Šta je štitna žlezda?
Štitna, Štitasta ili tiroidna žlezda (Glandula thyreoidea) je kao i sve žlezde maleni organ, sa velikim moćima, koji utiče na kompletan metabolizam našeg tela.
Interesantno je da ovaj štitoliki organ (zato se i naziva štitasta žlezda) jeste najveći organ koji funkcioniše isključivo kao endokrina žlezda.
Ljudi je često nazivaju i štitnom žlezdom (što je iz stručnog ugla nepravilno, ali će gotovo svako razumeti o kojoj žlezdi je reč).
Ovo je žlezda sa endokrinim lučenjem, što znači da svoje produkte izbacuje direktno u krv, jer nema svoje odvodne kanale.
Nalazi se u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin (T3), koji imaju uticaj na metabolizam svih ostalih tkiva.
Štitasta žlezda sekretuje i kalcitonin i to uz pomoć svojih C ćelija.
Kalcitonin je važan za regulaciju koncentracije kalcijuma u krvi, a takođe deluje antagonistički parathormonu (hormonu paraštitaste žlezde).
Hormoni štitaste žlezde T3 i T4 zaduženi su za regulaciju metabolizma, a za njihovu proizvodnju neophodan je jod.
Upravo nedostatak joda dovodi do njihove smanjene produkcije, što dalje utiče na povećanje tkiva, što vodi u bolest koja je u narodu poznata kao gušavost.
Jod se unosi hranom iz spoljašnje sredine a nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg.
Postoje krajevi gde je niska koncentracija joda u zemljištu, pa se kuhinjska so dodatno jodira, a interesantno je da je bolest gušavosti najčešći upravo u ovim krajevima.
Za rad štitaste žlezde, odnosno za metabolizam njenih hormona T3 i T4, jako je važan hormon hipofize TSH (tireostimulišući hormon).
Kada radite analize, ovo je razlog zašto se kontroliše nivo i ovog hormona.
Štitna žlezda simptomi
Prema nekoj proceni, u svetu je više od dve milijarde ljudi obolelo od nekog oblika poremećaja štitne žlezde, a neki pokazatelji govore da je u ukupnoj populaciji i do 70 odsto obolelih.
Interesantno je da danas svaka druga žena ima neku od bolesti štitaste žlezde, a bolest ne bira uzrast, pogođene su i starije i mađe žene, ali i devojčice, iako je najviše žena pacijenata u dobi od 20 do 40 godina.
Ovu izraženiju pojavu bolesti kod žena stručnjaci objašnjavaju time da muškarci ređe kontrolišu svoje zdravstveo stanje.
To što su bolesti štitaste žlezde tako učestale, dovodi se u vezu i sa zračenjem kojem smo danas izloženi više nego ikada.
Ako je poznata činjenica da je broj ljudi koji imaju problem sa nekim poremećajem funkcije ili strukture štitaste žlezde veći od broja onih koji imaju problem sa srčanim oboljenjima ili astmom, teško je poverovati da je moguće da tako masovno obolevanje ljudi može proći gotovo neopaženo.
Često, međutim, poremećaji rada štitaste žlezde ostaju nedijagnostikovani kod mnogih pacijenata, jer je potrebno posmatrati problem iz šire perspektive da bi se posumnjalo na štitnu žlezdu, bez obzira na obilje pojedinačnih simptoma.
Zbog toga je izuzetno važno da posetite svog lekara ukoliko sami prepoznajetete skup simptoma koji ukazuju na problem sa štitastom žlezdom i naravno usmerite pažnju lekara na mogućnost da sa ovom žlezdom nešto nije u redu.
Iako nas naše telo na mnogo načina upozorava da sa našim zdravljem nešto nije u redu, a simptomi za neki oblik bolesti štitaste žlezde mogu biti prilično vidljivi i očigledni stručnjacima, ljudi, a često i lekari kod postavljanja dijagnostike, simptome bolesti štitaste žlezde, pripisuju nekim drugim oboljenjima.
Najvažnije je svakako da slušate svoje telo.
Pa tako ako se osećate umorno, ako vam težina varira – naglo ste se ugojili ili smršali, imate problem sa spavanjem, razdražljivi ste, osećate se natečeno, imate osećaj da vam je zastala knedla u grlu, uporno kašljucate, poremećen vam je menstrualni ciklus – trebalo bi da od svog izabranog lekara zatražite kontrolu tireoidne žlezde.
Nije retkost da se simptomi štitaste žlezde pripišu drugim oboljenjima, najčešće srčanim oboljenjima.
Ovo se dešava jer usled smanjene funkcije štitaste žlezde dolazi do usporenog rada srca ili bradikardije, ali i pojačanog rada srca – tahikardije.
Dešava se i da pacijenti godinama budu lečeni sa dijagnozom srčanih bolesnika, a da pritom problem štitne žlezde ne bude primećen.
Simptome štitne žlezde moguće je razvrstati po tome o kojoj je vrsti bolesti štitaste žlezde je reč:
Hipertireoza
- Hipertireoza (povećana funkcija štitaste žlezde, koja podrazumeva pojačano lučenje hormona štitne žlezde) – nervoza, razdražljivost, drhtanje, preterano znojenje, ubrzan rad srca, opadanje kose, osetljivost na toplotu, mršavljenje, češće pražnjenje creva i kod žena neredovan menstrualni ciklus. Svi ovi simptomi mogući su i kod strume ili gušvosti.
Hipotireoza
- Hipotireoza (smanjena funkcija štitaste žlezde, koja podrazumeva smanjeno lučenje hormona štitne žlezde) – usporavanje svih telesnih funkcija, gotovo kompletnog metabolizma, što dovodi do povećanja telesne težine. Hipotireozu direktno prati i depresija, sporije razrešenje misaonih procesa, zimogroživost, slabost mošića, nepravilni menstrualni ciklusi.
Simptomi smanjene funkcije štitaste žlezde uključuju usporavanje telesnih funkcija, misaonih aktivnosti, depresiju, zimogrožljivost, zatvor, slabost mišića, abnormalne menstrualne cikluse i usporavanje metabolizma, što vodi do umerenog dobijanja na težini.
Neki pacijenti takođe imaju i gušavost.
Međutim, mnogi pacijenti s hipotireozom nemaju simptome, pa je testiranje krvi izuzetno važno.
Neke simptome problema sa štitnom žlezdom pacijent može prepoznati i sam.
Najčešće su to naglo debljanje ili mršavljenje, veliki umor, razdražljivost, nesanica, natečenost i osećaj knedle u grlu.
Takođe, kod žena je jedan od pokazatelja smanjene funkcije štitne žlezde i poremećaj menstrualnog ciklusa
Gušavost i izrasline ili čvorovi kako ih još nazivaju
Većina izraslina je bezbolna i uočljiva samo lekarima na ultazvučnom pregledu ili tokom opipavanja vrata pacijenta.
Neki veći čvorovi mogu se videti i tokom nekih redovnih higijensko-estetskih radnji i kod muškaraca i kod žena.
Većina čvorova u štitnoj žlezdi je bezbolna, ali ako osećate neku vrstu bola, važno je da se što pre javite svom lekaru kako bi što pre bila eliminisana sumnja o najtežem oboljenju štitaste žlezde.
Pre nego izazovu smetnje u disanju ili gutanju ili promene u glasu.
Rak štitne žlezde
Rak ove žlezde često ne daje nikakve vidljive simptome i pacijenti za ovo stanje organizma saznaju nakon ultrazvuka štitne žlezde ili nakon magnetne rezonance.
Bol u predelu vrata, na mestu gde je sa prednje strane smeštena štitna žlezda, javlja se veoma retko kao simptom, što važi i za promuklost i poteškoće pri gutanju.
Statistika govori da od raka štitne žlezde češće obolevaju žene nego muškaraci.
