Štitna žlezda ishrana
Simptomi povezani sa bolestima štitne žlezde na mnogo načina mogu uticati na vaš život.
Problemi poput umora, gubitka kilograma ili pak gojenje, netolerancije na temperaturu, gubitak kose i još mnogo toga mogu uticati na vas, ne samo fizički već i emocionalno; mogu smanjiti vašu sposobnost uživanja u svakodnevnom životu.
Ali, ne budite obeshrabreni, postoje strategije koje možete upotrebiti da bi se osećali bolje.
Kako ishranom poboljšati rad štitne žlezde?
Kako bi se razumeo tačan uticaj hrane i hranjivih sastojaka na zdravlje štitne žlezde, potrebno je još mnogo istraživanja, međutim, ipak postoje neki naučni dokazi kako nekoliko određenih vrsta utiču na štitnu žlezdu, kako na pozitivan, tako i na negativan način.
Iako je disfunkcija imunološkog sistema koren problema sa štitnom žlezdom, ishrana ipak igra važnu ulogu u njenom upravljanju.
Kao prvo, ograničite prehrambeni stres i stres uopšte. Svi se u životu suočavamo sa stresom; neki su nam dani stresniji od drugih. Stres može uzeti danak na našem fizičkom i mentalnom zdravlju, pa je svakako vredno odvojiti vreme za vežbanje kako da upravljate njime.
Suočavanje s bolestima štitne žlezde ne samo da može dodati stres vašem životu, već hormoni stresa poput kortizola mogu promeniti nivo hormona štitne žlezde u vašem telu.
Prehrambeni stres uzrokuje hrana koju jedete, i koja stvara upalu, osetljivost ili pak alergijski odgovor, te skok ili brze fluktuacije šećera u krvi. Može da sadrži toksine ili hemikalije koji mogu podsticati imunološki odgovor, ili pak da sadrže velike količine nezdravih masti.
Ishranom do zdravije štitne žlezde
Nekim strateškim promenama možete pomoći u uklanjanju prehrambenog stresa:
- Uklonite jako prerađenu hranu
Prerađena hrana je ona hrana koja je prošla kroz neki stepen u prerađivačkoj industriji pre nego se našla na vašem stolu da bi je mogli konzumirati. Omogućava nam kupovinu sezonske hrane tokom cele godine i bez ovog postupka velika raznolikost prehrambenih proizvoda koje nalazimo u prodavnicama ne bi nam bile dostupne. Ova tehnika poboljšava sigurnost hrane različitim metodama, jer tretmani na visokim temperaturama uništavaju štetne bakterije; neki aditivi sprečavaju rast štetnih gljivica i bakterija, a pakovanje pomaže u sprečavanju nepravilnog rukovanja hranom. Ali, preterano prerađena hrana može predstavljati problem zdravoj ishrani, jer određene metode obrade mogu prouzrokovati gubitak određenih hranjivih sastojaka; neki vitamini i minerali ostaju u vodi za kuvanje. Preporuka za poboljšanje prehrambenih navika je, da svoju ishranu zasnivamo uglavnom na svežoj hrani, ograničavajući konzumaciju prerađene hrane što je više moguće.
Prerađena hrana nema direktan uticaj na funkciju štitne žlezde, ali kada je jako obrađena, nije zdrava ni za koga. Neka teško prerađena hrana poput prerađenog mesa, sadrži čak i određene sastojke koji se smatraju kancerogenima.
Najbolje je odabrati sveže voće, povrće, integralne žitarice i hranu koja je minimalno obrađena.
- Upotrebljavajte što manje kuhinjsku so
Natrijum je telu potreban kako bi pomogao regulisati nivo tečnosti, ali ima više nego dovoljno prehrambenog natrijuma u prirodnoj ishrani bez dodavanja soli.
Ishrana bogata natrijumom povezana je s povišenim krvnim pritiskom i drugim zdravstvenim stanjima.
Oko 75 odsto soli u našoj ishrani dolazi iz prerađene hrane, što znači da možda nismo ni svesni količine soli koju imamo. So se obično koristi za konzervisanje i aromatizovanje hrane i glavni je izvor natrijuma u našoj ishrani. Mala količina natrijuma važna je za dobro zdravlje, jer pomaže u održavanju tačne zapremine cirkulisanja krvi i tečnosti u telu. Međutim, većina ljudi unosi mnogo više natrijuma nego što im je potrebno.
