Vitamini (A, B12, C, D, E) za štitnu žlezdu: koji vitamini i minerali su najbitniji za štitnu žlezdu?
Nema sumnje da je uravnotežena ishrana koja osigurava optimalan nivo hranjivih sastojaka važna za održavanje zdravlja štitne žlezde, kao i da nedostatak hranjivih sastojaka može dovesti do problema sa štitnom žlezdom.
Štitna žlezda je izuzetno važna u vašem organizmu. Svaka ćelija i tkivo u vašem organizmu zavise od hormona koje proizvodi štitna žlezda. Kada štitna žlezda ne radi ispravno, to može uticati na svaki sistem u vašem telu i može dovesti do bolesti.
Tipovi poremećaja rada štitne žlezde
Bolesti štitne žlezde su pojam za zdravstveno stanje koje sprečava štitnu žlezdu da stvara pravu količinu hormona, te ukoliko stvara previše hormona, vaše telo prebrzo troši energiju.
To stanje se naziva hipertireoza. Prebrza upotreba energije učiniće da vam ubrzano lupa srce, da izgubiti kilograme iako to niste želeli, pa čak možete da osetite i nervozu.
S druge strane, vaša štitna žlezda može stvoriti premalo hormona štitne žlezde. To stanje se naziva hipotireoza. Kada u telu imate premalo hormona štitne žlezde, možete se osećati umorno, i možda ćete se udebljati.
Ova dva glavna poremećaja mogu biti uzrokovana raznim stanjima, ali mogu biti i nasleđena.
Ko je pogođen bolestima štitne žlezde?
Bolesti štitne žlezde mogu pogoditi bilo koga, mogu biti prisutne pri rođenju i mogu se razviti s godinama.
Bolesti štitne žlezde vrlo su česte, a kod žena je otprilike pet do osam puta verovatnije da će se razviti nego kod muškaraca.
Možda imate veći rizik od razvoja bolesti štitne žlezde ako:
- Imati porodičnu anamnezu bolesti štitne žlezde.
- Imate neku od bolesti, poput lupusa, dijabetesa tipa 1, reumatoidnog artritisa, primarne insuficijencije nadbubrežne žlezde i dr.
- Stariji ste od 60 godina.
- Imali ste terapiju za kancer (tireoidektomija ili zračenje).
Određeni vitamini i minerali mogu vam pomoći da štitna žlezda optimalno radi.
Idealno bi bilo da većina od njih dolazi iz hrane, ali zbog današnjeg užurbanog života često dolazi do toga da preskačemo obroke, hranimo se nezdravom, brzom hranom, pa to otežava dobijanje vitamina i minerala koji su našem telu potrebni.
Međutim, velike doze nekih vitamina ili minerala mogu biti i opasne. Na primer, prekomerno unošenje magnezijuma može uzrokovati proliv, cinka mučninu i povraćanje, a selena oštećenja živaca ili prouzrokovati gastrointestinalne tegobe.
Neki dodaci takođe mogu ometati apsorpciju lekova koji zamjenjuju hormone štitne žlezde.
Vitamini za štitnu žlezdu
Vitamini za štitnu žlezdu koji su neophodni za optimalnu funkciju su vitamin A, B, C, D i E.
Vitamin A za štitnu žlezdu
Vitamin A je organski spoj koji igra važnu ulogu u imunološkom sistemu, reprodukciji, i ćelijskoj komunikaciji. Modulirajući nivo TSH-a, vitamin A može podržati hipofizu i sprečiti povećanje štitne žlezde. Osim toga, vitamin A može smanjiti rizik od autoimunih procesa kao što je Hašimotov tireoiditis. Glavni izvori vitamina su žumance, šargarepa, batat, bundeva, čili papričica, spanać, zelena salata, brokoli, paradajz, kajsija, breskva, dinja, papaja, mango, i dr.
Vitamin B12 za štitnu žlezdu
Nedostatak vitamina B12 je čest kod mnogih ljudi s hipotireozom i može doprineti anemiji. Osobe sa hipotireozom i anemijom često imaju slične simptome, kao što su umor i tromost. Dodatak vitamina B12 može poboljšati simptome hipotireoze povećavajući broj zdravih crvenih krvnih zrnaca. Te ćelije mogu dostaviti kiseonik u sva tkiva i pospešiti metabolizam. U ishranu možete dodati više vitamina B sa sledećim namirnicama: grašak, pasulj, špargla, tuna, sir, mleko, jaja, i dr.
Vitamin C za štitnu žlezdu
Istraživanja sugerišu da uzimanje dodatka vitamina C može pomoći u smanjenju antitela štitne žlezde kod ljudi s Hashimotovom bolešću. Vitamin C je od vitalne važnosti da štitna žlezda i telo ostanu zdravi. Ovaj vitamin potreban je za biosintezu kolagena, metabolizam proteina i deluje kao antioksidans za jačanje imunološkog sistema kako bi se sprečile infekcije, prehlade i grip. Takođe, vitamin C pomaže u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti, očnih bolesti, prenatalnih zdravstvenih problema, pa čak i nabora kože. Dugotrajni nedostatak vitamina C može uzrokovati da štitna žlezda luči prekomernu količinu hormona. Jedna od najvećih prednosti vitamina C je što kroz ishranu možemo lako dobiti preporučenu dnevnu vrednost. Kivi, crvena i zelena paprika, kelj, brokoli, karfiol, jagode, grejp, kivi, ananas, pomorandža i limun bogati su vitaminom C.
Vitamin D za štitnu žlezdu
Vitamin D je najpoznatiji po svojoj funkciju kod zdravlja kostiju i prevenciji osteoporoze. Pomaže telu da apsorbuje kalcijum i fosfor, koji su neophodni građevinski materijali za jačanje i obnovu kostiju. Osobe sa hipotireozom često imaju nizak nivo vitamina D, što može pridoneti uobičajenim simptomima, bolovima u zglobovima i mišićima, te takođe pridoneti propuštanju creva, koja mogu biti preteča autoimunih stanja, poput Hashimotovog. Povećavanjem unosa vitamina D, vaš probavni sistem može se početi oporavljati.
Glavni izvor vitamina D je izlaganje suncu; kada koža upije ultraljubičaste zrake, pokreće proizvodnju D vitamina.
Veoma je malo hrane prirodni izvor vitamina D, a neki od boljih izvora vitamina D uključuju: ulje jetre bakalara, losos, tuna, sok od pomorandže, nemasno mleko, jogurt, sardine, goveđa jetra, jaje i žitarice.
Vitamin E za štitnu žlezdu
Vitamin E je važan za vid, reprodukciju i zdravu krv, mozak i kožu.
Takođe ima antioksidativna svojstva. Antioksidansi su supstance koje mogu zaštititi ćelije od uticaja slobodnih radikala, odnosno molekula koje nastaju kada telo razgrađuje hranu ili kada je na primer, izloženo duvanskom dimu i zračenju. Neke namirnice bogate vitaminom E su: ulje repice, maslinovo ulje, margarin, bademi i kikiriki. Možete ga dobiti i od mesa, mlečnih proizvoda, lisnatog povrća i obogaćenih žitarica.
Vitamin E deluje celularno na štitnu žlezdu, zajedno sa nadbubrežnim žlezdama i hipofizom. Vitamin E takođe usko sarađuje sa selenom, jer su oba važna za pravilnu konverziju iz T4 u T3. Dodatak vitamina E poboljšava simptome hipotireoze svojim antioksidativnim učincima.
Mnogi će morati dopuniti ishranu ne samo vitaminima, već i mineralima i drugim hranjivim supstancama kako bi održali celokupno zdravlje, uključujući zdravlje štitne žlezde.
Minerali za štitnu žlezdu
Evo nekoliko najvažnijih minerala za zdravlje štitne žlezde:
- Jod je presudan za rad štitne žlezde. Jedina poznata uloga joda je da podržava proizvodnju hormona štitne žlezde. Trijodtironin (T3) i tiroksin (T4) su hormoni štitne žlezde koji sadrže jod, a nedostatak joda uzrokuje bolesti štitne žlezde. Hrana bogata jodom su alge, plava riba i školjke. U manjoj količini takođe, možemo ga pronaći u jajima, Indijskom orahu, mlečnim proizvodima i nekim mahunarkama i povrću.
- Selen – štitna žlezda sadrži velike količine selena, a nedostatak može dovesti do disfunkcije štitnjače. Selen je element u tragovima koji služi kao ključni antioksidans koji štiti štitnu žlezdu od oksidativnog stresa. Njegova je uloga zapravo da reguliše imunološki sistem i da spreči oštećenje tkiva štitne žlezde. Prisutan je u heljdi, suvom grožđu, crnom luku, belom luku, životinjskim proizvodima poput sira i jaja, piletini, govedini, a takođe i u nekim vrstama ribe poput tune. Školjke su takođe važni izvori selena.
- Cink je potreban za proizvodnju hormona štitne žlezde. Optimalna koncentracija cinka potrebna je za zdrave nivoa T3, T4 i hormona koji stimuliše štitnu žlezdu (TSH). Cink podržava proizvodnju hormona štitnjače i jača imunološki sistem; snažan je katalizator za više od 100 enzimskih reakcija u telu. Budući da naše telo nema načina za skladištenje cinka, moramo ga redovito unositi putem hrane ili dodataka. To je mineral koji nalazimo u plodovima mora, ribi i školjkama. Ostali izvori su hrana bogata proteinima, poput mesa, žumanaca, jetre i hrane na biljnoj bazi kao što su alge, mahunarke, i soja.
- Gvožđe – Štitna žlezda treba gvožđe, da pretvori T4 u T3, aktivni oblik hormona štitne žlezde. Nedostatak gvožđa povezan je sa disfunkcijom štitne žlezde. Izvori hrane bogati gvožđem uključuju meso (posebno jetru), piletinu, ribu, školjke, ostrige, mahunarke, spanać i zeleno lisnato povrće
- Magnezijum – Kao jedan od najzastupljenijih minerala u ljudskom telu, a i na zemlji, magnezijum igra ključnu ulogu u nekim od naših vitalnih funkcija, uključujući krvni pritisak, funkciji mišića i živaca, probavi, pa čak nam pomaže kod spavanja. Magnezijum pomaže u poboljšanju simptoma često povezanih s hipotireozom, poput nesanice, umora, zatvora, visokog krvnog pritiska i migrenskih glavobolja. Nadalje, magnezijum igra bitnu ulogu u konverziji T4 u T3, što može poboljšati funkciju hormona štitne žlezde. Magnezijuma ima u bananama, trešnjama, kupini, avokadu, spanaću, blitvi, cvekli, peršumu, heljdi, pasulju, bademima, orasima (preporučujemo vam da pročitate i tekst orahovača za štitnu žlezdu), lanenom semenu, semenu susama, ribi, mleku, i dr.
