski Supermen, Ludvig Van Betoven nemački kompozitor i pijanista, Če Gevara argentinski revolucionar, Lajza Mineli glumica i pevačica, Elizabet Tejlor američka glumica, kao i mnoge druge istorijske, ali i ličnosti koje svoj trag ostavljaju kao naši savremenici.

Astma simptomi

Kada govorimo o astmi, ne možemo precizirati ni period života, ni osetljivost prema polu, niti neke konkretne okolnosti u kojima će se astma verovatno prvi put manifestovati.

Simptomi se mogu javiti u bilo kojoj životnoj dobi.

Kada se prvi simptomi jave u najranijem detinjstvu, to znači da postoji genestka predispozicija za nastanak bronhijalne astme ili postoji konstantna ili veoma česta izloženost infekcijama.

Kod nekih osoba, napor može biti okidač za javljanje simptoma astme, dok kod drugih pojedini lekovi, kakvi su npr. Aspirinski preparat, mogu biti okidač za javljanje simptoma.

Kada je organizam osobe koja ima predispoziije da oboli od astme, izložen alergenima ili drugim faktorima rizika, simptomi se najčešće javljaju naglo, a tek u retim slučajevima razvoj simptoma traje nekoliko sati ili nekoliko dana.

Klasični simptomi napada astme su otežano disanje, kašljanje i zviždanje u bronhijama i plućima uz vidno produžen izdah.

Napadu astme može da prethodi iritacija nosa i grla, dok neki ljudi prvo osete pritisak u grudima, bol i nadražajni kašalj.

Napad obično počinje škripanjem i ubrzanim disanjem, da bi se sa pogoršanjem stanja aktivirali svi disajni mišići u punom kapacitetu.

Govor postaje otežan ili nemoguć zbog zatezanja mišića vrata.

Napad se završava iskašljavanjem guste sluzi.

Karakteristično je da se simptomi astme pogoršavaju noću, a da se napadi najčešće javljaju između 2 i 4 sata ujutru.

Vrste Astme

Postoji nekoliko tipova astme u zavisnosti od uzročnika koji je izaziva.

Alergijska astma

Ovaj tip astme smatra se najčešćim oblikom.

Veruje se da čak dve trećine obolelih od astme ima upravo alergijsku astmu.

Alergeni nas najčešće okružuju u životnom prostoru.

To su nezaobilazna kućna prašina, buđ, životinjska dlaka i najpoznatiji uzročni – grinje.

Alergena nismo pošteđeni ni na otvorenom, a najpoznatiji su polen drveća, trave i korova.

Do pojave astme, javljaju se simptomi koji pogađaju gornje disajne puteve, pa se i godinama neko može boriti sa kijavicom, sekrecijom nosa ili pak osećajem zapušenosti.

Da bi se dijagnostikovala astma rade se testovi na alergene iz vazduha.

Za to je dovoljan brzi kožni test ili određivanje količine antitela u krvi.

Da bi se procenilo stanje disajnih puteva ispituje se plućna funkcija.

Nealergijska astma

Trećina onih koji boluju od astme suočava se sa nealergijskim tipom, u čijoj osnovi može da bude infekcija.

Ovaj tip uzrokuju virusne infekcije ili iritanti, a najpoznatiji među njima su svakako suvanski dim, jaki mirisi i sprejevi, neka medicinska stanja i već pomenuti virusi.

Astma uzrokovana fizičkom aktivnošću

Simptomi astme mogu se kod osetljivih osoba javiti tokom vežbi, ili vežbe mogu biti jedini okidač za bronhoopstrukciju, pa se u tom slučaju naziva “vežbom prouzrokovana bronhoopstrukcija”.

U ovom slučaju vazdušni putevi se sužavaju što dovodi do razvoja simptoma astme.

Astma uzrokovana vežbama može pogoršati astmatično stanje, ali je važno znati da je u ovom slučaju vežbanje samo okidač za pojavu simptoma, a ne izazivač astme.

Profesionalna astma

Ovaj vid astme upućuje na to da i radno kruženje može sadržati okidače za razvoj simptoma.

Ovo se odnosi na poslove gde je velika izloženost prašini, hemikalijama i drugim supstancama koje mogu izazvati pogoršanje postojeće astme, ali i kod novih slučajeva.

Astma može biti posledica kako direktne iritacije pluća, tako i osetljivosti na pojedine supstance.

Astma uzrokovana kašljem

Iako se kašalj navodi kao jedan od simptoma astme, on može biti kako prethodnik astme, tako i njen jedini simptom.

U poslednjem slučaju, ova vrsta astme se naziva kašalj varijanta astme (cough variant asthma – CVA)

Lekovima indukovana astma

Obično retko obraćamo pažnju na kontraindikacije koje su navedene uz svaki lek, ali ovo je veoma važan deo uputstva za upotrebu leka i ne treba ga ugnorisati.

Za neke pacijente koji boluju od astme, lekovi protiv bolova mogu biti veoma opasni.

Ovaj tip astme se upravo naziva i „aspirinska astma“, zbog najpoznatijeg uzročnika.

Srećom ovaj tip astme nije tako čest.

Srećom, jer je napad kod ovog tima astme veoma težak i često teži za izlečenje nego kod akutnih pogoršanja drugih tipova astme.

Aspirin i nesteroidni anti-inflamatorni (protiv upalni) lekovi mogu ne samo pogoršati astmu, već mogu biti i fatalni.

Noćna astma

Ovaj oblik astme dijagnostikuje se kada se simptomi kao što su zviždanje, kašalj i nedostatak daha javljaju tokom noći.

Ovde je važno reći da ovakvi simptomi noću mogu da predstavljaju ili pogoršanje redovnog stanja ili noćnu astmu kao posebni oblik dijagnoze astme.

Skoro tri četvrtine astmatičara je iskusilo simptome tokom noći barem jednom nedeljno, dok ih blizu dve petine iskusi svake večeri.

Astma Rezistentna na Glukokortikoid

Iako su glukokortikoidi među najmoćnijim lekovima koji lekarima stoje na raspolaganju u lečenju upala, dešava se da na ove lekove jedna mala grupa pacijenata koji boluju od astme, ne reaguje.

Ovi pacijenti se obično svrstavaju u „grupu rezistentni na steroide“

Važno je znati da nije svako otežano disanje pokazatelj astme.

Problemi sa disanjem mogu biti simptomi i mnogih drugih bolesti.

Astma gušenje

S obzirom da gušenje koje se najčešće javlja kod napada astme, može biti više nego neprijatano, važno je na početku priče o gušenju reći, kako je moguće izbeći napad astme.

Osim izbegavanja gore navedenih alergena, dobro je promeniti i neke životne navike i uvesti neke obavezne rutinske aktivnosti:

prestanak pušenja
ishrana bogata ribom
redovno vakcinisanje protiv gripa
redovna primena terapije za dugotrajnu kontrolu bolesti
blagovremeno lečenje infekcije gornjih i donjih disajnih puteva

Važno je naglasiti da pušenje ima višestruki negativan uticaj.

Kod onih koji konzumiraju cigarete utiču na promenu strukture bronhijalnog stabla i pogoršava preosetljivost i zapaljenje, dok kod onih koji su alergični na duvan izaziva pogoršanje alergijske reakcije.

U slučaju napada astme, važno je odmah započeti terapiju inhalacijama tzv. bronhodilatatorima, uz ponavljanje na pet minuta.

Ako se stanje ne poboljšava, potrebno je hitno se javiti lekaru, jer tok bolesti nije uvek predvidljiv.

Veoma je važno ne zaboraviti pravilno uzimanje leka za širenje disajnih organa, vežbe disanja i ono najvažnije iskontrolisati napade straha i panike.

Važno je da se snaga štedi i da se primeni dijafragmalno disanje stomakom sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u sedeći položaj koji vam najviše odgovara.

Tokom asmatičnog napada može biti od koristi brzo stomačno disanje kojim se opušta grudni koš.

Prvo se opusti vrat, pa zatim ramena i mišići lica.

Onda se snažno izdahne uz stezanje trbušnih mišića, a onda se tokom udisaja opusti stomak.

Ovako treba nastaviti do prestanka tegoba.

U ekstremnijim slučajevima bronhijalne astme pacijent može izgubiti svest, pa je pomoć lekara neophodna.

Kako nastaje astma

Astma može da nastane na više različitih načina, ali ono što je u osnovi bolesti jeste jedan složeni imunološki odgovor našeg orgnizma, a pre svega disajnih organa, na raznovrsne alergene ili druge iritante iz naše neposredne okoline.

Pri svemu tome javlja se upala disajnog sistema, koji izazivaju simptome koje smo ranije naveli.

Važno je da se podsetimo da nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do astme.

U zavisnosti od tipa astme, razlikujemo i nastanak bolesti.

Tako je, npr. alergijska astma izazvana najčešće glavnim alergenom u kućnoj prašini i posteljini – grinjom Dermatophagoides pteronyssinus.

Tu su još i dlake, perje i epitelni otpaci životinja, a takođe i buđ, polen trave, drveća, korova.

Nealergijska astma može biti izazvana dimom cigarete, sredstvima za čišćenje, mirisima i parfemima, osveživačima vazduha.

Faktori koji ubrzavaju razvoj astme mogu biti i izloženost hemikalijama, prašini i nekim drugim supstancama na radnom mestu, kao i vizičkom aktivnoću koja podrazumeva udisanje veoma hladnog i suvog vazduha (trčanje zimi).

Neki lekovi takođe mogu biti okidači.

Astma se može pojaviti u kasnijoj životnoj dobi, a može se javiti i astma kod dece.

Astma lečenje

U lečenju astme kostiste se dve grupe lekova, oni za prevenciju simptoma i oni za brzo otklanjanje simptoma.

Već kod potvrđivanja bolesti pacijentu se savetuju preventivne mere u cilju smanjenja alergena u okruženju u kojem živi, do promene životnih navika (ishrana, izbacivanje štetnih navika kao što je pušenje i sl).

Takođe, preporučuju se i odgovarajući antiupalni preventivni lekovi kako bi se bolest kontrolisala.

Terapiju određuje lekar prema stepenu bolesti i u zavisnosti od drugih faktora koji podrazumevaju i dostupnosti različitih vrsta lekova i faktore rizika u kojima pacijant živi i radi.

Prednost se daje inhalatornoj primeni lekova, jer se tako postiže neposredan kontakt leka s velikom površinom traheobronhijalnog stabla.

Značaj ovog vida terapije je što brzo deluje u malim dozama, mogućih neželjenih efekata je malo.

Ovde je jako bitno savladavanje i pridržavanje pravilne tehnike inhalacije.