Bubrezi su glavni regulatori nivoa natrijuma u telu. Odraslom telu treba oko 1 – 2 g soli dnevno da bi funkcionisalo, mada većina ljudi konzumira i više od toga. Budući da mnoga hrana koja se pakuje već sadrži natrijum, dodavanje kuhinjske soli u hranu nije potrebno.
- Svojoj ishrani dodajte dobre masti
Masti pružaju našem telu sloj zaštite, izolirajući naše organe i održavajući normalnu telesnu temperaturu. Takođe, pomažu nam u probavi vitamina topljivih u mastima kao što su A, D, E i K koji nam pomažu da održimo zdravim naš mozak, hormone, tkiva, kosu, kožu i nokte, i pružaju strukturnu komponentu mnogim ćelijskim membranama.
U svoju ishranu uvrstite više dobrih masti poput maslinovog ulja, avokada i zdravih orašastih plodova, jer imaju protivupalna svojstva koja mogu pomoći u podršci imunološkog sistema. Losos je takođe izvrstan izvor dobre masnoće.
- Ograničite slatkiše
Jedenje previše rafinisanog šećera može povećati upalu, a bolest štitne žlezde povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Da bi smanjili ovaj rizik i smanjili stres u ishrani, smanjite ili uklonite dijetne napitke i veštačke zaslađivače iz ishrane.
- Smanjite unos kofeina
Preterana konzumacija kofeina može izazvati neugodne nuspojave. Kofein takođe, možda nije dobar izbor za ljude koji uzimaju određene lekove. Ukoliko pijete više od četiri šolje kafe dnevno, i imate nuspojave kao glavobolju, nesanicu, razdražljivost, često mokrenje, tahikardiju, možda bi trebalo da odmah smanjite unos kofeina.
Kofein je moćan stimulans. To znači da visok dnevni unos kafe, čaja ili bezalkoholnih pića s kofeinom može iscrpiti vaše nadbubrežne žlezde, povisiti nivo kortizola i samim time i pogoršati bilo koju neravnotežu šećera u krvi.
- Pijte umereno
Nema ništa loše u povremenom piću za većinu ljudi, ali preterana upotreba alkohola stres je za jetru, imunološki sistem i šećer u krvi.
- Izbegavajte prejedanje
Jedenje dok se ne osetite i više nego sito, kako mi kažemo dok ne osetite da “ne možete da dišete”, uzrokuje skok šećera u krvi. Ovo je stres u ishrani koji se može izbeći ako obroke učinite uravnoteženijim u smislu kalorija i zaustavite se kad se osećate zadovoljno.
- Priuštite svom telu dobar noćni odmor
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje određeni broj sati odmora određenih prema dobi svake osobe. Odraslima je potrebno između 7 i 9 sati dobrog sna. Dok spavamo, u našem se telu odvija bezbroj restorativnih procesa koji jačaju odbranu od bolesti, snižavaju krvni pritisak i opuštaju mišiće i zglobove. San je vitalna, često zanemarena komponenta sveukupnog zdravlja i dobrobiti svih. Spavanje je važno, jer omogućuje telu da se popravi i pripremi za sledeći dan. Ako se dovoljno odmorite, možete sprečiti prekomerno debljanje, bolesti srca i duže trajanje bolesti.
Kada spavate, vaše telo počinje proizvoditi hormone štitne žlezde, nadbubrežne žlezde i rasta. Energiju za ovu proizvodnju crpi iz vaše skladištene masti, sagorevajući je dok spavate.
- Eliminišite toksine
Toksini su materije štetne za telo koje prirodno eliminišemo putem jetre, bubrega, pluća, limfnog sistema i kože, ali, ukoliko dođe do nakupljanja toksina u telu, uzrokovaće umor i nedostatak energije, glavobolje, probavne probleme, prekomernu težinu, loše raspoloženje, itd.
Toksini su i hormoni, antibiotici i pesticidi i oni mogu pokrenuti autoimune i upalne reakcije. Uklonite toksine iz hrane, kupujte organsku hranu bez hormona, bez antibiotika, i pesticida.