Dobra stvar je što većina tipova kancera može biti u potpunosti odstranjena operacijom, a smrtnost od ove vrste raka je prilično niska.
Za većinu oboljenja štitne žlezde postoje efikasni tretmani od lekova do operacija i da je ono što stoji između nas i našeg normalnog funkcionisanja, uprkos poremećajima koji se javljaju na štitnoj žlezdi – samo dijagnostika problema, koji može godinama osetno da utiče na kvalitet našeg života.
Važno je znati i da se hipotireoza vrlo često zameni sa depresivnim poromećajem, dok hipertireozu lako odnosno njene simptome često pripišu anksioznosti i agresivnom ponašanju.
Štitna žlezda bolovi
Iako je ovo jedan od retkih simptoma, svakako se može javiti bol u štitastoj žlezdi, koji može da upućuje na razne poremećaje u radu štitne žlezde.
Taj bol mogu biti i mestimična probadanja u štitnoj žlezdi na prednjoj strani vrata.
Bol može biti intenzivniji prilikom gutanja, a takođe prilikom palpiranja (dodirivanja) vrata u predelu štitaste žlezde, pacijent može pokazati osetljivost.
Ovo jeste redak simptom, ali ga ne treba shvatiti olako, a svakako ga ne treba ignorisati, već je nužno da se u najkraćem mogućem roku obratite lekaru kako bi bio utvrđen uzrok bolova štitne žlezde, a pre svega kako bi u procesu dijagnostike bila isključena svaka sumnja na kancer ove žlezde.
Ukoliko bol pri mirovanju izaziva nelagodu duže vreme, a po tom pitanju se ne preduzima ništa (ne primenjuje se nikakav metod lečenja), ovo na kraju može uzrokovati niz ozbiljnih komplikacija zdravstvenog stanja pacijenata.
Bol sa očiglednom osetljivošću na dodir, često je praćen oteklinama na štitnoj žlezdi, koje bivaju vrlo očigledne.
Takođe promukli glas i bol u grlu mogu pratiti bol u žlezdi, koji se pogoršava dodirivanjem ili gutanjem.
Bol može biti prvi i najistaknutiji simptom koji nas navodi na dijagnostiku karcinoma štitnjače.
Zato je važno da se krajnje ozbiljno shvati oticanje ili bol u štitnoj žlezdi.
Ponekad, bol u štitnoj žlezdi nije nužno odraz stanja i težine određenog poremećaja, i čak ga ne mora pratiti uvek otok štitnjače.
Uzrok bola može ostati i nepoznat u nekim slučajevima, posebno jer je bol povezana sa štitnom žlezdom najčešće specifičan za svakog pacijenta i da će u zavisnosti od praga tolerancije, svaki pacijent različito doživeti ovaj simptoma.
Bol nas, pa makar se javljao povremeno i bio slabijeg inteziteta, upućuje na oprez, čak i kada postoji stanje pojačane ili smanjene aktivnosti štitne žlezde, jer oticanje štitne žlezde uz bolove, može biti prvi znak trajnog stanja.
Štitna žlezda i gušenje
Gušenje kod poremećaja štitne žlezde javlja se u situacijama kada oteklina štitne žlezde, ili povećanje pojedinačnih čvorova na štitastoj žlezdi vrše fizički pritisak na dušnik, dovodeći pacijenta do osećaja da ne može da udahne vazduh punim plućima.
Ovakvo stanje najčešće zahteva hiruršku intervencju u slučaju da pacijent uprkos terapiji ne oseća poboljšanje opšteg stanja i ima problem sa gušenjem.
Štitna žlezda i kašalj
Ukoliko vas u dužem vremenskom periodu muči učestalo suvo kašljucanje, a obavili ste sve standardne nalaze i za vaš problem lekari nisu našli uzrok, a samim tim ni adekvatan lek, važno je da proverite rad štitne žlezde, jer je kašalj jedan od čestih simptoma problema sa ovom žlezdom, naročito ukoliko ga prate i simptomi stezanja, gušenja i bola u grlu.
Štitna žlezda u trudnoći
Savremeni načini lečenja poremećaja štitne žlezde, izbor lekova i mogućnost dijagnostike i praćenja stanja pacijenata, omogućavaju da žene koje imaju problem sa štitnom žlezdom mogu da uz adekvatnu terepaiju i regulisanje rada štitne žlezde planiraju potomstvo i bez bojazni uživaju u danima trudnoće.
Sasvim je moguće da žena ima urednu trudnoću i rodi zdravo dete i u slučaju da ima dijagnostikovan neki od poremećaja štitaste žlezde.
Ovde jasno vidimo naročiti značaj da se problemi sa štitnjačom dijagnostikuju pravovremeno, jer samo tako ih možemo držati pod kontrolom.
Kako kažu stručnjaci odgovarajuće lečenje dovodi do značajnih kliničkih uspeha tokom trudnoće, koji rezultiraju urednom trudnoćom i rađanjem zdravog deteta.
Bolest štitne žlezde je drugi najčešći endokrini poremećaj koji pogađa žene reproduktivnog doba, a ukoliko se ne leče tokom trudnoće ovaj problem je povezan sa povećanim rizikom od pobačaja, prevremenim odlubljivanjem posteljice i obilnim postporođajnim krvarenjem, neadekvatnim rastom i razvojem ploda, povišenim krvnim pritiskom tokom trudnoće.
Hipertireoza u trudnoći
Hipertireoza u trudnoći (pojačana funkcija štitne žlezde) se može javiti tokom, ali i posle trudnoće, pa čak i kod žena koje nikada nisu imale problema sa štitnom žlezdom.
To je pre svega zbog velikih promena u nivou hormona koje proizvodi tiroidna žlezda, kao i zbog hormona koji imaju uticaja na nju.
HCG (humani horionski gonadotropin), tzv. hormon trudnoće, ima blago dejstvo na stimulisanje hormona štitne žlezde, pa zbog toga se u periodu oko 12. nedelje, mogu ispoljiti simptomi hipertireoze.
Iako se javlja kod čak 10-20% trudnica, hipertireoza tokom ovog perioda trudnoće uglavnom ne zahteva nikakav tretman.
Simptomi mogu biti izraženiji kod žena koje nose blizance ili imaju višeplodnu trudnoću, jer je kod njih nivo HCG-a još viši.
Štitna žlezda lečenje
Nakon tačne dijagnoze slede tretmani i lečenje određenim lekovima, a neretko se kao rešenje predlaže i operativna metoda.
Kod dijagnoze smanjene funkcije štitne žlezde, lečenje se sastoji od hormonskih tableta, što dovodi do primetnog poboljšanja u roku od par nedelja.
Terapija najčešće posle određenog perioda i na duže staze dovodi do povećanja nivoa energije koju pacijent oseća, snižava se nivo holesterola, a takođe i telesna težina se postepeno reguliše.
Osobe koje imaju problem sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde najčešće moraju da uzimaju hormone do kraja života.
Kod povećane funkcije štitne žlezde najčešće se koristi antitiroidni lek, koji treba da smanji količinu hormona koje proizvodi tiroidna žlezda.
Terapije se često moraju uzimati i nakon što problem nestane, a uz to koriste se i drugi lekovi koji smanjuju simptome kao što su ubrzan puls i drhtanje.
Hipertireoidizam može se lečiti i radioaktivnim jodom, koji uništava štitnu žlezdu u roku od 6 do 18 nedelja.
Nakon toga pacijent unosi hormone štitne žlezde u obliku tableta.
Uklanjanje štitaste žlezde može da izleči hipertireozu, ali je ova procedura preporučljiva samo ako antitiroidni lekovi ne deluju.
Ako tražite rešenje u prirodi predlažemo vam da pogledate i ostale tema:
