Hipotireoza ili smanjena aktivnost štitne žlezde: simptomi i kako se leči?
Jedan od poremećaja štitaste (tiroidne) žlezde, u narodu poznate i kao štitne žlezde, jeste hipotireoza.
Ovaj poremećaj u radu štitaste žlezde izazvan je nedostatkom tireoidnih hormona (T3 i T4) i u suštini predstavlja smanjenu aktivnost same štitaste žlezde.
Šta je Hipotireoza?
Istraživanja kažu da od hipotireoze pati gotovo svaka dvadeseta osoba, a najčešće se ovaj poremećaj javlja kod žena starosti od 35. do 50. godine.
Ovaj poremećaj može znatno da utiče na kvalitet života, a kako je često potrebno mnogo vremena da se dođe do ispravne dijagnoze, osoba pogođena hipotirezom može dugo vremena da bude bez adekvatne terapije, da podnosi simptome verujući da su posledica starenja ili nekih drugih prirodnih procesa, dok je rešenje njenih muka zapravo moguće vrlo lako.
Hipotireoza može biti izazvana atrofijom štitaste žlezde, a jedan od najčešćih uzročnika atrofije ove žlezde hronični limfocitni tireoiditis, koji je poznat i kao Hašimoto sindrom (Hashimoto tireoiditis).
Ovo je autoimuno oboljenje, što znači da u nekom trenutku organizam počne da proizvodi antitela na sopstvenu štitnu žlezdu.
Ovo oboljenje nazvano je po japanskom lekaru i naučniku Hakaru Hašimotou, koji ga je prvi i opisao, i to još davne 1912. godine.
Ni danas nije sasvim razjašnjeno kako dolazi do ovog autoimunog poremećaja, ali je za sada poznato da ga sasvim izvesno mogu izazvati virusne i bakterijske infekcije, psihofizički stress, zračenje i genetske predispozicije.
Žene od 30 do 50 godina najčešće su pogođene Hašimotoom, ali sve češće poremećaj dijagnostikuje i kod veoma mladih osoba.
Suština ovog stanja je u tome da dolazi do smanjene proizvodnje hormona štitne žlezde, a ukoliko dugo traje promene na tkivu žlezde mogu biti nepovratne, pa su zato pravovremena dijagnostika, ali pre svega neignorisanje simptoma od ogromnog značaja za dalji tok lečenja.
Moguće je čak da početak bolesti obeleži i prolazna hipertireoza (pojačana funkcija štitaste žlezde), da bi na kraju posledni stadijum bio hipotireoidizam.
Hipotireoze se može javiti i nakon lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili nakon hirurških zahvata gde se otklanja deo štitne žlezde (subtotalnom tireoidektomija), u toku terapije za smanjenje rada štitaste žlezde, kao i u slučaju uzimanja lekova koji imaju uticaj na metabolizam joda.
Postoje i slučajevi sekundarne hipotireoze, koja se javlja kao posledica nestanka ili oštećenja hipofize, žlezde koja ima funkciju i u regulisanju produkcije hormona štitne žlezde, uz pomoć hormona TSH koji je njen product.
Hipotireoza može nastati i kao posledica krvarenja u mozgu, zbog tumora ili povrede glave ili prosto zbog atrofije štitne žlezde, koja može biti genetski uslovljena ili koja nastaje iz nepoznatih razloga.
Moguće je da dođe i do tercijarne hipotireoze, koja je izazvana poremećajima u hipotalamusu, a u retkim slučajevima ovaj poremećaj štitaste žlezde može da podrazumeva neke nasledne poremećaje u lučenju enzima u ćelijama štitne žlezde, što je sprečava da proizvodi hormone T3 I T4 u normalnim količinama.
Dugotrajno stanje hipotireoze, koje se ne tretira adekvatnom terapijom, može kao posledicu imati anemiju, mada postoje i medicinska gledišta da zapravo anemija izaziva smanjenu funkciju štitne žlezde.
Takođe hronična hipotireoza može izazvati i nisku temperature tela (hipotermiju), a može uticati i na rad srca (zatezanje srca, koje uslovljava usporen rad i nizak puls).
Ovakvo stanje dalje može napredovati do smetenosti, stupora ili kome koja se naziva miksedemskom i najzad komplikacije koje mogu biti opasne po život uslovljavajući usporeno disanje, epileptične napade, nedovoljan protok krvi u mozak.
Malopre pomenutu miksedemsku komu mogu podstaći infekcija, trauma i sedativi, kao i izloženost niskoj temperature.
Simptomi hipotireoze
Znaci i simptomi slabije funkcije štitaste žlezde variraju i u zavisnosti od obima smanjenja funkcije štitne žlezde.
Pri tome, problem se razvija sporo, najčešće tokom niza godina.
Ako je kod nekog stanja, poremećaja i bolesti važno da osluškujemo svoje telo onda je to hipotireoza.
Simptomi postoje, naše telo nam poručuje da nešto ne valja, još na početku javljanja problema u radu štitaste žlezde, ali se ovi simptomi olako i često pripisuju ili nekim drugim poremećajima ili vremenskim prilikama, procesu starenja, umora ili nekom drugom prirodnom procesu.
Pritom simptomi su takvi da osobu koja je suočena sa njima često ni neposredno okruženje ne shvata ozbiljno i “umišljanje” da nešto nije u redu najčešće se pripisuje upravo ljudima koji imaju problem sa štitastom žlezdom.
Dakle simptomi postoje, ali često prođe puno vremena dok pacijent ne dođe do lekara specijaliste, koji dijagnozu postavlja prilično lako i problem koji može godinama da zadaje muke pacijentima, može da reši ili stavi pod kontrolu za jedan kraći vremenski period.
Zato još jednom treba istaći ne ignorišite poruke koje vam šalje Vaš organizam.
Čak i da umišljate, neka to potvrde stručnjaci (više njih).
Jedan od najpoznatijih uzročnika hipotireoze Hašimoto sindrom je upravo jedan od u svetu endokrinologije poznatih uzročnika, koji se “šunja” u organizmu dok ne napravi dar mar i dok se najzad ne dijagnostikuje.
U ranijim fazama ovog poremećaja, on se može ispoljiti u formi pojačane funkcije štitne žlezde i to kao tahikardija (ubrzan rad srca), pojačano znojenje, gubitak telesne mase, da bi zatim, nastupili sasvim suprotni simptomi kao usporen rad srca (bradikardija), odsustvo znojenja, dobijanje na težini pri istom unosu hrane i sve drugo što je karakteristično za hipotireozu.
Simptomi Hashimoto tireoiditisa ne moraju biti jasno izraženi i često se razlikuju od jedne do druge osobe.
Na početku bolesti pacijent ni ne primećuje da se nešto dešava sa njegovim organizmom, a kako se simptomi razvijaju postepeno i podmuklo, na teskobe koje oseća pacijent se navikava, prosto nauči da živi s njima kao nešto što dolazi sa godinama.
Jedan od najkarektirističnijih simptoma je konstantan umor, koji može imati ozbiljne posledice, a pacijenti ga povezuju sa procesom starenja ili brzim tempom života.
Ovo je zaista važan simptom i nikako ga ne smete ignorisati, jer uprkos svemu, osim ako niste beba, nije normalno da vam se konstantno spava.
Iza ovog simptoma kriju se razne podmukle bolesti i ignorisanje i traženje igovora i laičkih objašnjenja je najopasnije što možete učiniti za svoje zdravlje.
Dakle, pospanost je jedan od simptoma koji pripada skupu simptoma koji upućuju na Hašimoto sindrom.
Glavni simptomi su svakako umor i iscrpljenost.
Pored toga, često dolazi i do karakteristične gušavosti (strime ili povećanja štitne žlezde, koja se nalazi u predelu vrata, gde je i vidljivo ovo uvećanje).
Struma dalje može uzrokovati promuklost i probleme sa gutanjem.
Upravo je to uvećanje štitne žlezde, sa smanjenom funkcijom karakteristika Hašimoto sindroma, koji bi trebalo da bude očigledan lekarima.
Međutim, čime god da je izazvana hipotireoza, postoje prateći simptomi koji bi pacijentu trebalo da signaliziraju da poseti lekara.
To su sledeći simptomi:
- konstantno smanjenje sposobnosti koncentracije i pamćenja
- teško buđenje i pospanost već u ranim večernjim satima
- mrzovolja (gubitak volje) i sklonost ka depresiji
- zimogrožljivost
- smanjeno znojenje
- gojenje koje nije posledica pojačanog unosa hrane
- usporen rad srca
- nizak pritisak
- usporeni pokreti i govor
- bolovi u mišićima
- sakupljanje tečnosti u organizmu na karakterističnim mestima kao što su noge, ruke i lice, posebno kapci.
Dalje se mogu javiti i zamagljen vid, povremeni ili veoma česti zatvori stolice, poremećaj mesečnog ciklusa i pad libido.
Takođe, promene možete videte i u suvoj koži, usled opadanja kose ili promuklosti.
Primećeno je da su kod nekih pacijenata dlanovi i tabani bledonarandžasti.
Na kraju važno je reći da svi ovi simptomi mogu da izostanu, a da postoji disbalans hormona, smanjen nivo hormona štitne žlezde, a povećan nivo TSH, čime hipofiza pokušava da podstakne pojačanu produkciju hormona štitne žlezde.
Ovakva klinička slika naziva se subklinička, jer simptomi izostaju, ali nas ovo saznanje upućuje da je važno raditi povremene kontrole hormona.
Dakle, najmerodavniji simptom jeste upravo test hormona koji pokazuje da nivo hormona nije uobičajen.
Hipotireoza i gojenje
Usporeni rad štitne žlezde predstavlja smanjenu proizvodnju i lučenje hormona T3 I T4 u dovoljnim količinama.
Kako ova dva hormona podstiču rad metabolizma, njihov smanjeni nivo, usporava metabolizam i osoba koja se nosi sa ovim poremećajem goji se i bez povećanog unosa hrane.
Kada vaša bolest nije pod kontrolom i kada ne koristite terpiju koju vam je prepisao lekar specijalista, malo je toga što će ishrana moći da popravi.
Neki pacijenti opisuju svoje stanje da se “goje i od vazduha”.
Uz pravu terapiju, stvari će se vratiti u normalu, a adekvatna ishrana i fizička aktivnost samo mogu doprineti opštem pozitivnom stanju vašeg organizma, i to ne samo fizičkom nego i mentalnom zdravlju.
Ovde je važno napomenuti, nešto što je istaknuto uputstvu kod svih hormonskih tableta, koje se koriste u lečenju hipotireoze, a to je da hormone nikako ne smemo uzimati na svoju ruku, a posebno ne kako bismo “doterali liniju”.
Hipotireoza ishrana
Osnovne stvari koje treba da znate je da je neophodno unositi hranu koja podstiče funkciju štitne žlezde, a posebno treba izbegavati namirnice koje smanjuju resorpciju joda.
Riba i morski plodovi su bogati jodom, pa za one koji ne jedu mnogo slanu hranu ova vrsta namirnice predstavlja važan deo trpeze.
Sveže ili blago bareno povrće se takođe preporučuje, a posebno spanać, šargarepa, suncokret i slično.
Namirnice bogate vitaminom A su veoma važne za one koje muči hipotireoza.
Preporučuju se žitarice od celog zrna pšenice za doručak.
Takođe treba izbegavati namirnice koje usporavaju resorpciju joda u organizmu.
To su npr. kupus, kikiriki, kelj, brokoli, senf, soja, laneno seme, proso.
Hipotireoza lečenje
Kako ste i sami zaključili za adekvatbo lečenje važna je i adekvatna dijagnoza, a ona se najsigurnije postavlja analizom krvi i simptomima koji prate ovaj poremećaj.
Ako u krvi postoji povećan nivo TSH, hormona hipofize, koji stimuliše povećanje nivoa hormona štitne žlezde, a uprkos tome smanjen nivo hormona štitaste žlezde tiroksina (T4), to nas upućuje da TSH pokušava da podstakne proizvodnju i lučenje hormona štitaste žlezde, ali u tome ne uspeva, jer postoji neki problem u radu žlezde.
Kada se jasno ustanovi problem, onda nastupa lečenje.
Lečenje može da podrazumeva i samo praćenje ukoliko bi lečenje lekovima moglo da naruši vaše zdrvalje dodatno.
To je na primer u slučaju da je nivo hormona štitne žlezde u granicama normale, a nivo TSH blago povećan.
Važno je napomenuti i da lečenje ne znači nužno da ćete u jednom trenutku biti trajno izlečeni.
Ovo je stanje koje najčešće zahteva doživotno praćenje i kontrole, ali koliko god ovo zvučalo strašno reč je o redovnim kontrolama koje mogu biti dva tri puta godišnje (kada se nađe prava doza) i osim što morate uzimati terapiju svakodnevno, vi živite jedan sasvim normalan život, koji se sa pravom terapijom osetno poboljšava.
Nivo hormona TSH igra važnu ulogu u određivanju doze lekova za lečenje hipotireoze, kako u početku, tako i tokom daljeg procesa lečenja (jer doziranje ne može biti jednom određeno, već se na osnovu redovnih analiza krvi koriguje u zavisnosti od aktuelnih rezultata).
Kada postoji relativno blagi porast TSH, terapija hormonima neće imati neki efekat, čak može imati i štetan uticaj.
Ako je TSH viši, onda uključivanje terapije sa hormonima štitne žlezde mogu da poboljšaju nivo holesterola, kontraktilnu sposobnost vašeg srca i nivo energije.
Ovde su izuzetak trudnice, za koje su referentne vrednosti drugačije i kod njih je nužno lečenje čak i u stanjima subkliničke hipotireoze.
U lečenju i ublažavanju simptoma štitne žlezde mogu vam pomoći i obloge za štitnu žlezdu!
Hipotireoza i menstruacija
Koliko je važna kontrola rada štitne žlezde govori i činjenica da su upravo niski nivoi hormona štitaste žlezde uzročnici izostanka ovulacije, odnosno stvaranja jajne ćelije u jajnicima žene.
Ovo podrazumeva smanjenje plodnosti kod žena, a hipotireoza podrazumeva shodno svemu prethodnom i poremećaj menstrualnog ciklusa.
Hipotireoza i trudnoća
Ukoliko posumnjate na simptome hipotireoze, a posebno ukoliko u porodici imate obolele od štitaste žlezde ili dijabetesa, važno je da se obavezno obratite endokrinologu, posebno ukoliko planirate trudnoću ili ste već trudni.
Hipotireoza koja se ne leči može da dovede do češćih spontanih pobačaja, preeklampsije i čak do urođenih mana novorođenčeta.
Ova deca su takođe sklonija ozbiljnim intelektualnim i razvojnim problemima.
Hipotireoza kod beba
Novorođenčad kod kojih postoji neotkrivena hipotireoza već na rođenju u riziku su od ozbiljnih problema sa fizičkim i mentalnim razvojem.
Šanse za normalan razvoj su u pravilnoj dijagnostici stanja već u prvih nekoliko meseci života.
Hipotireoza kod dece
Retka je ali nije nemoguće da se javi.
Važno je da ukoliko u porodici imate istoriju bolesti da iskontrolišete i ispratite mogućnost poremećaja štitne žlezde i kod svog deteta.
Rana dijagnostika i redovne kontrole učiniće da vaše dete vodi sasvim normalan život.