- Isprobajte dijetu prilagođenu štitnoj žlezdi
Budući da proizvodi hormone koji utiču na celo telo, štitna žlezda je osetljiva na ono što jedete. Što više prehrambenih stresova stavite na sebe, to je verovatnije da ćete doživeti upalu koja može pogoršati vaše autoimune reakcije i ometati funkciju štitne žlezde. Evo nekoliko pristupa koji pogoduju štitnoj žlezdi i mogu smanjiti upalu:
Dijeta za štitnu žlezdu
Navodimo vam nekoliko dijeta koje mogu da vam budu od koristi kod problema sa štitnom žlezdom.
Dijeta bez glutena za zdravlje štitne žlezde
Ako ste na bezglutenskoj prehrani, ne jedete pšenicu, raž ili ječam. Ova hrana sadrži gluten, vrstu proteina. Dijeta bez glutena glavni je način lečenja celijakije.
Ljudi slede ishranu bez glutena, iz različitih razloga:
Celijakija. Osobe s ovim stanjem ne mogu jesti gluten, jer pokreće imunološki odgovor koji oštećuje gastrointestinalni trakt. Ovaj odgovor uzrokuje upalu u tankom crevu i otežava telu apsorpciju hranjivih sastojaka iz hrane. Simptomi uključuju nadutost, zatvor i proliv.
Osetljivost na gluten. Osobe s osetljivošću na gluten nemaju celijakiju. Jedenje glutena uzrokuje mnogima iste simptome kao i celijakija, bez oštećenja želuca.
Netolerancija na gluten. Ovo opisuje ljude koji imaju simptome, a mogu i ne moraju imati celijakiju. Simptomi uključuju grčeve, nadutost, mučninu i proliv.
Ako imate jedno od ovih stanja, prehrana bez glutena će vam pomoći u upravljanju simptomima, ali potrebno je da se javite svom lekaru pre bilo kakvih promena u ishrani. Gluten se nalazi u mnogim namirnicama i prehrambenim proizvodima, ali isto tako su mnoge namirnice bez glutena, kao što su: voće i povrće, meso, riba, jaja, perad, pasulj, orašasti plodovi i semenke, te mlečni proizvodi. Zabranjena hrana je pšenica, ječam i raž.
Celijakija je autoimuno stanje koje može uzrokovati slabu apsorpciju hranjivih sastojaka koji su vitalni za zdravlje štitne žlezde, poput joda i selena, i smanjiti sposobnost tela da apsorbuje lekove koji zamenjuju hormone štitne žlezde. Celijakija je tri puta češća u ljudi s Hashimotovim tireoiditisom i Gravesovom bolešću nego u opštoj populaciji.
Nisko-glikemijska ishrana za štitnu žlezdu
Glikemijski indeks (GI) mera je koliko brzo hrana može podići razinu šećera – glukoze, u krvi.
Hrana s niskim GI polako povećava glukozu u telu, dok hrana s visokim GI brzo povećava glukozu u krvi. GI skala kreće se od 0 do 100. Čista glukoza ima najveći GI i dodeljuje joj se vrednost 100.
Jesti hranu s niskim GI vam može pomoći da postignete strožu kontrolu nad šećerom u krvi, pomoći u gubitku kilograma, jer hrana s niskim GI ima više vlakana i daje vam više sitosti, što vam može pomoći da unesete manje kalorija. Namirnice koje se mogu uključiti kao deo ishrane s niskim GI su ribe i školjke, govedina, piletina, svinjetina, janjetina, jaja, orašasti plodovi, semenke, bademi, kikiriki, maslinovo ulje, maslac, avokado, te bilje i začini: poput češnjaka, bosiljka, kopra, soli i papra.
Prednost ove ishrane je u tome što pomaže uravnotežiti skokove šećera u krvi koji uzrokuju prehrambeni stres. Stalno povišen šećer u krvi može biti i upalni, pa snižavanje i uravnoteženje šećera u krvi smanjuje ukupni stres na vaše hormone, uključujući hormone štitne žlezde.
Dijeta sa niskim udelom ugljenih hidrata za bolji rad štitne žlezde
Ugljeni hidrati uključuju hranu poput pirinča, testenine, hleba i krompira. Uz to, ova metoda zagovara davanje prioriteta konzumaciji ugljenih hidrata s niskom glikemijom, onih čija se glukoza – šećer, apsorbuje sporije, pa stoga u telu nema skokova u glukozi ili insulinu.
Primeri hrane sa niskim GI su slatki krompir i braon pirinač. Konzumiranje cele hrane bogate vlaknima takođe se preporučuje u ovoj metodi.
Primeri uključuju Atkinovu ishranu i ketogenu prehranu.
Dijeta autoimunog protokola za normalan rad štitne žlezde
Autoimuni protokol dijeta se fokusira na smanjenje upale i leči svoj imunološki sistem. Prikladna je za bilo koju vrstu autoimune bolesti i uključuje uklanjanje određene hrane tokom šest do osam nedelja, a zatim je polako ponovno uvodi, da bi saznali koja vam hrana ne prija.
Eliminacijska dijeta za štitnu žlezdu
Mnogi ljudi sa problemima spavanja, bolovima u zglobovima, alergijama na koži ili hroničnom glavoboljom uspeli su zaustaviti ove simptome isključivanjem određene hrane iz prehrane.
Ideja je smanjiti određenu hranu, posmatrati kako telo reaguje, a zatim ih ponovno uključiti jednu po jednu. Ovaj plan se mora poštovati najmanje 21 dan, jer je to potrebno da se telo pročisti, a ponovno uvođenje ove hrane je složeno i može potrajati pet ili šest nedelja.
Dopuštena hrana uključuje zeleno lisnato povrće, voće, braon pirinač, mahunarke, orašaste plodove i semenke, avokado, kokosovo i maslinovo ulje, zeleni čaj, kuvanu ribu, ćuretinu i organsku piletinu. Tokom trajanja eliminacijske dijete potrebno je da unosite 2 do 4 litre vode dnevno.
Budite svesni goitrogene hrane. Mnoge biljne namirnice koje smatramo zdravima sadrže rizične molekule koje mogu poremetiti hormonalnu i metaboličku ravnotežu. Goitrogeni su supstance u biljkama koje se prirodno javljaju i ometaju normalan rad štitnjače, pa stoga mogu uzrokovati gušu, posebno kada su deficitarne belančevine i jod. Hrana, koja sadrži goitrogene (soja, proso, luk…).
Ako imate slabo aktivnu štitnu žlezdu, možda bi trebali razmisliti o smanjenju unosa biljnih goitrogena. Goitrogena hrana može usporiti vašu štitnu žlezdu i podsticati njeno povećanje, poznato kao gušavost. Iako ne morate u potpunosti izbegavati ovu hranu, trebali bi izbegavati redovno jesti velike količine u sirovom obliku, naročito ako imate hipotireozu.
Kuvanje, kao i kuvanje na pari ove hrane pomaže u smanjenju nivoa goitrogenih svojstava. Neki primeri hrane koja je najgoitrogenom bogata uključuje brokoli, karfiol, kelj, jagode, breskve i kikiriki.
Vlaknasta hrana i štitna žlezda
Pokazalo se da unos prave količine vlakana ima niz zdravstvenih blagodati. Pomaže vam da se duže osećate siti, što može usporiti prejedanje i gojenje.
Količina vlakana koju bi trebali dobiti iz hrane zavisi o vašoj dobi i polu.
Mnogi ljudi sa bolestima štitne žlezde bore se sa zatvorom i suvišnom težinom. Vlakna su važna za probavu, zdravlje srca, zdravo pražnjenje creva i poboljšavaju vaš osećaj sitosti, iz toga razloga povećajte unos vlakana.
Važno je piti dovoljno vode. Jedna od najsnažnijih stvari koje možete učiniti da bi pomogli svom zdravlju je osigurati da pijete dovoljno vode. Ako ostanete hidrirani, vaš metabolizam deluje efektnije, a može smanjiti i apetit, rešiti se zadržavanja vode i nadutosti, poboljšati probavu i boriti se protiv zatvora i umora.
Unos 1,8 litara vode dnevno može koristiti kao početni cilj primarne preventivne intervencije.
Hrana bogata vitaminima i mineralima za štitnu žlezdu
Održavajte dovoljnu količinu vitamina i minerala. Nutritivni nedostaci mogu pogoršati simptome bolesti štitne žlezde. Iako nisu razlog zašto dolazi do autoimune bolesti štitne žlezde, one su česte kod ljudi s Gravesovom bolešću i Hashimotovim tireoiditisom. Pre nego što se odlučite da kupite dodatke, testirajte se da saznate koji su nedostaci vitamina u vašem telu, jer ukoliko su količine dobre, uzimanje dodataka može dovesti do toksičnosti, što može pogoršati simptome štitne žlezde i uzrokovati druge zdravstvene probleme.
Vitamin A
Vitamin A je organski spoj koji igra važnu ulogu u imunološkom sistemu i može sprečiti povećanje štitne žlezde. Osim toga, vitamin A može smanjiti rizik od autoimunih procesa kao što je Hashimotov tireoiditis.
Hrana bogata vitaminom A:
- Masna riba; poput tune, skuše, lososa, pastrmke
- jaja,
- šargarepa,
- batat,
- bundeva,
- čili papričica,
- spanać,
- zelena salata,
- brokoli,
- paradajz,
- kajsija, breskva, dinja, papaja, mango, i dr.
Vitamin B12
Nedostatak vitamina B12 takođe je češći kod osoba s autoimunim bolestima štitne žlezde, kao i kod starijih osoba i osoba koje slede vegansku prehranu. Zbog svoje važne uloge u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i radu živaca, nedostatak vitamina B12 može uzrokovati umor, gubitak energije i otežano disanje kod anemije, nizak broj crvenih krvnih zrnaca, kao i utrnulost. Prednosti vitamina B12: pomaže telu u stvaranju DNK, održava crvene krvne ćelije zdravima i sprečava anemiju.
Hrana bogata vitaminom B12
- Piletina,
- Džigerica,
- Školjke,
- Sir,
- Riba,
- Mlečni proizvodi,
- Jaja.
Vitamin C
Vitamin C je od vitalne važnosti da štitna žlezda i telo ostanu zdravi. Dugotrajni nedostatak vitamina C može uzrokovati da štitna žlezda luči prekomernu količinu hormona. Jedna od najvećih prednosti vitamina C je što kroz ishranu možemo lako dobiti preporučenu dnevnu vrednost.
Hrana bogata vitaminom C:
- Kivi,
- crvena i zelena paprika,
- kelj, brokoli, karfiol,
- jagode, grejpfrut, ananas, pomorandža i limun.
Vitamin D
Vitamin D je neophodan vašem telu, jer je presudan za zdravlje vašeg imunološkog sistema. Napravljen je u vašoj koži kao rezultat izlaganja sunčevim ultraljubičastim zracima, a ima ga i u određenoj hrani. Mnogo ljudi međutim nema dovoljno vitamina D, pa nizak nivo može dovesti do slabljenja kostiju i nastanka osteoporoze. Ako osetite simptome poput umora ili bolova u mišićima, ili slabost i grčeve, moguće je da imate nizak nivo vitamina D. Kako bi saznali da li imate premalo ili možda čak i previše vitamina D, najbolje je uradite test iz krvi.
Naučne studije otkrile su da je nedostatak vitamina D možda povezan s razvojem autoimunih bolesti štitne žlezde i da je češći kod ljudi s tim stanjima.
Prednosti vitamina D: reguliše imunološki sistem kako bi se borio protiv bakterija i virusa, daje snagu vašim mišićima, pomaže telu da apsorbuje kalcijum kako bi kosti bile zdrave, smanjuje upalu, može smanjiti krvni pritisak, može smanjiti rizik od razvoja srčanih bolesti i dijabetesa.
Hrana bogata vitaminom D
- Masne ribe poput tune, skuše i lososa
- Žitarice
- Sir
- Žumance
- Šampinjoni
- Sok od pomorandže
Prema nacionalnom institutu za zdravstvo, većina ljudi zadovoljava barem neke od svojih potreba za vitaminom D izlaganjem sunčevoj svetlosti.
Vitamin E
Vitamin E usko sarađuje sa selenom, jer su oba važna za pravilnu konverzaciju T4 u T3. Dodatak vitamina E poboljšava simptome hipotireoze svojim antioksidativnim učincima.
Neke namirnice bogate vitaminom E:
- ulje repice,
- maslinovo ulje,
- margarin,
- bademi i kikiriki,
- meso,
- mlečni proizvodi,
- lisnato zeleno povrće, i
- obogaćene žitarice.
Selen za štitnu žlezdu
Selen je neophodan za zdravlje štitne žlezde. Štitna žlezda sadrži najviše količine selena u telu. Nizak nivo selena povezan je sa povećanim rizikom od hipotireoze, guše i Hashimotovog tireoiditisa i Gravesove bolesti.
Naučnici su pronašli neke dokaze da ljudi s autoimunom bolešću štitne žlezde koji uzimaju dodatke selena mogu značajno smanjiti TPO i Tg antitela nakon 12 meseci.
Prednosti selena: neophodan za proizvodnju hormona štitne žlezde, pomaže u sprečavanju oštećenja ćelija, jača imunološki sistem, može smanjiti rizik od srčanih bolesti i rizik od raka.
Hrana bogata selenom:
- Brazilski orasi,
- Teleća džigerica,
- Plodovi mora poput škampa, tune, i školjki,
- Semenke suncokreta,
- Piletina,
- Jaja,
- Meso poput mlevene govedine, goveđeg odreska i šunke, i
- Žitarice.
Gvožđe za štitnu žlezdu
Feritin je protein koji skladišti gvožđe u vašem telu i oslobađa ga kad vam zatreba. Vaš nivo feritina mora biti odgovarajući kako bi vaše ćelije mogle pravilno apsorbovati i obraditi hormon štitne žlezde i gvožđe. Ako su nedovoljne, nivo gvožđa takođe se smanjuje, što može rezultovati umorom i moguće anemijom. Nedostatak gvožđa takođe može pridoneti razvoju hipotireoze.
Prednosti gvožđa: stvaranje hemoglobina, koji prenosi kiseonik kroz telo, neophodan za stvaranje mioglobina, koji transportuje kiseonik do mišića i bitan za proizvodnju hormona koji stimuliše štitnu žlezdu (TSH).
Hrana bogata gvožđem:
- Crveno meso,
- Džigerica,
- Živina
- Plodovi mora poput školjki, lososa i tune,
- Sušeni pasulj,
- Suvo voće,
- Integralne žitarice.
Cink za Štitnu Žlezdu
Cink je jedan od minerala potrebnih za proizvodnju i preradu hormona štitne žlezde, ali ima i brojne uloge u telu. Nizak nivo cinka može biti okidač hipotireoze. Budući da vaše telo nema načina da skladišti cink, važno ga je svakodnevno unositi.
Prednosti cinka: pomaže u metabolizmu hormona štitne žlezde, jača imunološki sistem i pomaže u borbi protiv prehlade i infekcija, pomaže kod zarastanja rana.
Hrana bogata cinkom:
- Plodovi mora poput školjki, rakova i jastoga,
- Teleća i svinjska džigerica,
- Crveno meso,
- Živina,
- Integralne žitarice,
- Pasulj,
- Orašasti plodovi,
- Mlečni proizvodi.
Jod za štitnu žlezdu
Telu je potreban jod kako bi se osiguralo da naša štitna žlezda i hormoni koji regulišu naš metabolizam rade normalno.
Jod je presudan za proizvodnju hormona štitne žlezde trijodotironina (T3) i tiroksina (T4). Nedostatak joda može narušiti vašu funkciju štitne žlezde, jer vaše telo tada nema dovoljno sirovina za proizvodnju potrebnog hormona štitne žlezde. Istovremeno, unošenje previše joda takođe može biti problematično, jer pridonosi guši, povećanju štitne žlezde, i potencijalno uzrokujući buđenje i pogoršanje autoimune bolesti štitne žlezde.
Probiotici i štitna žlezda
Probiotici su hrana i dodaci bogati dobrom vrstom živih bakterija koji vam pomažu u održavanju ravnoteže crevnih bakterija. Probiotici vam mogu pomoći da poboljšate imunološki sistem, probavu, da se borite protiv proliva i zatvora kao i u borbi protiv infekcija.
S toliko mnogo zdravstvenih blagodati za pacijente sa štitnom žlezdom, osiguravanje ishrane bogate probioticima, ili dodavanje njih po potrebi, siguran je i zdrav način da pomognete svom zdravlju.
Uvek je pametno biti umeren kada je ishrana u pitanju. Iako postoje neke vrste hrane, pića i dodataka, koje svakako morate izbegavati kad uzimate s lekovima za štitnu žlezdu, obično nema razloga da morate potpuno eliminisati bilo koju određenu hranu. Ne zaboravite uvek da prvo razgovarate sa svojim lekarom o bilo kakvim većim promenama u ishrani.
Preporučujemo vam da pročitate i sledeće tekstove koji vam mogu pomoći u prirodnom lečenju štitne žlezde:
