Mast od jazavca za upalu pluća

Verujemo da je vaša prva reakcija kada ste pročitali “mast jazavca” bila ravna onom “e sada sam sve čuo/la”. Svakako razumemo da u moru informacija o svakakvim preparatima koji čudesno leče sve bolesti i zdravstvena stanja, još jedna u kojoj se govori o lekovitim svojstvima životinjske masti o kojoj nikada ranije niste ni reč čuli u kontekstu zdravlja, budi opravdanu sumnju.

Međutim, za ovu mast se govori u superlativu, njena svojstva su neverovatna, a dejstvo na mnoge tegobe zadivljujuć.

Hajde da zavirimo u taj eliksir zdravlja, kako ga nazivaju i proniknemo u to zašto mu se pripisuju sve te čudesne moći u lečenju.

Zašto baš mast od jazavca?

Životinjska mast se u ljudskoj ishrani koristi od davnina. Ona takođe, samo po sebi, ali kao bitan sastojak ili osnova nekih preparata u kombinaciji sa lekovitim biljem, služi i kao lek u lečenju raznih oboljenja.

Kod nas je najpoznatija i najzastupljenija svinjska mast, koja se koristi i u ishrani. Masno tkivo je mesto u organizmu u kom se skladište mnoge materije koje se unose u organizam, zato je važno da su životinje od kojih tu mast dobijamo, rasle i hranile se u zdravoj sredini, bez dodataka u vidu nekih preparata za brži rast i razvoj, koji mogu biti štetni za ljudski organizam.

U svetlu toga, mast životinja koje žive slobodno u prirodi i hrane se po svojim instinktima, proizvode, odnosno skladište, najkvalitetnije masno tkivo.

Blagotvorno dejstvo masti mnogih životinja poznate su od davnina, ali su usled razvoja farmaceutske industrije, ljudi izgubili naviku da rešenje za svoje zdravstvene tegobe traže u prirodi i preparatima za koje receptura postoji vekovima. Takav je slučaj i sa mašću jazavca.

Koje su to karakteristike ove životinje koje čine da njena mast ima svojstva kojima pripisuju njenu veliku lekovitost?

Jazavac, a mi ovde govorimo o evropskom jazavcu, pripada porodici kuna. Ova noćna životinja ima slabo razvijeno čulo vida, nešto bolji sluh i sjajno čulo mirisa, a njeno stanište je ispod zemlje, gde kopa hodnike povezane sa površinom.

Jazavac spada u svaštojede ili kako bismo rekli da je reč o čoveku – raznovsno se hrani. Praktično ova životinja jede sve što joj se nađe na “meniju” u prirodi. Voli insekte, gliste, gmizavce i male sisare, vodozemce, jaja i mlade ptiće, a hrani se i biljnom hranom – korenjem, žirom, bokvicama, voćem, lešnicima, gljivama, larvama bumbara i osa. Sve ove vrste hrane daju jazavcu čitav spektar nutritijenata koje skladišti u svom masnom tkivu. A zašto to čini?

Zato što je jazavac jedna od onih životinja koja tokom zime ulazi u fazu hibernacije (zimski san), a kao i sve životinje koje tokom zime miruju i jazavac se priprema za taj period praveći svoju “zimnicu”

Jazavac se za ovaj period priprema taloženjem hranljivih materija, koje će mu pomoći da prebrodi zimu. Osnovno mesto gde se potrebne hranljive supstance nalaze je svakako masno tkivo, a masno tkivo jazavca je ono što je u pogledu zdravlja čoveka, posebno važno.