Trigliceridi
Šta su trigliceridi?
Biohemijski gledano trigliceridi predstavljaju estre glicerola i masnih kiselina i ime su dobile po tome što se tri masne kiseline vežu na hidroksilne grupe glicerola.
Nezaobilazan su sastojak svih biljnih i životinjskih masti i ulja. Koliko god postojao negativan stav prema mastima i uvreženo mišljenje da je najbolje ne konzumirati masti nimalo, ovo jedinjenje ima najveću energetsku vrednost i igra veoma važnu ulogu u izgradnji svih živih ćelija.
Kako funkcioniše metabolizam masti? Kada unesemo hranu u organizam ona u procesu varenja završava u tankim crevima gde se vrši najveći deo apsopcije hrane. U tankim crevima se masnoća iz hrane hidrolizuje, apsrobuje, a zatim i resintetiše u ćelijama sluzokože creva. Potom ulazi u limfu i putem limfnih sudova i cirkulacije stiže do jetre. Ukoliko smo uneli višak masnoća u naš organizam, ona će se u ovom procesu deponovati u jetri (masna jetra).
Izuzetno je važno da se nivo triglicerida održava u prihvatljivim granicama, upravo zbog toga što povišene vrednosti ovih masti utiču i na povećanje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Ovakva situacija je jako česta kod osoba koje imaju ozbiljan višak telesne težine, ali to što je neko mršavije građe nije nužno zaštita od povećanja nivoa triglicerida u krvi.
Sve u svemu trigliceridi su u velikoj koncentraciji problem, dok u normalnim vrednostima igraju važnu ulogu u organizmu, pre svega na taj način što obezbeđuju energiju za normalno funkcionisanje ćelija, važni su i kao skladište viška kalorija koje se unose u organizam putem hrane.
Kao i holesterol i trigliceridi se u organizam unose putem hrane, ali je i naš organizam u stanju da ih proizvodi i to kroz proces metabolizma ugljenih hidrata, koji su uneti u naš organizam a nije bilo potrebe da se iskoriste, pa su ostali kao višak koji se pretvara u masti.
Čovek u organizam unosi čiste trigliceride, a najpoznatiji primer za to jeste maslac.
Veoma je važno prepoznati vezu između triglicerida i holesterola. Reč je o dve vrste masti (lipida). Za razliku od holesterola koga nema u mastima biljnog porekla, trigliceridi se nalaze i u mastima biljnog i u mastima životinjskog porekla.
Dobar HDL holesterol uklanja loš LDL holesterol sa zidova krvnih sudova smanjujući time rizik od srčanog i moždanog udara.
Stručna istraživanja i višegodišnje praćenje pacijenata kod kojih je zabeležen visok nivo (povišen) lošeg holesterola (LDL), a nizak nivo dobrog holesterola (HDL), pokazala su da je sa ovim u sprezi i povišen nivo triglicerida. To nije nužno pravilo, ali je veoma česta pojava, a posebno je ova pojava česta kod starijih žena. Ovo je interesantno jer je do menopauze nivo dobrog holesterola kod žena veći u odnosu na nivo kod muškaraca, ali se nakon menopauze taj odnos prilično menja, pa žene bivaju pogođene rizikom od oboljevanja od kardiovaskularnih oboljenja.
Trigliceridi vrednosti
Normalne vrednosti triglicerida u krvi kreću se u rasponu od 3,1 do 5,5 mmol/l, sve preko gornje vrednosti tretira se kao problem sa povišenim trigliceridima, koje su uzrokovane kako načinom života, tako i nekim stanjima organizma. Smanjene vrednosti (ispod donje granice) takođe su pokazatelj da sa organizmom nešto nije u redu.
Povišeni trigliceridi
Povišene vrednosti triglicerida su pokazatelj da naš način ishrane i generalno života nije onakav kakav bi trebalo da bude da bismo bili zaista zdravi. Povišen nivo triglicerida tipičan je kod povećanog unosa hrane bogate mastima, ali i kod nekih bolesti koje uzrokuju oštećenje funkcije jetre, kod dijabetesa, problema sa radom bubrega, smanjene funkcije štitaste žlezde, opstrukcije žučnih kanala, nekih terminalnih stanja bolesti jetre, kao i kod konzumiranja lekova, kakva su kontraceptivna sredstva.
Takođe, neki stilovi života naročito doprinose povišenim vrednostima triglicerida u krvi, a na prvom mestu to je konzumacija alkohola, pušenje i možda iznad svega stres.
Nivo triglicerida neophodno je kontrolisati redovno, posebno ako u porodici postoji istorija kardiovaskularnih oboljenja i sklonosti ka nakupljanju masti u organizmu. Na ovaj način kontroliše se faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Smanjeni trigliceridi
Koliko su rizične i nepovoljne povišene vrednosti triglicerida, toliko ne treba naivno shvatiti ni snižene vrednosti triglicerida, iako su od manje dijagnostičke važnosti od povišenih vrednosti. Smanjene vrednosti triglicerida može se naći kod smanjenog unosa i apsopcije hrane, kod pojačane funkcije štitaste žlezde ili nekih bolesti jetre.
Trigliceridi ishrana
Ishrana igra važnu ulogu i u nastanku problema sa trigliceridima, ali i u procesu vraćanja nivoa ovih masti u okvirima normale.
Da bi se smanjila količina triglicerida neophodno je smanjiti unos one hrane koja najčešće i dovodi do povišenih vrednosti triglicerida. Tu je svakako direktno masna hrana, kao što su životinjska mast, čvarci, masno meso, slanina, paštete i mesni naresci iz konzervе.
Treba izbegavati i pržanu hranu, pecivo i svaki oblik testenine, posebno one napravljene od belog brašna. Svakako treba iz ishrane izbaciti i brzu hranu i sve nezdrave grickalice (čips, kokice, smoki i sl).
Na povećan nivo triglicerida utiču i punomasna mleka, sirevi, jogurti, pavlake, maslac, kao i šećeri, gazirani i jako zaslađeni sokovi, alkohol u velikim količinama.
Nutricionisti preporučuju da bi osobe koje imaju problem sa povišenim nivoom triglicerida pre svega trebalo da iz svoje ishrane izbace krompir, jer je praksa da redukcija ove vrste povrća, u svim oblicima pripreme, čini bazu svih dijeta za redukciju povišenih masnoća u krvi.
Za prevenciju bolesti izazvanih povećanim nivoom triglicerida dobro je primeniti neke važne preporuke u ishrani:
- Da masti čine manje od trećine unete hrane
- Da zasićene masti čine trećinu ukupnih masti u ishrani, a svega desetinu ukupno unete hrane
- Da se u što većoj meri zasićene masti zamene mononezasićenim i polinezasićenim mastima
- Da dnevni unos holesterola ne prelazi 300 mg
- Da složeni ugljeni hidrati čine najmanje 55 procenata
- Da unos soli bude redukovan na najviše 5 grama dnevno
- Ukoliko postoji gojaznost, dobro je smanjiti unos kalorija u toku dana
Pored namirnica koje treba izbegavati važno je da se neka hrana uključi ili da se poveća njen unos.
Takve namirnice su voće, povrće, a posebno mahunarke, integralne žitarice, na primer, ovsene pahuljice ili mekinje ili proizvode od nekih drugih žitarica kao što su heljda raž, ječam, proso.
Poželjno je konzumirati beli luk.
Od mesa se preporučuje nemasno i krto meso, živinsko meso bez kožice, morska riba…
Mleko i mlečni proizvodi trebalo bi da budu sa niskim nivoom masti, dok se od ulja preporučuju maslinovo, suncokretovo, sojino ili kukuruzno.
Pored adekvatne ishrane važno je da se obroci u toku dana rasporede na tri do šest manjih porcija, a u svoj dnevni ritam treba ubaciti prostora i za elementarnu fizičku aktivnost (npr. Pešačenje od najmanje 3 km ili šetnja u trajanju od najmanje pola sata u kontinuitetu).
Veoma je važno kontrolisati svoju telesnu težini, ali i težiti zdravim navikama, što podrazumeva odricanje od štetnih kao što je pušenje ili prekomerna konzumacija alkohola.
Osobe koje boluju od kardiovaskularnih bolesti trebalo bi da se u ishrani pridržavaju piramide ishrane u čijoj osnovi bi trebalo da budu žitarice i to one od integralnog zrna, a zatim i voće i povrće, koje treba u najvećoj meri konzumirati sveže.
Treba što više izbegavati margarine kao i više puta korišćeno ulje.
Lečenje povišenih triglicerida
Stručnjaci za kardiovaskularne bolesti primećuju zadnjih godina da je nivo triglicerida u krvi najvažniji pokazatelj zdravlja srca i krvnih sudova.
Višak masnoće remeti rad srca i krvotoka, remeti cirkulaciju i implicira ozbiljne kardiovaskularne bolesti.
Smatra se da je nivo triglicerida od većeg dijagnostičkog značaja za stanje kardiovaskularnog sistema od nivoa holesterola u krvi i da bez obzira na nivo holesterola, visoke vrednosti triglicerida jesu faktor visokog rizika, pa su šanse tri puta veće da neko sa povišenim vrednostima dobije infarkt.
To je razlog zašto sa lečenjem triglicerida i normalizacijom njegovog nivoa ne treba čekati.
Prevencija je zaista najvažnija i ako ne pre, onda posle 35-e godine kontroli zdravlja i kontroli ishrane treba posvetiti ozbiljnu pažnju, jer se uticaji nemara prema sostvenom telu osećaju već nakon 40. godine starosti.
Važno je da lečenje triglicerida nije nemoguće i da zapravo radeći na rešenju ovog problema, možete ukoliko ste rešeni, učiniti mnogo dobrih stvari za svoje telo i svoje zdravlje u celini.
Sam nivo triglicerida skida se prilično lako. Cilj kojem se teži je da nivo ovih masti bude manji od 150mg po decilitru krvi, što je preduslov za zdravlje srca i krvnih sudova i prevenciju bolesti ovog sistema.
Naravno, važno je znati a iako nije pretereno teško, optimalne vrednosti nivoa triglicerida u vašoj krvi neće se postići preko noći, ali u roku od nekoliko meseci zdravog načina života i uz pridržavanje saveta ishrane o kojima smo govorili ranije, moguće je uneti veoma pozitivne promene u svoj život i po svoje zdravlje.
Najbolje savete dobićete svakako od svog lekara i u proces lečenaj nikako ne treba ulaziti na osnovu saveta poznanika ili apotekara, što je čest slučaj. Lekar će znati da vas najbolje uputi i biće u stanju da prati važe stanje do konačnog uvođenja nivoa triglicerida u red.
Svakako treba naglasiti da su neki saveti univerzalno od koristi svima. Na prvom mestu je fizička aktivnost, koja može biti šetnja, lagano trčanje, vožnja bicikla ili izuzetno zdravo plivanje.
Što manje zasićenih masti u ishrani, kao i nezdravih slatkiša. Pokušajte da slast pronađete u voću ili prirodno ceđenim sokovima bez dodatnih zaslađivača.
Takođe, pokušajte da sve nezdrave navike eliminišete iz svog života.
Razumemo da je ovo lakše reći nego učiniti, ali kao opcija za ostanak na pravom putu, može biti i konsultacija ili savet psihologa, nemojte se ustručavati da je zatražite.
Preporučujemo vam da pročitate i ostale tekstove koji vam mogu pomoći u borbi sa trigliceridima:
