Ultrazvuk Štitne žlezde: kako se izvodi, priprema i ko obavlja?
Reč, dve o štitnoj žlezdi
Štitasta ili tireoidna žlezda (Glandula thyreoidea) ili kako je kolokvijalno često nazivaju štitna žlezda nalazi se na prednjem delu vrata, u obliku je leptira ili štita i najveća je žlezda sa unutrašnjim lučenjem hormona.
Ova žlezda utiče na gotovo sve metaboličke procese u organizmu, a sve to uz pomoć svojih hormona T3 i T4 za njihovu proizvodnju neophodan je jod.
Upravo nedostatak joda dovodi do njihove smanjenje produkcije, što dalje utiče na povećanje tkiva, što vodi u bolest koja je u narodu poznata kao gušavost.
Štitasta žlezda sekretuje i kalcitonin i to uz pomoć svojuh C ćelija.
Kalcitonin je važan za regulaciju koncentracije kalcijuma u krvi, a takođe deluje antagonistički parathormonu (hormonu paraštitaste žlezde).
Za rad štitaste žlezde, odnosno za metabolizam njenih hormona T3 i T4, jako je važan hormon hipofize TSH (tireo stimulišući hormon).
Kada radite analize, ovo je razlog zašto se kontroliše nivo i ovog hormona.
I upravo zato što ova žlezda utiče na tako mnogo procesa u našem telu, bilo kakva promena u njenom radu, može osetno da utiče na kvalitet našeg života.
Stres uzrokovan brzinom i intezitetom savremenog života jedan su od najčešće navođenih uzroka promena u radu štitaste žlezde.
Zato i ne čudi procena da je u svetu više od dve milijarde ljudi obolelo od nekog oblika poremećaja štitne žlezde, a neki pokazatelji govore da je u ukupnoj populaciji i do 70 odsto obolelih.
Interesantno je da danas svaka druga žena ima neku od bolesti štitaste žlezde, a bolest ne bira uzrast – pogođene su i starije i mađe žene, ali i devojčice, iako je najviše žena pacijenata u dobi od 20 do 40 godina.
Ovakvi statistički podaci objašnjavaju se verovanjem da muškarci u manjoj meri od žena vode računa o svom zdravlju.
Ovaj tako često zastupljen zdravstveni problem, često se veoma teško dijagnostikuje, ili posle mnogo vremena od javljanja prvih simptoma.
Potrebno je da, s jedne strane pacijent opiše pažljivo svoje simptome, i da s druge strane, lekar na osnovu toga postavi adekvatnu početnu dijagnozu.
Zatim sledi niz dijagnostičkih metoda među kojima ultrazvučni pregled štitne žlezde spada u veoma važne.
Koji nas simptomi u poremećaju rada štitne žlezde opominju?
Iako nas naše telo na mnogo načina upozorava da sa našim zdravljem nešto nije u redu, često simptome pripisujemo prirodnim procesima starenja i opadanju naše mladalačke snage.
Čak i kada su simptomi prilično vidljivi i očigledni stručnjacima u blasti endokrinologije, pacijenti, a često i lekari simptome bolesti štitaste žlezde, pripisuju nekim drugim oboljenjima.
Zato je važno da slušamo svoje telo i ne ignorišemo neke od sledećih simptoma: osećaj konstantnog umora, variranje u težini, koje podrazumeva naglo mršavljenje ili gojenje uprkos nepromenjenom režimu ishrane, probleme sa spavanjem, osećaj česte razdražljivosti, osećaj natečenosti, osećaj da vam je zastala knedla u grlu, uporno kašljucanje, poremećaj menstrualnog ciklusa.
Dešava se i da se simptomi štitaste žlezde pripišu drugim oboljenjima, najčešće srčanim, jer usled smanjene funkcije štitaste žlezde dolazi do usporenog rada srca ili bradikardije, ali i pojačanog rada srca – tahikardije.
Simptome poremećaja štitne žlezde moguće je razvrstati po tome o kojoj je vrsti bolesti štitaste žlezde reč:
- za hipertireozu (pojačanu funkciju štitaste žlezde, koja podrazumeva pojačano lučenje hormona štitne žlezde) karakteristični su: nervoza, razdražljivost, drhtanje, preterano znojenje, ubrzan rad srca, opadanje kose, osećaj da nam je konstantno vruće, mršavljenje, češće pražnjenje creva i kod žena neredovan menstrualni ciklus. Svi ovi simptomi mogući su i kod strume ili gušavosti.
- za hipotireozu (smanjenu funkciju štitaste žlezde) karakteristično je usporavanje svih telesnih funkcija, gotovo kompletnog metabolizma, što dovodi do povećanja telesne težine. Hipotireozu direktno prati i depresija, sporije razrešenje misaonih procesa, zimogrožljivost, slabost mišića, nepravilni menstrualni ciklusi. Neki pacijenti takođe imaju i gušavost.
Međutim, mnogi pacijenti s hipotireozom nemaju simptome, pa je testiranje krvi izuzetno važno, ali iznad svega ultrazvučni pregled.
Većina izraslina je bezbolna i uočljiva samo lekarima na ultazvučnom pregledu ili tokom opipavanja vrata pacijenta.
Neki veći čvorovi mogu se videti i tokom nekih redovnih higijensko-estetskih radnji i kod muškaraca i kod žena.
Većina čvorova u štitnoj žlezdi je bezbolna, ali ako osećate neku vrstu bola, važno je da se što pre javite svom lekaru kako bi što pre bila eliminisana sumnja o najtežem oboljenju štitaste žlezde.
Rak štitaste žlezde često ne daje nikakve vidljive simptome i pacijenti za ovo stanje organizma saznaju nakon ultrazvučne dijagnostike ili nakon magnetne rezonance.
Bol u predelu vrata, na mestu gde je sa prednje strane smeštena štitna žlezda, javlja se veoma retko kao simptom, što važi i za promuklost i poteškoće pri gutanju.
Kada se radi ultrazvuk Štitne žlezde?
Metoda ultrazvučnog pregleda je jedna od danas najrasprostranjenijih metoda dijagnostike.
Ovo je bezbolan, bezbedan i za pacijenta jedan jednostavan medicijski pregled, danas dostupan u gotovo svakoj lekrskoj ordinaciji, kako privatnoj, tako i državnoj.
Kod sumnje na bolest štitaste žlezde, primarna stvar je klinički pregled, a ne “dijagnostika u kućnoj radinosti”.
Lekar kliničar opipava predeo vrata i već pri ovom pregledu može da primeti promene koje će ga navesti na dalja ispitivanja u cilju postavljanja konačne dijagnoze.
Tokom ovog pregleda lekar primećuje i razgovora sa pacijantom saznaje sa kakvim se simptomima suočava pacijent.
Pored kliničkog pregleda, obavezan je i ultrazvuk štitaste žlezde.
Sa ovim pregledom se najbolje dijagnostikuju promene u strukturi žlezde, kao što su čvorići, ciste, hronični autoimuni tireoiditis (HAT), a dobija se i pouzdan uvid u veličinu i volumen štitaste žlezde.
Sam pregled obuhvata kontrolu kompletnog mekog tkiva vrata, što znači da se kontroliše stanje kako štitaste žlezde, tako i paraštitaste, kao i limfnih žlezdi regije vrata.
Sve ove žlezde se nalaze na donjoj prednjoj strani vrata.
Interesantno je da su paraštitaste žlezde nevidljive na ultrazvučnom pregledu, ukoliko nemaju nikakvih promena.
Tek ako se jave promene u njima one postaju vidljive.
Vidljive strukturalne promene u obe žlezde najčešće su praćene i poremećajima njihove funkcije.
Postoji zabluda da nije potrebno raditi ultrazvuk štitne žlezde ako su hormoni u granicama normale, što je naravno gotovo uvek pogrešno.
Ultrazvučni pregled je metoda koja će nam reći ono što uredan hormonski status dobijen analizom hormona, može da “zamaskira”.
U slučaju da ultrazvučna metoda podrazumeva i kolor dopler štitne žlezde i ostalih mekih tkiva vrata, tada ćemo imati uvid i u kojoj su meri prokrvljene žlezde i njihovi čvorovi što nam mnogo jasnije može ukazati na poremećaje i upale.
Najčešće će vas na ovaj pregled uputiti porodični ili izabrani lekar ili specijalista određenih grana medicine.
Kontrolni ultrazvučni pregled radi preventive možete zatražiti i sami u privatnim ordinacijama, a jednom godišnje ili u drugim intervalima besplatan je i u državnim klinikama, koje se finansiraju iz budžeta.
Postoji još jedna zabluda o ultrazvučnim pregledima, a to je da neki ljudi veruju da tokom ovog pregleda bivaju ozračeni.
Važno je istaći da ovo apsolutno nije istina.
Postoje određena stanja gde ne postoji nikakva sumnja da li treba raditi ultrazvučni pregled štitne žlezde i to su:
- Gušavost ili struma – uvećanje štitaste žlezde ili pojava grudvica, čvorova, cisti, tumora;
- Problemi sa bolom u grlu ili problem u gutanju koji traju duže vreme i nisu dovedeni u vezu sa nekim drugim zdravstvenim smetnjama;
- Kod dijagnostikovanja i praćenja bolesti koje su u vezi sa štitastom žlezdom (Hašimoto tireoiditis, hipotireoza, hipertireoza…);
- Kod naglog mršavljenja ili gojenja;
- Kod nejasnih febrilnih stanja
- Kao preventivni pregled kod pacijenata koji imaju genetsku predispoziciju za oboljenje štitne žlezde,
Ultrazvuk Štitne žlezde izvođenje
Da biste radili ultrazvučni pregled najčešće pregledu prethodi klinički pregled i uput za ultrazvučni pregled štitaste žlezde, koji se posebno zakazuje.
U privatnim ordinacijama pregled endokrinologa, najčešće odmah uključuje i ultrazvučni pregled.
Ultrazvuk štitaste žlezde može da radi lekar specijalista radiologije ili endokrinologije ili lekar opšte medicine koji je edukovan da radi ultrazvučne preglede.
Pacijent na početku pregleda leži na stolu za pregled.
Neophodno je vrat i područje oko vrata osloboditi od garderobe i nakita.
Lekar ultrazvučnu sondu maze gelom, koji poboljšava provodljivost ultrazvučnih talasa i eliminiše vazduh između kože vrata i ultrazvučne sonde.
Ultrazvuk štitne žlezde je bezbolan pregled, koji može da traje od 10 do 20 minuta.
Lekar može napraviti snimak određenih delova tkiva štitaste žlezde ukoliko postoje promene ili naprosto načiniti snimak pregleda, koji se može koristiti u daljem toku dijagnostike ili lečanja.
Ultrazvuk štitne žlezde priprema
Za razliku od ultrazvučnih pregleda nekih drugih delova tela, kada je potrebno popiti određenu količinu tečnosti ili se na drugačiji način pripremiti za pregled, kod ultrazvučnog pregleda štitne žlezde nikakve pripreme nisu potrebne.
Ne postoji ni određeno vreme u toku dana ili meseca kada je najbolje raditi ovu vrstu pregleda.
Dakle moguće ga je raditi u bilo koje doba, bez pripreme, a ovaj pregled je potpuno bezbolan.
Možda je jedina preporuka da se treba adekvatno obući (svakako ne rolka) kako bi nam priprema za pregled (potpuno otkrivanje vrata) trajali što kraće.
Nakon pregleda lekar koji je uradio pregled će pacijentu pročitati nalaz i opisati ga i naravno ukoliko je potrebno dalje lečenje ili konsultacija stručnjaka iz drugih oblasti medicine, lekar će napisati adekvatan uput sa izveštajem.
Šta nam može otkriti ultrazvuk štitne žlezde?
Već smo ranije rekli koliko je ovaj pregled važan za dijagnostiku problema štitne žlezde, a ono što ga čini dragocenim saveznikom u dijagnostici jeste čitav niz informacija koje se dobijaju ovim pregledom.
Pre svega ovim pregledom se opažaju oblik i veličina štitne žlezde i to tako što se veličina meri u tri dimenzije: dužina, širina i debljina žlezde.
Ultrazvučnim pregledom se zatim može potvrditi i postojanje nodusa (čvorova) na žlezdi, koji mogu biti vidljivi i golim okom na vratu, ali i ne moraju.
Nodusi su zapravo foklane promene, koje su u većini slučajeva bezopasne.
Međutim, jedan broj nodusa ukazuje na najteža oboljenja kao što su tumori štitne žlezde.
Ultrazvučnim pregledom utvrđuje se ehostruktura tj. slika tkiva i njegova struktura.
Posebno je važno stanje limfnih čvorova i okolnih mekih tkiva.
Na ovom pregledu moguće je uočiti i ciste, njihovo stanje i izgled oblik, ivice, veličine, prokrvljenost, što je veoma važno kako bi se razaznalo da li je reč o dobroćudnim cistama (što je najčešće slučaj) ili se u njima krije malignitet (što je ređi slučaj).
Naprednije ultrazvučne metode
Klasičnim ultrazvučnim pregledom štitaste žlezde može se utvrditi status štitne žlezde, kao i drugih žlezdi u mekom tkivu vrata.
Izgled žlezde, njena veličina i promene koje se uočavaju, mogu nam reći mnogo toga i olakšati dalji tok dijagnostike ili lečenja.
Međutim, postoje određena ograničenja.
Ovde se pre svega misli na to da po izgledu nekog čvorića ili ciste možete samo sumnjati u malignitet, ali najčešće o tome završnu reč daje patološki nalaz nakon operativnog zahvata.
Jednostavno nije moguće utvrditi da li je reč o dobroćudnoj ili malignoj promeni tkiva.
Novijim generacijama ultrazvučnih aparata moguće je sprovesti dijagnostički metod koji je iskorak u dijagnostici tumora štitaste žlezde.
Ta inovativna metoda naziva se elastografija štitne žlezde.
Ovo je ultrazvučna dijagnostička metoda koja u visokom procentu uspešnosti (oko 80-100% slučajeva) pokazuje da li se radi o malignim tumoru štitne žlede, to jest promeni ili čvoru na štitastoj žlezdi ili ne.
Ovo kliničko ispitivanje je od nesumnjivo velikog značaja kod dijagnostike raka štitne žlezde, pri čemu je reč o metodi koja je neinvazivna i bezbolna.
Princip ove metode zasniva se na merenju otpora mekih tkiva na pritisak sondom.
Na ovaj način se može videte prirodna promene koja deluje sumnjivo.
Za sada, da bi se izvela metoda elastografije neophodno je da se koristi ultrazvučni uređaj poslednjih generacija, ali sasvim je prirodno za očekivati da će ova metoda biti uskoro dostupna u svim klinikama u našoj zemlji, bilo da su private ordinacije ili državne bolnice.
Ko obavlja ultrazvuk Štitne žlezde?
Ultrazvuk štitaste žlezde mogu da rade endokrinolozi, specijalisti radiologije ili lekar opšte medicine koji je edukovan da radi ultrazvučne preglede.
Ultrazvuk štitne žlezde cena
Cena ultrazvuka štitne žlezde kreće se od 3000 dinara do 7000 dinara, u zavisnosti od grada ili mesta u kom se klinika nalazi, opremljenosti ordinacije, kao i ugleda koji jedna klinika uživa.
Povremeno su ovakvi pregledi sa akcijskim cenama, pa se pregled može obaviti i po ceni od 1500 dinara.
