Šta je Jetra?
Šta je jetra?
Jetra je jedan od onih organa u kome se odvijaju brojni metabolički procesi, a s obzirom na njenu ulogu u pročišćavanju organizma od metaboličkih toksina, putem brojnih biohemijskih procesa, ovaj organ se naziva i centralnom laboratorijom organizma. Ovo je najvažniji organ u procesu metabolizma, predstavlja žlezdu i to najveću u organizmu.
Pored toga što je zadužena za odvijanje značajnih procesa u toku metabolizma, ona ima ulogu i depoa, u kome se skladište veoma važne hranljive materije, dok se istovremeno odigravaju procesi neutralisanja produkata metabolizma koji imaju štetno dejstvo na organizam.
Svi kičmenjaci imaju jetru, pa i neke životinje koje nemaju kičmu. Ovo je važan organ bez koga nema života, i možda je to na neki način objašnjenje zašto je ovo jedan od retkih organa koji ima moć regeneracije. Naravno i ta obnova nije beskonačna i svemoćna, ali svakako je značajna u poređenju sa stepenom regeneracije drugih organa.
Uloga jetre u procesima metabolizmu je važna i višestruka. Uloga u detoksikaciji (izbacivanju štetnih materija iz organizma ili njihovo neutralisanje) jedna je od najvažnijih uloga jetre, ali ništa manje važna nije ni uloga u deponovanju glikogena ili proizvodnji proteina krvi.
Važnu funkciju jetre predstavlja i proizvodnja žuči, koja igra značajnu ulogu u varenju hrane.
Već smo rekli da je jetra žlezda i to pomoćna žlezda pri varenju hrane koja proizvodi žuč, ali i neka alkalna jedinjenja koja procesom emilzifikacije masti pomažu u varenju.
Vezana za jetru i to neposredno ispod nje, nalazi se žučna kesa, koja ima formu vrećice i njena uloga je da sakuplja žuč koji se stvara u jetri.
Osnovu visokospecijalizovanog tkiva jetre čine ćelije koje se nazivaju hepatociti i u njima se dešavaju brojne i specifične za jetru biohemijske reakcije. To uključuje sintezu i razlaganje malih, ali i kompleksnih molekula, od kojih su mnogi neophodni za odvijanje normalnih vitalnih funkcija organizma. Ne postoji definisan tačan broj funkcija ovog organa ili se bar taj broj menja u zavisnosti od autora do autora, ali se otprilike kreće oko 500, što puno govori o važnosti jetre, a pre svega važnosti očuvanja vitalnosti ovog organa.
Jetra ima veoma izraženu moć regeneracije i veruje se da čak i kada je funkcionalno oko 30 posto ovog organa, on može da obavlja normalno većinu svojih funkcija. Međutim, jetra zahvaćena nekom bolešću se teže obnavlja i vraća u normalu, pa je zato prevencija izuzetno bitna. Ovo je pre svega i zbog toga što za sada nije pronađeno rešenje za dugotrajno odsustvo jetre, iako neke tehnike dijalize pomažu tokom kraćih vremenskih intervala. U slučaju da jetra potpuno otkaže sa radom ili iz nekog razloga mora biti odstranjena iz organizma, transplatacija ovog organa je jedino rešenje, ali se u budućnosti mogu očekivati i rešenja poput razvoja veštačkih jetri.
Gde se nalazi jetra
Kod odraslih osoba jetra je najveći organ u trbušnoj duplji i smešten je sa desne strane odmah ispod rebara, a tik ispod dijafragme. Sastoji se iz dva režnja, pri čemu je desni veći oko šest puta od levog režnja. Gornja granica desnog režnja je u visini petog rebra, dok je njegov donji rub ispod grudnog koša. Levi režanj je položen koso i on svojim vrhom dotiče levu stranu dijafragme. Ceo ogran ima oblik klina.
Zdrava jetra je na opipavanje mekan organ, a njegova normalna boja je braoncrvena.
Funkcija jetre
Naveli smo već da je jetra važna zbog neutralisanja štetnih materija iz organizma, skladištenja dobrih i učešća u važnim metaboličkim procesima razgradnje i stvaranja važnih materija koje su bitne za normalno funkcionisanje organizma. Sada ćemo o tome i detalljnije.
Jetra je važna za niz metaboličkih – kataboličkih i anaboličkih procesa i to oko 500 istih.
Najveći deo metabolizma ugljenih hidrata, lipida, proteina i drugih azotnih materija obavlja se upravo u jetri. U jetri se obavljaju i važni procesi kao što su detoksikacija, konjugacija i esterifikacija.
Jetra igra neprocenjivu ulogu u cilkulaciji krvi. Naime, cirkularni sistem jetre ima dodatni rezervoar krvi u kome se uobičajeno nalazi oko 500 ml krvi, ali ovde ima prostora i za dodatni litar krvi.
Polovina ukupne limfe u telu stvara se u limfnim sudovima jetre, dok su “čistači” bakterija u telu upravo ćelije jetre koje se nazovaju Кupferove ćelije tako što ih iz sistema za varenje apsorbuju zajedno sa hranjivim materijama.
Iako igra važnu ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata, najvažnija je ipak u proizvodnji proteina u organizmu. Veoma važna je funkcija u stvaranju dela faktora zgrušavanja krvi, kao i deponovanje gvožđa, važnih vitamina i na kraju učestvovanje u detoksikaciji organizma.
Što se tiče matebolizma ugljenih hidrata u jetri se obavljaju glukoneogeneza, odnosno stvaranje glukoze iz aminokiselina i glicerola, zatim održavanje normalne koncentracije glukoze u krvi između obroka, tako što se vezuje ili otpušta glikogen i najzad proces pretvaranja fruktoze i galaktoze u glukozu.
Kada govorimo o metabolizmu masti u jetri važno je reći da se u jetri stvara većina lipoproteina, a ugljeni hidrati i proteini se pretvaraju u masti. Takođe, sintetiše se velika količina holesterola, a masti se iskorišćavaju za dobijanje jedinjenja acetil koenzim A, koji se dalje u ostalim ćelijama tela koriste za dobijanje energije u ciklusu limunske kiseline.
U jetri se obavlja i sinteza masnih kiselina, fosfolipida, holesterola i lipoproteina, a obavlja se i esterifikacija holesterola i stvaranja žučnih kiselina. U ovom organu se razgrađuju masne kiseline i tom prilikom stvaraju ketonska tela.
Kao što smo istakli najvažniji doprinos metabolizmu jetra daje u procesu metabolizma proteina.
U jetri se ovijaju procesi detoksikacije i to tako što se sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom ili glicinom razna toksična jedinjenja prevode u netoksična i bolje rastvorna jedinjenja, koja se zatim izlučuju iz tela.
Ko obavlja pregled jetre
Gastroenterolog je svakako osoba koja treba de prekontroliše stanje vaše jetre, a najvažniji pregled koji treba obaviti pored opipavanja jetre spolja i krvne slike, jeste ultrazvučni pregled abdomena. Postoje situacije u kojima ovaj pregled nije samo poželjan, nego i neophodan i to su bolovi u stomaku ili leđima, naglo povećanje trbuha, mučnina i povraćanje koje ne prestaje i nije uzrokovano trovanjem, povrede u predelu trbuha i neka neobjašnjiva febrilna stanja.
Tokom ultrazvučnog pregleda kontroliše se stanje jetrinog parenhima, odnosno da li je došlo do promena u strukturi jetre.
Te promene mogu biti difuzne i fokalne. Ove prve zahvataju ceo parenhim jetre. Ovakva promena najčešće se javlja zbog problema u metabolizmu masti, a kao glavni uzročnik navodi se kontinuirano konzumiranje alkohola.
Ovde takođe kao uzrok može biti ili gladovanje ili preteran unos hrane. Ovakav nalaz jetre često se javlja kod osoba koje boluju od dijabetesa ili konzumiraju određene lekove, kao što su kortikosteroidni preparati, tetraciklini ili citostatici.
Hepatitis i ciroza jetre, koju izazivaju ili alkohol ili virus hepatitisa, najčešće daju difuzni nalaz parenhima jetre.
Brojna su stanja i bolesti koje se mogu dijagnostikovati ovim pregledom.
Fokalne ili promene koje se javljaju kao lokalizovana žarišta kakva su na primer ciste, koje su drugi vid promena koje se dijagnostikuju. Ciste predstavljaju kesice ispunjenje tečnom materijom i najčešće ne predstavljaju opasnost po zdravlje pacijenta. Pored cisti se mogu javiti hemagiomi, odnosno benigni vaskularni tumori, ali i metastaze, hepatocelularni karcinom (zloćudni tumor jetre, koji izaziva najčešće ciroza jetre i ehinokokne ciste izazvane parazitima, apcesi i hematomi).
Jetra simptomi
Važno je još jednom istaći da je jetra jedan veoma važan organ, bez koga nema života. Svaka bolest jetre utiče na celokupan organizam čoveka i zato je važno da ukoliko možemo, ne doprinosimo nezdravim životnim navikama da naša jetra oboli.
Kako je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija bolesti jetre predstavljaju peti po redu najčešći uzrok smrti u svetu, a porast obolelih beleži se u svim zemljama, bez obzira da li se radi o razvijenim ili zemljama ekonomski lošijeg statusa.
Postoje situacije u kojima je genestski faktor uzročnik bolesti, ali je u većem procentu uzrok loš način života i navike koje dovode do propadanja jetre. Alkohol, ishrana, nezaštićeni odnosi i druga rizična ponašanja koja dovode do zaražavanja parazitima, virusima i bakterijama koje dovode do promena na jetri.
Jetru može da ošteti nedostatak zdravih stilova života, ako što je fizička aktivnost, ali i neki lekovi, posebno ako se pre konzumacije ne konsultuje lekar.
Kako da prepoznate da imate problem sa jetrom?
Umor nije specifičan simptom za jetru, ali znajte da konstantan umor, koji se javlja i kada ste se naspavali i kada nema nekog posebnog opravdanja za postojanje istog, jeste signal da reagujete. Bolesti jetre uzrokuju umor. Posebo treba obratiti pažnju ako je umor ne samo fizički, nego i psihički evidentan, u vidu pada koncentracije, osećaja bezvoljnosti ili padom raspoloženja, koji se primećuje.
Pretpostavlja se da ova stanja uzrokuje nizak nivo kiseonika u krvi, kao i nagomilavanjem otpada u organizmu, koje bolesna jetra ne uspeva da eliminiše efikasno kao do tada.
Na bolesti jetre mogu da ukažu i problemi sa stomakom, a ovde se pre svega misli na bolove ili grčeve u donjem delu stomaka. Kada se ovi bolovi iskombinuju pojavom gasova, onda je to prilično jasan znak da sa jetrom nešto nije u redu.
Veoma je važno reagovati na vreme i uraditi sve neophodne preglede i snimanja, kako se stanje ne bi pogoršalo u smislu izazivanja ascitesa, tj. sakupljanja tečnosti unutar trbušnog zida.
Ova pojava za posledicu ima kako osećaj nadutosti stomaka, tako i oticanje nogu i skočni zglobova, kao i otežano disanje zbog promene pritiska u plućima.
Kako se toksini i razne štetne materije ne izbacuju adekvatno iz organizma, zbog problema sa jetrom, česta je pojava mučnina i povraćanja, koje se ne mogu drugačije objasniti.
Pokazatelj da nešto nije u redu sa jetrom, ali i generalni znak za uzbunu jeste promena u boji mokraće. Kada sa javlja dehidratacija onda je boja urina tamna i ova boja se onda ne pripisuje jetri. Međutim ukoliko se ispije adekvatna količina tečnosti, a nema promene u boji urina, onda je sigurno da postoji neki problem u radu jetre.
Ovo samo pokazuje koliko je važno da se makar na godišnjem nivou, ako ne i češće, rade preventivni pregledi kako bi se putem analiza krvi i urina, ispitalo stanje organa.
Kod oboljenja jetre mogu da se jave i promene na koži, pa tako kada je bolest na početku, ti prvi stadijumi se pokazuju kroz žućkastu nijansu kože, beonjače i noktiju. Ovo stanje se naziva žuticom i javlja se zbog povećanja nivoa bilirubina koji ove delove tela prebojavaju u žućkastonarandžastu boju.
Zbog toga što oštećena jetra ne može da ih eliminiše kao u zdravom stanju, oni se nakupljaju i ovaj pigment prebojava telo. Kod žutice je koža osim drugačije boje, takođe i suva i osetljiva, što uzrokuje i svrab. Taj uporni svrab koji se javlja zbog nagomilanih toksina, najčešće se javlja noću i to na jednom lokalizovanom delu kože.
Bol jetre
Bol koji se javlja u predelu jetre je jedan od onih simptoma koji se nikako ne smeju ignorisati i zato ovaj simptom posebno opisujemo.
Kod javljanja boli u trbušnoj duplji nije lako ustanoviti odakle tačno potiče, posebno je problem što sama jetra nema receptore za bol, već se oni nalaze u omotaču. Pa kada zbog povećanja ili nekog oštećenja jetre dođe do oštećenja ili prtiska na omotač, onda se javlja i bol. Bol koja se u ovom slučaju javlja može biti lokalizovana ili da se difuzno širi, umereno je jaka i bol je tupa. Postoji neuropatska bol kada je bol žareća i peckajuća.
Kada traje duže od 12 nedelja bol prelazi u hroničnu i može ozbiljno smanjiti kvalitet čovekovog života.
Bol može biti nociceptivna ili neuropatskog karaktera. Nociceptivna je povezana sa povredom tkiva te može biti lokalizovana ili difuzno proširena, tupa i umereno jaka, dok je neuropatska bol više žareća i probadajuća.
Bolesti Jetre
Bol u predelu jetre može da uzrokuje mnogo stvari, a koren je nekada u samoj jetri i bolesti ovog organa, a nekada se problem širi sa okolnih organa koji su suočeni sa nekim oboljenjem.
Ovde ćemo navesti one uzročnike koji potiču od bolesti jetre.
Hepatomegalija (uvećanje jetre) može biti jedan od uzroka, kao i portalna hipertenzija (povišeni pritisak u jetri), infekcija jetre virusom, alkoholni hepatitis,nealkoholna masna bolest jetre, ciroza jetre, jetreni apsces ili cista kao posledica bakterijske, gljivične ili parazitske infekcije, tumor jetre, metastaze na jetri, upala pleure i peritoneuma, tumor žučne kese, dijabetička polineuropatija ili herpes zoster.
Jetra lečenje i ishrana
I kod akutnog i kod hroničnog oblika oboljenja jetre ishrana igra ključnu ulogu u lečenju i zato ih ovde navodimo pod istim naslovom. Naravno da postoje stanja koja se leče i hrirurškim metodama, lekovima i sl. ali je ishrana najvažniji segment lečenja, odnosno adekvatan dijetetski režim koji će pomoći jetri da se oporavi i vrati u normalno funkcionalno stanje, predlažemo vam da se upoznate sa namirnicama koje pomažu u čišćenju jetre.
Kod akutnog hepatitisa ishrana je hiperenergetska, odnosno sa dosta ugljenih hidrata. Unos proteina treba povećati (0,8 – 1 g/kg telesne mase dnevno), a kod pojave komplikacija 1,2 – 1,3 g/kg telesne mase. Masti se konzumiraju umereno, tek četvrtina dnevnog unosa, a kako bi se izbeglo vraćanje bolesti dobro je utvrditi jednu stalnu zaštitnu dijetu. Naravno u dogovoru sa lekarom se obavlja ovaj proces i on je jedini koji može proceniti kada se i da li se možete vratiti na normalnu ishranu.
Što se tiče hroničnog oboljenja jetre ovo je preporuka u ishrani: Od žitarica se preporučuje bajat ili prepečeni beli hleb ili polubeli hleb, dok se savetuje izbegavanje svežeg hleba, kao i raženog i kukuruznog.
Mleko, kiselo mleko, polumasni sirevi i jogurt se preporučuju dok vrlo slane i masne sireve treba izbegavati. Teleće, jagnjeće, živinsko i nemasno svinjsko meso, kao i morska riba i nemasna slatkovodna se preporučuju, ali ne i meso fabrički obrađeno, tvrdo kuvana jaja i majonez, masno meso i sl.
Preporučuje se sveže povrće i krompir pire, sveže voće i sokovi prirodno ceđeni, kao i kompot, maslac, ulje, margarin, kolači od mleka i puding, blagi čajevi, mineralna voda ili limunada. Kiselo povrće, velike količine voća, rafinisana ulja i zagrevane masti, torte i pržena testa kao i jake čajeve, alkoholna i gazirana pića treba izbegavati u širokom luku.
Preporučujemo vam i ostale tekstove koji vam mogu pomoći u lečenju jetre:
