Anemija kod dece
Deca u uzrastu do pete godine, jedna su od nekoliko osetljivih grupa, koja je najčešće pogođena anemijom.
Posebno je osetljiv uzrast do druge godine života.
Anemija (malokrvnost) predstavlja stanje organizma tokom koga se javlja smanjenje broj crvenih krvnih zrnaca u krvi.
Ovo stanje može biti izazvano raznim bolestima koje prouzrokuju ili smanjenu proizvodnju eritrocita u koštanoj srži, ili utiču na metabolizam važnih materija (hemoglobin, vitamin B12 i dr.) koje učestvuju u procesu stvaranja crvenih krvnih zrnaca, ili izazivaju ubrzano propadanje eritrocita.
Malokrvnost može biti uzrokovana (i na sreću tako je u najvećem broju slučajeva) smanjenim unosom gvožđa putem hrane, što se posle dužeg perioda odražava i na broj, odnosno ukupnu masu crvenih krvnih zrnaca u krvnoj plazmi.
Anemija se definiše kao stanje organizma upravo zbog toga što se nedostatak eritrocita oseća na nivou celog organizma.
To je upravo zbog toga što crvena krvna zrnca, odnosno hemoglobin u njima igraju jednu od najvažnijih uloga u organizmu čoveka.
Radi se o prenosu kiseonika od pluća, do kojih dolazi gornjim disajnim putevima udisajem, do svih ćelija ljudskog organizma.
Kada oslobode kiseonik, eritrociti vezuju za sebe ugljen dioksid koji zatim odvode do pluća, odakle se izbacuje izdisajem.
Nije potrebno mnogo objašnjenja zašto organizam trpi kada ima manje crvenih krvnih zrnaca.
Koji su prvi znaci anemije kod dece?
Najčešće prve simptome anemije, kada su vrednosti krvnih elemenata i hemoglobina na graničnim vrednostima ili malo ispod njih, pripisujemo umoru, preopterećenosti i sličnim uzrocima.
Zapravo umor je jedan od simptoma anemije, ali se na anemiju posumnja samo ukoliko se slučajno u to vreme rade pregledi iz nekih drugih razloga ili se rade preventivni pregledi, na koje u našoj sredini misle retki pojedinci.
Gotovo trećina svetske populacije pogođena je nekim oblikom anemije, a u posebno osetljive grupe spadaju deca do pete godine života, žene u reproduktivnoj dobi, a posebno tokom trudnoće i perioda dojenja, starija populacija, sportisti, kao i osobe koje u svojoj ishrani ne koriste namirnice životinjskog porekla, a posebno meso životinja.
U situaciji kada organizam ne prima dovoljnu količinu kiseonika, javljaju se različiti simptomi koji ukazuju na postojanje nekog problema, a ukoliko je reč o težem slučaju nedostatka kiseonika, može biti ugrožen i život pacijenta.
Nekoliko je različitih tipova anemije, ali ćemo mi ovde posebnu pažnju posvetiti tzv. sideropenijskoj anemiji, koja je uzrokovana nedostatkom gvožđa, a koja se najčešće javlja kod dece.
Gvožđe je veoma važan mineral u sintezi (produkciji) hemoglobna, pa se svaki nedostatak gvožđa odražava na nivo hemoglobina u krvi.
Gvožđe se u organizam unosi pre svega putem izbalansirane ishrane, koja između ostalog, mora da sadržati i dovoljne količine minerala, naša vam je preporuka da pogledate naš tekst o detaljnoj ishrani kod anemije pod nazivom jelovnik za anemiju.
Kada se ne unosi dovoljno hrane bogate gvožđem, to se odražava stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Međutim, nedovoljan unos hrane bogate gvožđem, nije jedini uzrok nedostatka hemoglobina.
Važno je i kako se odvijaju procesi apsorpcije hranljivih materija iz hrane.
Postoje neke namirnice koje utiču negativno na ovaj proces, a takav je slučaj npr. sa kravljim mlekom, koje je najpoznatija namirnica sa ovakvim dejstvom (zato i nije poželjna u ishrani, bez dodatne obrade, u sirovom stanju).
Na nedovoljnu apsorpciju gvožđa mogu uticati i neke bolesti organa za varenje.
Sideropenijska anemija jeste najčešća kod dece i mladih, ali nije i jedina.
Javljaju se, mada ređe, i drugi tipovi malokrvnosti.
Pored problema u sintezi hemoglobina, mogu se javiti i anemije izazvane povećanim raspadanjem eritrocita, kroz proces koji se naziva hemoliza.
Upravo po ovom procesu nazvana je i anemija nastala ovim putem – hemolitička anemija.
Ova anemija može se javiti kao autoimuno oboljenja, ali i kao bolest izazvana naslednim faktorom.
Primer za nasledno izazvanu anemiju su anemija srpastih ćelija (srpasta anemija) kod koje dolazi do prisustva abnormalnog tipa hemoglobina, kao i talasemija (poremećaj u sintezi jednog ili više polipeptidnih lanaca globina).
Postoje i anemije koje se javljaju zbog toga što organizam nikada ne stvara dovoljne količine eritrocita.
Ova bolest poznata je i kao aplastična anemija.
Fiziološko stanje slično ovom tipu anemije jeste fiziološka anemija novorođenčadi, kada se uobičajeno javlja anemija u prva tri meseca života bebe, naime koštana srž bebe ne stvara dovoljne količine eritrocita jer nije dostigla zrelost za taj poduhvat.
Kada dođe do neke povrede, ili se kod dece pojavi infekcija, obično nalazi krvne slike pokazuju pad broja eritrocita ili nizak nivo hemoglobina, što pedijatri lako prepoznaju kao očekivano stanje koje ne upućuje na neki veći poremećaj.
Naravno nikada dosta opreza i svakako je potrebno posle nekog vremena u toku perioda kada je dete potpuno izlečeno, treba prekontrolisati stanje crvenih krvnih ćelija i stanje hemoglobina u dečijem organizmu.
Ovo su najčešći tipovi anemija kod dece i mladih, dok su veoma retke, ali se mogu javiti i anemije izazvane nedostatkom vitamina B12 ili folne kiseline.
Anemija kod dece simptomi
Bez obzira na to što postoji nekoliko različitih tipova anemije gotovo sve vrste anemija karakteriše skup prepoznatljivih simptoma.
Svi ovi simptomi proističu iz osnovnog problema koji je izazvan anemijom.
To je pre svega, nedostatak kiseonika i hranljivih meterija, koje crvena krvna zrnca transportuju do ćelija organizma.
Najčešći simptomi su osećaj slabosti, malaksalosti i umora koji nije uzrokovan nekim dovoljno očiglednim razlogom (konstantan težak fizički rad).
Možda najupečatljivi simptom jeste bledilo kože i sluzokože, a javlja se i ubrzan rad srca, otežano disanje i veoma često vrtoglavica ili nesvestica.
Kod malokrvnih osoba beleži se i snižena telesna temperatura, pa se javlja podrhtavanje tela, naročito ruku i nogu.
Loša koncentracija, nedostatak minimalne pažnje, pa i glavobolje često se javljaju kao simptom anemije.
Na malokrvnost mogu uputiti i opadanje kose ili krti i lomljivi nokti.
Anemija kod dece u pubertetu
Već smo na početku rekli da su žene jedna od pogođenih grupa i u odnosu na muškarce.
Razlog je što one imaju gotovo dva puta veće potrebe za dnevnim unosom gvožđa, od muškaraca.
Dnevna potreba žena za gvožđem je 15 mg, dok je muškarcima potreban unos od 8 mg gvožđa.
Ova potreba kod žena se udvostručuje u trudnoći kada je opterećenost njenog organizma naveća.
Pri tome 30 mg u trudnoći odnosi se na trudnoću sa jednom bebom, dok se za višeplodnu trudnoću taj broj srazmerno povećava.
Iz tog razloga anemija u trudnoci može da bude problem.
Drugi najosetljiviji period u životu žene jeste period puberteta, kada su anemiji podložni i dečaci i devojčice jer je ovo period ubrzanog i u svakom smislu intenzivnog rasta i razvoja ljudskog organizma.
Za devojčice kojima tada počinje menstrualni ciklus, ovo je i period početka velikih izazova za ženski organizam.
Devojčice u pubertetu, kao i kasnije odrasle žene, tokom menstrualnog krvarenja izgube svakog meseca veliku količinu eritrocita, koje je potrebno nadoknaditi.
Problem je utoliko veći kada su menstruacije obilne i kada su učestale, bez ustaljenog mesečnog ritma.
Onda je organizmu jedne devojčice potrebna dodatna podrška i posebnu pažnju treba obratiti na njenu ishranu.
Ipak, u periodu puberteta i to je izazov.
Devojčice, kao i sve češće dečaci, podvrgavaju se veoma rigoroznim dijatema kako bi svoj izgled dovele u stanje koje smatraju društveno dopadljivim, a to je veoma često uzrok sijaset novih zdravstvenih problema, koji neretko dalje vode u anemiju.
Period puberteta je takođe izazovan i zbog toga što je ovo period kada se i dečaci i devojčice intenzivno bave sportom.
I to bi bilo veoma korisno kada bi se sportom bavili pretežno rekreativno.
Međutim, čak i kada odluče da se rekreativno bave sportom, u nekom trenutku to preraste u poluprofesionalno ili profesionalno bavljenje sportom.
Na taj način organizam mladih u pubertetu izlaže se dodatnom naporu koji nužno stvara i veće potrebe za hranljivim materijama.
Ukoliko ih ne dobija u dovoljnim količinama, organizam je podložan raznim bolestima izavanim njihovim nedostatkom,a anemija je jedna od tih bolesti ili stanja organizma.
Da li je anemija nasledna
Nisu svi tipovi anemije nasledni, ali postoje i anemije koje jesu.
Najpoznatije su već navedene srpasta anemija i talasemija.
Obe anemije izazivane su genetski izazvanim poremećajima, koji pojačavaju hemolizu ili proces raspadanja crvenih krvnih zrnaca.
Zato se ove anemije nazivaju hemolitičke.
Talasemije je bolest čiji nosioci mogu biti jedan ili oba roditelja.
Pretpostavlja se da i svetu gotovo 15 miliоna ljudi pokazuje kliničko ispoljavanje ovog sindroma i kao takav spada u jedno od najčešćih genetski izazvanih poremećaja u ljudskom organizmu.
Srpasta anemija pogađa od 0,3 do 1% zapadnoafričkih i američkih crnaca.
Bolest se ispoljava odmah po rođenju, a smrtni ishod od anemije javlja se već u ranoj mladosti.
Kako nastaje anemija kod dece
Prema nekim procenama od anemije u Srbiji pati gotovo dve petine dece uzrasta do pete godine, a posebno su pogođena deca do druge godine života.
Pored onih anemija koje su genestki izazvane, a koje su ređe kod dece, javljaju se i anemije koje su izazvane kako fiziološkim stanjem dečijeg organizma, tako i nekim drugim faktorima.
Anemija se kod dece javlja najčešće usled nedostatka gvožđa i ovo je anemija poznata kao sideropenijska.
Kada kažemo anemija u njenom najosnovnijem obliku, mislimo upravo na ovaj tip.
Ovaj najčešći oblik anemije uzrokuje mnogo faktora, ali je u osnovi svih nedovoljan unos gvožđa u organizam.
Kod dece se ovaj oblik anemije vrlo brzo otkrije, kako zbog vidljivih simptoma, tako i zbog redovnih i zakonom propisanih redovnih kontrola beba i dece koja su u procesu školovanja.
Kada se otkrije, relativno lako se postiže i vraćanje stanja organizma u normalu.
Uz pomoć savremene terapije nivo gvožća se brzo povećava, a opšte stanje organizma se poboljšava.
Ono što je problem jeste to što terapija mora da se primenjuje od tri do šest meseci, a to je period znatno preko prvog poboljšanja detetovog zdravlja.
Nedoslednost u pridržavanju propisane terapije dovodi do toga da se anemija posle nekog vremena ponovo javi.
Veliki problem je i što terapija ne utiče na glavni problem koji uzrokuje anemiju, a to je nedovoljan unos gvožđa kroz adekvatnu ishranu.
Dakle promena životnih navika je jedan od važnih prioriteta u potpunom izlečenju stanja organizma koje se naziva anemija.
Anemija kod dece ishrana
Uravnotežena ishrana koja podrazumeva dovoljan unos svih hranljivih materija potrebnih za rast i razvoj, preduslov su zdravlja dece.
Svaki nedostatak u ishrani odražava se na detetovo zdravlje, a možda najdramatičnije promene koje može da izazove neadekvatna ishrana jeste nedovoljan unos gvožđa koji izaziva anemiju.
Zapravo, pored nedovoljnog unosa namirnica bogatih gvožđem, problem se može javiti i kada uprkos dovoljnom unosu gvožđa, konzumiramo i namirnice koje sprečavaju apsorpciju gvožđa iz hrane.
Jedna od najpoznatijih namirnica sa ovakvim svojstvima je kravlje mleko.
Ovo svojstvo mleka pripisuje se i mlečnim produktima (sir, jogurt, kiselo mleko, kefir i sl), kao i svim namirnicama bogatim kalcijumom.
Namirnice bogate gvožđem, a koje se preporučuju i u stanju anemije i kod prevencije ovog stanja, jesu sledeće:
- Na prvom mestu po bogatstvu gvožđa je meso. Zato su ljudi opredeljeni za vegeterijanski način ishrane osetljiva grupa i moraju uzimati suplemente koji će nadomestiti odsustvo mesa u ishrani. Najbolji izbor je goveđe meso, kao i ćureće ili pileće meso.
- Druga namirnica je riba. Pored toga što je bogata proteinima, riba je odličan izvor gvožđa, a u tome posebno prednjače masnije vrste kakve su sardina, tuna ili skuša. Na ovom mestu dobro je pomenuti i plodove mora, kakvi su škampi ili ostriga.
- Od namirnica životinjskog porekla preporučuju se i jaja kao značajan izvor gvožđa
- Poznato je da je tamno zeleno lisnato povrće kao što su blitva ili spanaća bogati gvožđem.
- Mahunarke kao što su grašak, pasulj ili sočivo, odličan su izvor gvožđa
- Proizvodi od celog zrna žitarice, kao i koštunjavo i sušeno voće, kakvo su brusnica, šljive, urme, borovnice i drugo, dobar su izvor gvožđa. Od svežeg voća posebno je značajna lubenica, smokve ili jabuke.
- I za kraj ako ste ljubitelj slatkiša, a posebno čokolade, birajte crnu čokoladu. Iako je bogata gvožđem, budite umereni i ovde.
Anemija kod dece lečenje
Preduslov lečenja anemije je adekvatna dijagnoza.
Najbolje je da se analize krvi za ovaj tip dijagnostike rade u jutarnjim časovima, kada je nivo gvožđa u krvi najveći.
Takođe bitno je da se ako postoji primena terapije na bazi gvožđa, ona obustavi najmanje na jedan dan pre uzimanja uzorka krvi, a najbolje od pet do sedam dana pre analize.
Kod dece je čak i jednostavnije dijagnostikovati anemiju, nego kod odraslih.
Ovo se pre svega odnosi na sideropenijsku anemiju
Terapija anemije je uglavnom jednostavna i bazira se kako na korekciji ishrane, tako i na unosu preparata gvožđa, koje deca lakše podnose od odraslih.
Kod većine dece ovo dovodi do potpunog ozdravljenja.
Malo je složenije lečenje kod dece kod kojih je anemija izazvana nedostatkom nekog faktora značajnog za stvaranje eritrocita.
Ono što je važno da se najveći broj anemija može sprečiti najpre dobrom ishranom koja podrazumeva i adekvatan unos gvožđa, ali i pažljivim odabirom namirnica kako bi bilo zagarantovano da će uneto gvožđe biti valjano upotrebljeno u organizmu.
Što se tiče beba, važno je da dete već u majčinom stomaku ima dovoljne rezerve gvožđa koje će mu trebati u prvim mesecima života.
Zato je prevencija anemije kod dece, manje efikasna ako nije otpočela još u prenatalnom periodu.
Jedan od najboljih načina da se spreči sideropenijska anemija jeste dojenje, jer mnoge naučne analize potvrđuju da su dojene bebe ređe patile od anemije, jer majčino mleko omogućava dobru apsorpciju unetog gvožđa iz creva.
